U zemlji u kojoj traju rat bez kraja i neverovatno složene, promenljive i tragične prilike, Amerikanci po običaju ne propuštaju priliku da budu uvučeni u sukob protiv neprijatelja koga jedva da poznaju
Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina
Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata
Diplomatski virtuoz koji je plivao između Harvarda i laboratorija korporacije Rand, “Niksonger” koji je preživeo Votergejt, plejboj Bele kuće, američki Meternik koji je otkrio Kiameriku, realista koji je govorio o “verodostojnosti”, “povezanosti” i “ravnoteži moći” i radio na udaljavanju nuklearnih sila od ivice ambisa, moralni relativista koji je pokrivao bombardovanje Vijetnamaca da bi prihvatili njegove koncepcije, supervizor nekoliko krvavih pučeva i veteran aktivan u 100, završio je život u 101. godini
Havijer Milei “počistio” izbore u Argentini – gurajući zemlju u nepoznato, prateći stope Donalda Trampa. Da li su njegove mlade pristalice iz srednjeg i nižeg sloja u besu glasale protiv svojih interesa
Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru
Kako oceniti kad izabrani predsednik puca u izabrani parlament. I kako je u Rusiji uspostavljen predsednički sistem koji sada najžešće kritikuju neki od onih koji su njegovo uspostavljanje podržavali, zanemarujući ustavne istorijske i druge okolnosti
U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana
Nesreća nikad ne ide sama. Kako je oluja – koja je pogodila Grčku, Tursku i Bugarsku – izazvala u Libiji toliko više razaranja i hiljade žrtava, i kako je posledice nepogode pogoršao kobni spoj loših faktora – posledica rušenja režima 2011, građanskog rata 2011–2023, podeljenosti zemlje, korupcije, političkog haosa, zapuštanja “brana sa odloženim dejstvom” i razorne ćudi divljih voda u pustinji
Pre 50 godina, 11. septembra 1973, u Čileu je državnim udarom s dalekosežnim posledicama zbačen socijalistički predsednik Salvador Aljende, a general Augusto Pinoče je zaveo diktaturu tokom koje su mnogi patili. Aljende je levičarska ikona koja bledi, a Pinoče je u podeljenom Čileu za jedne krvavi diktator, a za druge tvorac čileanskog ekonomskog čuda, po receptu “čikaške ekonomske škole”
O 94 godine dugom životu Mohameda el Fajeda, siromašnog dečaka iz Egipta koji je postao zet i partner trgovca oružjem Kašogija, savetnik sultana Bruneja, partner haićanskog diktatora Papa Doka Divalijea, brodovlasnik, “lažni faraon”, “kralj Najtsbridža”, vlasnik londonskog Harodsa, fudbalskog kluba Fulam i hotela “Ric” u Parizu; koga su proglasili “krivim za prevaru velikih razmera”, a on korumpirao engleske političare pa ih raskrinkavao; koji je plaćao veliki porez, a britansko državljanstvo dobio nije; koji je pokušavao da se približi kraljevskoj kući Vindzor, planirao da oženi svog sina, 40-godišnjeg trofejnog mladoženju Dodija princezom od Velsa Dajanom, duboko nesrećnom posle razvoda, pa kao ucveljeni otac za njihovu smrt u Parizu 1997. optuživao kraljevsku porodicu i MI6 zbog toga što nisu mogli da se pomire s tim da poočim budućeg britanskog kralja bude Egipćanin. Na kraju je prodao Harods Kataru i fudbalski klub Fulam pakistansko-američkom multimilioneru Šahidu Kanu
Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”
U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”
Pet puta je pobeđivao na parlamentarnim izborima, tri puta na referendumima i, kada su mnogi prognozirali njegov odlazak, treći put, ovog puta u drugom krugu, na predsedničkim izborima. Kakav je uticaj jedanaeste pobede Tajipa Erdogana na evroazijske odnose, rat na istoku, “liberalno-autoritarnu” ideološku konfrontaciju i krizu unipolarnog svetskog poretka
Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike
Postalo je uobičajeno da se svet opisuje kao podeljen između ponovo ojačanog zapadnog bloka i autokratskog saveza Kine i Rusije, ali najmanje četiri milijarde ljudi, ili više od polovine svetske populacije, živi u 127 zemalja koje ne žele da biraju stranu u toj opasnoj geopolitičkoj Velikoj ratnoj igri
Opet su iz Pentagona iscureli neki poverljivi dokumenti, što podseća na curenje Pentagonskih papira iz 1971. kada je Danijel Elsberg fotokopirao hiljade stranica poverljive studije o ratu u Vijetnamu i na naslovnoj strani “Njujork tajmsa” skrenuo pažnju javnosti na to da je administracija predsednika Džonsona “sistematski lagala ne samo javnost već i Kongres”. Tada je to bio medijski podvig. Sada su se mejnstrim mediji s obe strane novog Istočnog fronta ponašali kao deo ratne mašine, sve dok, nakon svađe o ratu u Ukrajini na Discord serveru, jedan učesnik kompjuterske igre Minecraft nije napisao: “Ovde su neka dokumenta procurila...”
Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka
Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara
Ikona američkog istraživačkog novinarstva sedamdesetih, koji je istraživao aferu “Votergejt”, rasvetlio zločin u Mi Laju i torturu u Abu Graibu, raskrinkavao učešće CIA u ubistvu Aljendea, Lumumbe i Truhilja, razotkrivao da CIA špijunira 10.000 Amerikanaca, protivnike rata među kojima je i on sam, pokušao da raskrinka mit o Kenediju, nagrađivan, pa žestoko napadan i medijski izolovan, u 85. godini ponovo ulazi u minsko polje tekućeg rata otkrivajući kako je miniran gasovod Severni tok
Na Istoku ništa novo. Rat među istočnom slovenskom braćom ide svojim razornim tokom uvlačeći svetske sile u Tukididovu zamku (kad jedna sila gubi primat, izbija rat). Na Zapadu, Amerika brani ugroženu dominaciju, a ratnom psihozom zahvaćena EU više ne liči na sebe, u ime atlantskog jedinstva prikriva unutrašnje razlike između tabora mira i tabora pravde, radi jačanja atlantskog jedinstva i odbrane principa nepovredivosti granica suverenih država – koje su njene članice pogazile učešćem u bombardovanju Beograda 1999.
Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju
Autistični kompjuteraš iz Pretorije, kanadski i kalifornijski student, za manje od decenije uspeo je da od kanadskog lutalice s rancem na leđima u dvadeset sedmoj godini postane multimilioner i tehnološki mogul koga porede s Hauardom Hjuzom i koji ulaže u električni automobil, kosmički program, zarobljava Tviter i skandalizuje biznis okruženje, pa je za 52 nedelje izgubio 200 milijardi dolara. Ali nije bio jedini gubitnik među svetskim milijarderima, koji su u vreme zime kriptovaluta i IT sektora 2022. godine, svi zajedno, izgubili dva biliona dolara
Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju
Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu
Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)
