Saobraćaj
Gužva na drumu niotkuda: Šta je „fantomski zastoj“?Kako nastaje saobraćajna gužva? Prost odgovor bio bi – zbog previše automobila. Ali, nije baš tako prosto…
Kako nastaje saobraćajna gužva? Prost odgovor bio bi – zbog previše automobila. Ali, nije baš tako prosto…
Nacionalni savet za visoko obrazovanje naprosto je odlučio da više ne imenuje članove komisije koja bi se bavila optužbama da je Jelena Trivan plagirala doktorat na Filološkom fakultetu. I to pošto su njihovi članovi srušili prethodne dve komisije
Dragoslav Ljubičić je zbog podrške protestima izgubio posao u TENT-u. Sada još jednom poziva kolege da batale „oportunizam“ i obustave rad pred 15. mart
„Generalni štrajk“ 7. marta na koji su pozvali studenti nije pravi generalni generalni štrajk, ali je snažna poruka u sklopu protesta za pravnu državu koji traju preko četiri meseca. To je zapravo međukorak do najavljenog velikog protesta u Beogradu 15. marta koji bi mogao da bude najveći u istoriji Srbije
Nemačka će ući u ogromna zaduženja da bi obnovila infrastrukturu i ojačala vojsku. I da bi Fridrih Merc postao kancelar
Kako su studentski protesti oživeli neke reči, drugima udahnule novo značenje, pa još obogatili sleng novim izrazima
Dimne bombe, baklje i vuvuzele obeležili su prvi dan sednice, dok su fizički sukobi među poslanicima dodatno pojačali krizu u parlamentu. Drugi dan sednice je počeo veoma mirno, raspravom o amandmanima, bez poslanika opozicije
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Srbija i Hrvatska našle su se na istoj strani u pokušaju da spreče američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Dok Beograd nastoji da očuva energetsku stabilnost, Zagreb se zalaže za zaštitu ekonomskih interesa i očuvanje tranzitnih prihoda
Šef nemačkih Liberala Kristijan Lindner preduzima pravne korake protiv magazina „Titanik“ jer su ga zadirkivali
Biračka volja je uprostila matematiku – moguća je jedino koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata. Fridrih Merc će morati da se pozabavi pitanjima migracije, ekonomije i “nezavisnosti od Amerike”. I pride da spreči jačanje radikalne desnice
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Demohrišćani su očekivano dobili izbore u Nemačkoj i već sada počinje koalicioni poker. Idući kancelar će gotovo izvesno biti konzervativni Fridrih Merc
Nova nemačka vlada neće značajno promeniti kurs prema Srbiji i regionu. Stabilnost će ostati ključni prioritet Berlina, dok demokratija i vladavina prava neće biti u fokusu, ocenjuju analitičari
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Srpska pošta ne dostavi ogroman broj pošiljki i tvrdi – razlog su često nepotpune adrese ili to što pošiljka ne paše u sandučić pa svako može da je mazne
Uhapšeni Avganistanac izveo je napad u Minhenu sa islamističkim motivima, veruje tužilaštvo. Novi napad u Nemačkoj desio se u jeku predizborne kampanje, u kojoj su migracije ionako ključna tema
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
Cene divljaju, ekonomija u recesiji, ratovi svuda okolo – ali pred izbore u Nemačkoj priča se samo o migrantima. Favorit za kancelara Fridrih Merc utrkuje se sa radikalno desnom Alternativom za Nemačku
U pitanju je zemljotres na tržištu telekomunikacija u Srbiji. Jetel i Telekom kupili su biznise Junajted grupe. Ali, kako kažu izvori „Vremena“, udarni mediji poput N1 i Nove S ostaće isti kao i do sada
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Favorit za idućeg kancelara Fridrih Merc se možda upravo preigrao tako što je sa radikalnom desnicom glasao za suzbijanje migracije
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Parlamentarna opozicija neće se vratiti u Skupštinu, uprkos tobože pruženoj ruci vlasti, potvrđeno je za „Vreme“
Podrška koju je režim Aleksandra Vučića dobio iz Moskve i Vašingtona tokom neviđenog talasa protesta kvari suludu priču da neko „spolja“ ruši Vučića. Naprotiv, taj posao narod mora da obavi sam
Za skup SNS-a u Jagodini spremni su autobusi, a mnogi ljudi su prinuđeni da se onde nađu. No, do sada se pokazalo da se mnogi i razbeže jer ne žele da budu tu
