Kada se nekome jadate, to nije samo da „olakšate dušu“. Drugi ljudi su naše ogledalo, referenca. Ali u kukanju ne treba ni preterati
Da ispričate nekom kako je juče jedan magarac u supermarketu bio neljubazan? Ili kako vam se ukočio vrat pa boli glava? Možda koliko je ovaj svet nenormalan kad kvadrat stambenog prostora košta kao polugodišnja plata?
Svi tu i tamo imamo potrebu da se izjadamo. Da se žalimo na stvari koje nas nerviraju, od banalnih do temeljnih.
O tome dobra i loša vest. Dobra je da je kukanje zdravo. Loša je da je zdravo samo u umerenim dozama.
„Ljudi su društvena bića. Imamo potrebu da svoj subjektivni svet proveravamo i delimo sa drugima. To nas povezuje“, kaže Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
„Drugi ljudi su nam referentni okvir, pomažu da sagledamo stvari drukčije. Dovoljno je i već da nam pruže podršku, empatiju, razumevanje, da nam pokažu da nismo sami u nekom problemu“, rekla je ona za naš njuzleter Međuvreme.
Jadanje za smirenje
Nije samo reč o tome da olakšamo dušu. Jadikovanje je često i diskretni način da zatražimo pomoć, savet možda. Ili da u sagovornicima nađemo ogledalo u kojem bolje vidimo moguće rešenje.
Stvar je i biološka. Neka istraživanja pokazuju da žalopojke u malim dozama aktiviraju prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za planiranje i donošenje racionalnih odluka.
Zar vam se nije desilo da biste nekad nekoga zadavili? A da onda, čim se izjadate nekome od poverenja, počnete na problem da gledate hladnije, racionalnije? Pa onda nikoga ne zadavite.
Dakle, u potrebi da se požalimo čak i na sitnice nema ništa loše, naprotiv.
„Površne stvari možemo da delimo i sa površnim krugom poznanika. Ali biramo kome ćemo reći dublje lične probleme, gde hoćemo poverljivost. Pa je to i provera koliko su nam ti ljudi značajni i bliski i prilika da još učvrstimo odnos“, kaže Džamonja Ignjatović.
Ja pa ja
Naličje kukanja je, kao i kod mnogih stvari u životu, u preterivanju.
Znate i te ljude – ništa im ne valja. Sve opanjkavaju. Kažete im da vas boli noga, oni preuzmu razgovor i ispričaju vam celu svoju istoriju bolesti i kako je njima gore nego vama.
„Već je neadekvatno kad na nečiji problem reagujete deljenjem sopstvenog problema“, kaže profesorka Džamonja Ignjatović. „Kad vam neko saopštava ličnu muku nije poenta da li vi imate veći ili manji problem nego da ga saslušate, čujete, razumete.“
Ali, ljudi obično ne mogu iz svoje kože. Postoje sebičnjaci. To je, kaže profesorka, obično crta karaktera, a ređe ozbiljniji poremećaj.
„Mnogi ljudi su egocentrični i ne mogu da se defokusiraju sa sopstvene pozicije. I tako idu kroz život. To ne mora da znači tešku patologiju, mada u gorim slučajevima može biti narcistički poremećaj. Većina je pak u opsegu ispod toga.“
Druga mogućnost kod preteranog kukanja nije da ste egocentrični, već da ceo život vidite kao gusto tkanje problema i muka. Crno bez imalo belog.
To vodi u životni cinizam – ne samo da primećujemo negativne stvari, već ih svuda i kod svakog tražimo.
Poruka bi mogla da glasi: Kukajmo, ali u zdravim dozama!
Jakov Jozinović, mlada muzička zvezda iz Hrvatske, održao je u nedelju svoj sedmi od ukupno deset rasprodatih koncerta u Sava centru, čime je postao drugi izvođač po broju uzastopnih rasprodatih koncerata
Deset gradova, trideset manifestacija, ulaz besplatan – održavaju se Dani nemačkog jezika u Srbiji
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Od odlaska Juseina Bolta sa atletske staze, sprinterske trke na najvećim takmičenjima nemaju takvu draž kao u vreme rekordera sa Jamajke, ali izgleda da je na vidiku nova zvezda u kratkim trkama i naslednik legendarnog atletičara
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
