Fridom haus: Srbija lider u Evropi u padu građanskih sloboda

Na značajan pad Srbije, koja je kvalifikovana kao „delimično slobodna zemlja“, za tri poena uticali su „pokradeni izbori i mogućnost da su uticali na rezultate u ključnim izbornim trkama kao što je Beograd“, rekla je za Glas Amerike (VOA) ekspertkinja Fridom hausa za Balkan Aleksandra Karpi.

 Drugi faktori su: opadajuća transparentnost u poslednjih nekoliko godina, jer je sve teže da se pristupi informacijama o nabavkama, infrastrukturnim projektima i drugim politikama ekonomskog razvoja; pad indikatora političkih debata, što je rezultat brutalnog omalovažavanja opozicionih političara i drugih kritičara režima; praćenje lica iz opozicije. Sve to utiče na ljude da se klone javnih, pa čak i privatnih rasprava o politici, da učestvuju u slobodnom i otvorenom demokratskom diskursu.

image(62)

„Znate, sada postoji stvarni strah da li će doći do neke vrste odmazde, ako se oštro suprotstavite ovoj vlasti. Dakle, generalno, slika koja se pogoršava, zar ne? I zaista se rapidno pogoršava situacija po pitanju političkih prava, građanskih sloboda i uopšte slobode u Srbiji“, kaže Karpi.

Kada se sve sabere nameće se pitanje da li će politička prava i slobode građana biti dodatno ograničene. Karpi ne želi da spekuliše kakav će biti odgovor srpske Vlade na sve učestalije zahteve građana da se čuje i njihov glas, ali konstatuje da je „ukupna slika negativna“, a za to u izveštaju Fridom hausa postoje dokazi.

image(61)

Srbija nije usamljen slučaj. Na globalnom nivou 18 godina zaredom beleži se pad sloboda. U čitavom svetu dolazi do pogoršanja građanskih sloboda i politička prava, „govorimo o ozbiljnim pretnjama po pluralizam“ gde god se okrenemo.

Sa padom od 3 poena prošle godine Srbija se nalazi u društvu Rusije, Siera Leone, Nikaragve, Malija, Madagskara, Izraela i Pojasa Gaze, Gvatamale, El Salvadora, Ekvadora i Burkine Faso. Veći pad sloboda zabeližili su samo Sudan, Peru, Tunis, Niger i Nagorno-Karabah.

Napredak Crne Gore

Crna Gora se po indeksu sloboda našla na 81 prvom mestu. Ona je, uz Češku, jedna od zemalja sa najvećim poboljšanjem stanja sloboda u Evropi prošle godine i dobila je dva dodatna poena.

„Videli smo poboljšanje u kapacitetu opozicije da skine sa vlasti DPS i Mila Đukanovića koji su decenijama vladali“, kaže Karpi.

Uočeni su i pokušaji nove Vlade da se izvuče iz ustavne krize, Ustavni sud ponovo funkcioniše. To je dovelo do poboljšanja kada je reč o procesima koji se vode, pomaže da manji broj sudskih slučajeva ostaje zaglavljen i da građani brže stižu do pravde.

„Iako ima još prostora da se napreduje, kada je reč o mogućnosti građana da učestvuju u demokratskom procesu i imaju funkcionalnu vladu – definitivno smo na putu poboljšanja“, objašnjava Karpi. „Mislim da, barem kada je reč o iskustvima građana u Crnoj Gori, vidimo razvoj u pozitivnom smeru u 2023. godini“.