Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka
Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara
Ikona američkog istraživačkog novinarstva sedamdesetih, koji je istraživao aferu “Votergejt”, rasvetlio zločin u Mi Laju i torturu u Abu Graibu, raskrinkavao učešće CIA u ubistvu Aljendea, Lumumbe i Truhilja, razotkrivao da CIA špijunira 10.000 Amerikanaca, protivnike rata među kojima je i on sam, pokušao da raskrinka mit o Kenediju, nagrađivan, pa žestoko napadan i medijski izolovan, u 85. godini ponovo ulazi u minsko polje tekućeg rata otkrivajući kako je miniran gasovod Severni tok
Na Istoku ništa novo. Rat među istočnom slovenskom braćom ide svojim razornim tokom uvlačeći svetske sile u Tukididovu zamku (kad jedna sila gubi primat, izbija rat). Na Zapadu, Amerika brani ugroženu dominaciju, a ratnom psihozom zahvaćena EU više ne liči na sebe, u ime atlantskog jedinstva prikriva unutrašnje razlike između tabora mira i tabora pravde, radi jačanja atlantskog jedinstva i odbrane principa nepovredivosti granica suverenih država – koje su njene članice pogazile učešćem u bombardovanju Beograda 1999.
Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju
Autistični kompjuteraš iz Pretorije, kanadski i kalifornijski student, za manje od decenije uspeo je da od kanadskog lutalice s rancem na leđima u dvadeset sedmoj godini postane multimilioner i tehnološki mogul koga porede s Hauardom Hjuzom i koji ulaže u električni automobil, kosmički program, zarobljava Tviter i skandalizuje biznis okruženje, pa je za 52 nedelje izgubio 200 milijardi dolara. Ali nije bio jedini gubitnik među svetskim milijarderima, koji su u vreme zime kriptovaluta i IT sektora 2022. godine, svi zajedno, izgubili dva biliona dolara
Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju
Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu
Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)
Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati
Prošlo je 40 godina od kada se hičkokovskim hororom završila bajka o Pepeljugi 20. veka, holivudskoj zvezdi Grejs Keli, koja je postala kneginja Monaka i tu 26-godišnju ulogu obeležila svojom rafiniranom elegancijom
