Dosije “Vremena”: Izbori u Turskoj

Maratonac sa Bosfora i 64 miliona birača

Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike

Geopolitika i njene žrtve

Neutralni u Tukididovoj zamci

Postalo je uobičajeno da se svet opisuje kao podeljen između ponovo ojačanog zapadnog bloka i autokratskog saveza Kine i Rusije, ali najmanje četiri milijarde ljudi, ili više od polovine svetske populacije, živi u 127 zemalja koje ne žele da biraju stranu u toj opasnoj geopolitičkoj Velikoj ratnoj igri

Pentagonski papiri

Ratne tajne i video-igrice

Opet su iz Pentagona iscureli neki poverljivi dokumenti, što podseća na curenje Pentagonskih papira iz 1971. kada je Danijel Elsberg fotokopirao hiljade stranica poverljive studije o ratu u Vijetnamu i na naslovnoj strani “Njujork tajmsa” skrenuo pažnju javnosti na to da je administracija predsednika Džonsona “sistematski lagala ne samo javnost već i Kongres”. Tada je to bio medijski podvig. Sada su se mejnstrim mediji s obe strane novog Istočnog fronta ponašali kao deo ratne mašine, sve dok, nakon svađe o ratu u Ukrajini na Discord serveru, jedan učesnik kompjuterske igre Minecraft nije napisao: “Ovde su neka dokumenta procurila...”

Sondaže javnog mnjenja

Ujedinjeni Zapad – razdvojen od ostalih

Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama

In memoriam

Mirko Miloradović (1936–2023): Šest i po decenija stvaranja

Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka

Publicistika kao ogledalo vremena: Junaci našeg doba

Princ Hari u Tender baru i druge priče o očevima i sinovima

Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara

Dosije “Vremena”: Scile i haribde istraživačkog novinarstva

Opus Simora Majrona Herša, koji zna da ga voli majka

Ikona američkog istraživačkog novinarstva sedamdesetih, koji je istraživao aferu “Votergejt”, rasvetlio zločin u Mi Laju i torturu u Abu Graibu, raskrinkavao učešće CIA u ubistvu Aljendea, Lumumbe i Truhilja, razotkrivao da CIA špijunira 10.000 Amerikanaca, protivnike rata među kojima je i on sam, pokušao da raskrinka mit o Kenediju, nagrađivan, pa žestoko napadan i medijski izolovan, u 85. godini ponovo ulazi u minsko polje tekućeg rata otkrivajući kako je miniran gasovod Severni tok

Dosije “Vremena”: Istraživanja ratnog javnog mnjenja

Vox populi u ratnoj kakofoniji

Na Istoku ništa novo. Rat među istočnom slovenskom braćom ide svojim razornim tokom uvlačeći svetske sile u Tukididovu zamku (kad jedna sila gubi primat, izbija rat). Na Zapadu, Amerika brani ugroženu dominaciju, a ratnom psihozom zahvaćena EU više ne liči na sebe, u ime atlantskog jedinstva prikriva unutrašnje razlike između tabora mira i tabora pravde, radi jačanja atlantskog jedinstva i odbrane principa nepovredivosti granica suverenih država – koje su njene članice pogazile učešćem u bombardovanju Beograda 1999.

Dosije “Vremena”: Rizici 2023.

Eksperti za lavine

Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju

Dosije “Vremena”: Bogati u krizi

Ilon Mask, delom plejboj, delom svemirski kauboj i ludilo berze

Autistični kompjuteraš iz Pretorije, kanadski i kalifornijski student, za manje od decenije uspeo je da od kanadskog lutalice s rancem na leđima u dvadeset sedmoj godini postane multimilioner i tehnološki mogul koga porede s Hauardom Hjuzom i koji ulaže u električni automobil, kosmički program, zarobljava Tviter i skandalizuje biznis okruženje, pa je za 52 nedelje izgubio 200 milijardi dolara. Ali nije bio jedini gubitnik među svetskim milijarderima, koji su u vreme zime kriptovaluta i IT sektora 2022. godine, svi zajedno, izgubili dva biliona dolara