Oni potom izokola reaguju na prethodno saopštenje studenata beogradskog Filozofskog fakulteta jer navode da su „ponosni“ što među studentima postoji pluralizam mišljenja i što ne zaključuju svi plenumi isto. „Time jasno pokazujemo da nismo produkt spoljašnjih uticaja, da ne sledimo ničije instrukcije, već da odluke donosimo samostalno, kroz transparentne i demokratske procese“, piše u saopštenju. Zaključuju da bi zadatak te teoretske ekspertske vlade bio da omogući rad institucija, posebno pravosudnih, a što bi vodilo ispunjenju studentskih zahteva. U tom saopštenju nigde nema pomena organizovanja fer i slobodnih izbora. Javni okršaj Ovo nije prvi put da se vodi neka vrsta javnog prepucavanja između različitih plenuma studenata u blokadi. Mnogi su u Beogradu, recimo, bili besni jer su Novosađani na protestu 1. februara odabrali neke govornike. Ali, sada su nesuglasice vidne. Ako se u njima može naći politička logika i više od međusobnih zađevica, onda deluje da studenti beogradskog Filozofskog nastupaju sa pozicije radikalne levice dok se vojvođanski studenti više drže realpolitike. Mada i oni, makar javno, beže od političara u širokom luku. Ovakvo prepucavanje – gde se iznose utuci i utuci na utuke, ali se retko kad neko imenuje – neodoljivo podseća na komunikaciju rascepkane opozicije pre i posle (ne)bojkota dela lokalnih izbora prošle godine. Ali, naglašavaju još nešto – studentski bunt, koji je prerastao u opštenarodni, preti da zapadne u ćorsokak bez konsenzusa kuda dalje. Godina na fakultetima se teško može nadoknaditi, a činjenica da se ogromna većina nastavnika vratila na posao u srednje i osnovne škole, jer bez plate ne mogu da žive, govori da je vreme bitan faktor. Spektakularne akcije i dalje postoje, poput studentske ture do Strazbura. No, nadalje protest preti da se svede na reprize već viđenog – recimo u subotu (12. april) u Novom Pazaru – bez velikih izgleda da opet dostigne masovnost istorijskog mitinga u Beogradu od 15. marta. Ako tako pokret zamre, biće to bez velikog pokušaja da se za sto dovedu svi koji su kritični prema vlastima i da se bunt promisli i dovede do kraja. I jedan novi zahtev Dok su se kolege prepucavale po društvenim mrežama, zajednički nalog Studenata u blokadi objavio je i šesti zahtev koji sa ovim svim nema veze. Oni traže ostavke u Kliničkom centru kao i da se otkrije kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa desetak kamera mogao da uđe u intenzivnu negu gde su bili zbrinuti teško povređeni u nedavnom požaru u Kočanima.Do ispunjena zahteva! pic.twitter.com/XFs9WDAFre
— Blokada PMF Novi Sad (@blokadapmf) April 7, 2025
Zvanični i zajednički studentski zahtevi tako ostaju oni koji bi se mogli podvući pod firmu „da institucije rade svoj posao“. Ali to što one pod ovom vlašću nisu i nikad neće „raditi svoj posao“, za sada za ukupan studentski pokret ostaje nerešiv problem.', title: 'Ko je za „ekspertsku vladu“: Plenumi se javno prepucavaju', pubdate: '2025-04-08 10:28:35', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Studenti u blokadi,Studentski plenum,Studentski protesti,Studentski zahtevi", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ko je za „ekspertsku vladu“: Plenumi se javno prepucavaju', 'pageContent': 'Studentski plenumi su uređeni tako da u njima mogu da učestvuju samo studenti. Osim kada Informer infiltrira naprednjake na plenum pa onda objavi da se tamo kuju „teroristički“ planovi. Sa plenuma nema snimaka, onde nema novinara. I do sada su studenti mahom uspevali da – posle burnih međusobnih debata – ostave utisak jedinstva. Ono što je izlazilo u javnost bivalo je pažljivo sročeno. No, u čaršiji je javna tajna da plenumi različitih fakulteta imaju različite predodžbe o tome kuda dalje povesti bunt. Brže saopštenje Razlike su pokuljale na površinu u ponedeljak (7. april) kada su studenti u blokadi sa beogradskog Filozofskog fakulteta oko 19 časova objavili saopštenje – i to očito kako bi preduhitrili kolege iz Novog Sada. Plenum Filozofskog fakulteta odbacuje predlog „ekspertske vlade“ i navodi da saopštenje daje zbog „mogućnosti da studentski pokret u Srbiji donese niz nedvosmisleno nepromišljenih odluka“. Kažu, studenti ne bi trebalo da dozvole manipulaciju pokreta „od strane onih koji hoće da se preko leđa studenata dograbe političkih funkcija“.ŠESTI ZAHTEV pic.twitter.com/VFjxc3zpMy
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) April 7, 2025
