Prema izveštaju američke nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku Fridom haus Srbija je lider u Evropi u padu građanskih sloboda u 2023. godini. Slobode u Srbiji u kontinuitetu opadaju već deset godina, te se sada nalazi na 114 mestu na listi koja obuhvata 210 zemalja
Na značajan pad Srbije, koja je kvalifikovana kao „delimično slobodna zemlja“, za tri poena uticali su „pokradeni izbori i mogućnost da su uticali na rezultate u ključnim izbornim trkama kao što je Beograd“, rekla je za Glas Amerike (VOA) ekspertkinja Fridom hausa za Balkan Aleksandra Karpi.
Drugi faktori su: opadajuća transparentnost u poslednjih nekoliko godina, jer je sve teže da se pristupi informacijama o nabavkama, infrastrukturnim projektima i drugim politikama ekonomskog razvoja; pad indikatora političkih debata, što je rezultat brutalnog omalovažavanja opozicionih političara i drugih kritičara režima; praćenje lica iz opozicije. Sve to utiče na ljude da se klone javnih, pa čak i privatnih rasprava o politici, da učestvuju u slobodnom i otvorenom demokratskom diskursu.
„Znate, sada postoji stvarni strah da li će doći do neke vrste odmazde, ako se oštro suprotstavite ovoj vlasti. Dakle, generalno, slika koja se pogoršava, zar ne? I zaista se rapidno pogoršava situacija po pitanju političkih prava, građanskih sloboda i uopšte slobode u Srbiji“, kaže Karpi.
Kada se sve sabere nameće se pitanje da li će politička prava i slobode građana biti dodatno ograničene. Karpi ne želi da spekuliše kakav će biti odgovor srpske Vlade na sve učestalije zahteve građana da se čuje i njihov glas, ali konstatuje da je „ukupna slika negativna“, a za to u izveštaju Fridom hausa postoje dokazi.
Srbija nije usamljen slučaj. Na globalnom nivou 18 godina zaredom beleži se pad sloboda. U čitavom svetu dolazi do pogoršanja građanskih sloboda i politička prava, „govorimo o ozbiljnim pretnjama po pluralizam“ gde god se okrenemo.
Sa padom od 3 poena prošle godine Srbija se nalazi u društvu Rusije, Siera Leone, Nikaragve, Malija, Madagskara, Izraela i Pojasa Gaze, Gvatamale, El Salvadora, Ekvadora i Burkine Faso. Veći pad sloboda zabeližili su samo Sudan, Peru, Tunis, Niger i Nagorno-Karabah.
Napredak Crne Gore
Crna Gora se po indeksu sloboda našla na 81 prvom mestu. Ona je, uz Češku, jedna od zemalja sa najvećim poboljšanjem stanja sloboda u Evropi prošle godine i dobila je dva dodatna poena.
„Videli smo poboljšanje u kapacitetu opozicije da skine sa vlasti DPS i Mila Đukanovića koji su decenijama vladali“, kaže Karpi.
Uočeni su i pokušaji nove Vlade da se izvuče iz ustavne krize, Ustavni sud ponovo funkcioniše. To je dovelo do poboljšanja kada je reč o procesima koji se vode, pomaže da manji broj sudskih slučajeva ostaje zaglavljen i da građani brže stižu do pravde.
„Iako ima još prostora da se napreduje, kada je reč o mogućnosti građana da učestvuju u demokratskom procesu i imaju funkcionalnu vladu – definitivno smo na putu poboljšanja“, objašnjava Karpi. „Mislim da, barem kada je reč o iskustvima građana u Crnoj Gori, vidimo razvoj u pozitivnom smeru u 2023. godini“.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
