Prodaja droge u EU obrće 31 milijardu evra godišnje

Droga s kojom se najviše trguje u EU je kanabis, u vrednosti od 12 milijardi evra godišnje, a na drugom mestu je kokain sa oko 11,6 milijardi evra, prenosi Hina.

Uticaj međunarodne trgovine drogom na život u evropskim zemljama sve je jači, upozorili su autori izveštaja Evropola i Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droge. Nasilje, korupcija i potkopavanje zakona i demokratije su u porastu, rekla je šefica Evropola Ketrin De Bole u Hagu.

I naglasila: „Kriminalne mreže zarazile su srž naših zajednica, provlače se kroz tkivo naše demokratije i ekonomije. One nagrizaju poverenje, podstiču nasilje i stvaraju cikluse zavisnosti i siromaštva“.

Kaže da je potreban oprezan i jedinstven odgovor kako bi se zaštitili građani i društvo od sveprisutnog uticaja tog nevidljivog neprijatelja.

„Istražitelji su identifikovali oko 800 kriminalnih grupa koje prete bezbednosti država“, rekla je De Bole, te da je droga jedan od glavnih izvora prihoda organizovanog kriminala.

Prema izveštaju, Evropa je ključna za proizvodnju, nabavku i trgovinu drogama. Stručnjaci naglašavaju da u Evropi postoji velika proizvodnja kanabisa i sintetičkih droga, kao i velike količine kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike.

Iako je u poslednjih 10 godina zaplenjeno mnogo više kokaina nego ranije, to je dovelo do više nasilja u pojedinim gradovima, rekla je De Bole upozoravajući da su u porastu sukobi između bandi.

Balkanska braća po narkoticima

Bez sumnje, kriminalne organizacije sa Balkana sarađuju i krijumčare velike količine kokaina iz Južne Amerike u Evropu, Australiju i Aziju, pisao je ranije za „Vreme“ u tekstu Braća po narkoticima Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand Fakulteta za bezbednosne studije u Sloveniji.

Međutim, objašnjava Đorđević, izazovno je proceniti postojanje „balkanskog kartela“ jer se u javnom diskursu često meša sa mrežama, sindikatima, kriminalnim organizacijama, klanovima i grupama.

Teoretski, balkanski kartel bi trebalo da bude savez kriminalnih organizacija iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Kosova, Rumunije, Severne Makedonije i Srbije (ili barem neke od njih) sa čvrstom hijerarhijskom strukturom i istaknutim vođom zločinačkog poduhvata, koji je u stanju da upravlja proizvodnjom, transportom i distribucijom droge, kao i da pere novac. Na osnovu analize javnog diskursa, nema vitalnih znakova da balkanski kartel zaista postoji.

Kokain iz Južne Amerike

U javnom diskursu, „balkanski kartel“ je uglavnom povezan sa trgovinom kokainom, piše Đorđević. Nema naznaka da kriminalne organizacije sa Balkana proizvode kokain i tako obavljaju ceo lanac poslovanja sa drogama. Zapravo, kokain nabavljaju od latinoameričkih kartela na izvoru proizvodnje i transportuju ga u Evropu.

Postali su neverovatno istaknuti u ovom poslu. Ovo važi isto i za ljude označene kao balkanski narko bosovi. Takođe, Evropol pominje kriminalne organizacije koje su deo balkanske kriminalne mreže, a ne kartela, iako su pristup nazvali kao strategija protiv „balkanskog kartela“.

Multinacionalne organizacije i mreže

Možda zavara činjenica da su kriminalne organizacije sa Balkana često multinacionalne. Na primer, krivična prijava slovenačke policije protiv ćelije crnogorske kriminalne organizacije koja je delovala u Sloveniji obuhvatila je 48 osoba – od kojih je 20 državljana Slovenije, zatim Srbije (11), Bosne i Hercegovine (9), Hrvatske (5), i Crne Gore (2) i Severne Makedonije (1). To je kriminalna organizacija čiji su članovi državljani bivših jugoslovenskih republika koji mogu komunicirati bez većih problema.

Balkanske grupe su mešavina etnički ograničenih kriminalnih organizacija vođenih profitom na različitim ilegalnim tržištima u zavisnosti od potražnje i organizovane u ćelijskom režimu, koje deluju u određenoj zemlji i pokretne su u mnogim kriminalnim oblastima, objašnjava Đorđević.

Organizacije, takođe, stvaraju kriminalne mreže. Zajednički jezik i nacionalnost najčešće ujedinjuju kriminalce sa Balkana, pa postoje kriminalne organizacije u kojima dominiraju pojedinci sa albanskog govornog područja i jezika bivše Jugoslavije. Sarađuju i sa kriminalnim organizacijama iz Bugarske, Grčke i Rumunije.

Fokus na evropsko tržište

Sudeći po hapšenjima i zaplenama narkotika, Evropa je najčešće krijumčarsko odredište balkanskih narko-organizacija, pre svega Belgija, Holandija, Španija i Nemačka. Samo u Španiji postoji 100 organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana.

Postoji i razlog za saradnju. Moguće je zaraditi dvostruko više od krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu nego u Severnu Ameriku, čak i uz troškove – dok kilogram kokaina u SAD vredi i do 28.000 dolara, u Evropi ide od 40 do čak 80.000 dolara.

Balkan je postao deo puteva droge kokaina, prvenstveno preko luka u Albaniji, Crnoj Gori, Grčkoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Balkan više nije samo tranzitna zona, već i region u kome se sve više proizvode marihuana i sintetičke droge. Na Balkanu su države još uvek slabe i sa autoritarnim tendencijama.

Iako balkanski kartel još uvek ne postoji, barem na osnovu analize javnog diskursa, zaključio je Đorđević, ključno je da policijska saradnja na Balkanu bude bolja i neopterećena nerešenim bilateralnim pitanjima i političkim razlikama.