Oni optužuju vlast da imenovanjem „eksperta“ Đura Macuta za mandatara nadalje ignoriše studentske zahteve, ali i opoziciju i aktivističke grupe da preko leđa studenata i bez demokratske rasprave hoće svoju verziju ekspertske vlade. Takva vlada, dodaju, gaji „kult“ eksperata, a ionako ne može nikuda da odvede jer bi za nju morala da glasa vladajuća većina u Skupštini. I na kraju, studenti Filozofskog direktno optužuju neimenovane kolege studente da bez rasprave na „mala vrata tajnim sastancima“ guraju opciju ekspertske vlade. Drugo saopštenje Na koga su mislili, pokazalo se nešto iza 22 časa kada je stiglo saopštenje studenata novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta koji potpisuju studenti u blokadi još petnaestak vojvođanskih fakulteta i visokih škola. Oni pišu da vlasti očito neće ispuniti studentske zahteve, te da zato zaključuju da je ekspertska vlada jedino rešenje. „Budući da studenti od početka zahtevaju sistemske promene i insistiraju na stranačkoj neopredeljenosti, smatramo da Vlada u čijem sastavu bi se našli nezavisni stručnjaci predstavlja najpodobnije rešenje trenutne političke krize“, navode.Prenosimo saopštenje Plenuma Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u blokadi. ⬇️ pic.twitter.com/uOFJmqJJ5V
— Filozofi u Blokadi (@FFUBublokadi) April 7, 2025
Oni potom izokola reaguju na prethodno saopštenje studenata beogradskog Filozofskog fakulteta jer navode da su „ponosni“ što među studentima postoji pluralizam mišljenja i što ne zaključuju svi plenumi isto. „Time jasno pokazujemo da nismo produkt spoljašnjih uticaja, da ne sledimo ničije instrukcije, već da odluke donosimo samostalno, kroz transparentne i demokratske procese“, piše u saopštenju. Zaključuju da bi zadatak te teoretske ekspertske vlade bio da omogući rad institucija, posebno pravosudnih, a što bi vodilo ispunjenju studentskih zahteva. U tom saopštenju nigde nema pomena organizovanja fer i slobodnih izbora. Javni okršaj Ovo nije prvi put da se vodi neka vrsta javnog prepucavanja između različitih plenuma studenata u blokadi. Mnogi su u Beogradu, recimo, bili besni jer su Novosađani na protestu 1. februara odabrali neke govornike. Ali, sada su nesuglasice vidne. Ako se u njima može naći politička logika i više od međusobnih zađevica, onda deluje da studenti beogradskog Filozofskog nastupaju sa pozicije radikalne levice dok se vojvođanski studenti više drže realpolitike. Mada i oni, makar javno, beže od političara u širokom luku. Ovakvo prepucavanje – gde se iznose utuci i utuci na utuke, ali se retko kad neko imenuje – neodoljivo podseća na komunikaciju rascepkane opozicije pre i posle (ne)bojkota dela lokalnih izbora prošle godine. Ali, naglašavaju još nešto – studentski bunt, koji je prerastao u opštenarodni, preti da zapadne u ćorsokak bez konsenzusa kuda dalje. Godina na fakultetima se teško može nadoknaditi, a činjenica da se ogromna većina nastavnika vratila na posao u srednje i osnovne škole, jer bez plate ne mogu da žive, govori da je vreme bitan faktor. Spektakularne akcije i dalje postoje, poput studentske ture do Strazbura. No, nadalje protest preti da se svede na reprize već viđenog – recimo u subotu (12. april) u Novom Pazaru – bez velikih izgleda da opet dostigne masovnost istorijskog mitinga u Beogradu od 15. marta. Ako tako pokret zamre, biće to bez velikog pokušaja da se za sto dovedu svi koji su kritični prema vlastima i da se bunt promisli i dovede do kraja. I jedan novi zahtev Dok su se kolege prepucavale po društvenim mrežama, zajednički nalog Studenata u blokadi objavio je i šesti zahtev koji sa ovim svim nema veze. Oni traže ostavke u Kliničkom centru kao i da se otkrije kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa desetak kamera mogao da uđe u intenzivnu negu gde su bili zbrinuti teško povređeni u nedavnom požaru u Kočanima.Do ispunjena zahteva! pic.twitter.com/XFs9WDAFre
— Blokada PMF Novi Sad (@blokadapmf) April 7, 2025
Zvanični i zajednički studentski zahtevi tako ostaju oni koji bi se mogli podvući pod firmu „da institucije rade svoj posao“. Ali to što one pod ovom vlašću nisu i nikad neće „raditi svoj posao“, za sada za ukupan studentski pokret ostaje nerešiv problem.', 'pageDate': '2025-04-08 10:28:35', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });ŠESTI ZAHTEV pic.twitter.com/VFjxc3zpMy
— Studenti_U_Blokadi (@studentblokade) April 7, 2025