Peru

Uspon i pad Pedra Kastilja, učitelja sa Anda

Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju

U raljama imigracione birokratije

Život i smrt Mehrana Kasimija Naserija, alias Lorda Artura na Aerodromu “Šarl de Gol”

Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu

Kazino kapitalizam

Uspon i pad zlatnog dečaka kripto valute i krah holandske berze lala

Kakve posledice u finansijskom sistemu može imati bankrot kripto-berze FTX i neuspeh tridesetogodišnjeg milijardera Sema Bankman-Frida (na slici)

Dosije “Vremena”: Ekonomija svetskog prvenstva u fudbalu

Cirkus maksimus i “beli slonovi”

Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati

Sjaj i beda visokog društva

Grejs Keli, “vulkan pod snegom” u zlatnom kavezu

Prošlo je 40 godina od kada se hičkokovskim hororom završila bajka o Pepeljugi 20. veka, holivudskoj zvezdi Grejs Keli, koja je postala kneginja Monaka i tu 26-godišnju ulogu obeležila svojom rafiniranom elegancijom

Na današnji dan

Demokratska stranka na prekretnici: Predsednik i sin

Na “prelomnoj” sednici Glavnog odbora DS-a 8. septembra pre deset godina snage su odmerili tadašnji predsednik stranke Boris Tadić i njegov zamenik Dragan Đilas. Vreme je u broju 1132 pisalo o tom sukobu, posle koga se DS do danas nije oporavio

Uspon i pad reformatora

Svoj među tuđima, tuđ među svojima

Život i priključenija Mihaila Sergejeviča Gorbačova (1931–2022), kombajnera iz sela Privoljnoje, najmlađeg generalnog sekretara KP SSSR-a i prvog i poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza koji je pokušavao da ga reformiše i spase od raspada, a bio optuživan kao njegov grobar, dobitnika Nobelove nagrade za doprinos okončanju Hladnog rata ponovo rasplamsalog za njegovog života, a koji je uz pesmu, tugujući za voljenom ženom Raisom, doživeo duboku starost

U novom broju

Suša: Kamen gladi, gnev i jara

Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima može biti ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva

Na današnji dan

Bogdan Bogdanović (1922-2010): Graditelj užasnut nad delima gradorušitelja

Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine

Klima

Kamen gladi, gnev i jara

Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva

Na današnji dan

Pad Avganistana: Zemlja Ostavljenih na cedilu

Konačni kolaps dvadesetogodišnje zapadne misije u Avganistanu ličio je na američko povlačenje iz Sajgona. Samo nekoliko sati nakon što su talibani 15. avgusta ušli u glavni grad Kabul, masa preplašenih ljudi, prevodilaca, aktivista NVO i drugih saradnika zapadnih okupacionih snaga provalila je na aerodrom

U novom broju

Italija u raljama krize: Super Mario otišao, a Fratelli d’Italia dolaze

Da u Italiji često padaju vlade, ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza

Italija u raljama krize

Super Mario otišao, a Fratelli d’Italia dolaze

Da u Italiji često padaju vlade ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza

Na današnji dan

Prva naprednjačka Vlada: Videćemo ko je premijer, a ko guverner

Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126

Kolumbija

Južnoamerički levi talas: Gerilac i predsednik Gustavo Petro

Od Bogote do Santjaga mnogi glasači više ne prihvataju argument da će zaokret ulevo značiti vladu koju će voditi neki Ugo Čaves ili Fidel Kastro. Od izbora do izbora desnica u Južnoj Americi plaši glasače baukom komunizma – i gubi ih

Južnoamerički levi talas: Kolumbija

Gerilac i predsednik Gustavo Petro

Od Bogote do Santjaga mnogi glasači više ne prihvataju argument da će zaokret ulevo značiti vladu koju će voditi neki Ugo Čaves ili Fidel Kastro. Od izbora do izbora desnica u Južnoj Americi plaši glasače baukom komunizma – i gubi ih

U novom broju

Ratna ekonomija: Amok sankcija

Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene