Duh vremena: Al Paćino između Bronksa i grada Korleone

Sani Boj, stidljiv, a opasan – i sam sa svojim egom (2)

Na filmu: Majkl Korleone, naravno, sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led; neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca; neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom; neko ko daje poljubac smrti svom bratu Fredu... A inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu

Duh vremena: Al Paćino između Bronksa i grada Korleone

Sani Boj, stidljiv a opasan – i sam sa svojim egom

Na filmu: Majkl Korleone, naravno sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led, neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca, neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom, neko ko daje poljubac smrti svom brat Fredu – a inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu

Duh vremena: Fabrika snova, opasno delo

Više od igre Alena Delona

Globalna zvezda francuske kinematografije; lepotan, muški pin-up i neka vrsta svetog čudovišta čvrstog karaktera, latinski ljubavnik i dete koje ne zna sa čim se igra; glumac Alen Delon živeo je intenzivno uz gracioznost i nasilje, progresivna dela i reakcionarnu ideologiju, a kraj života je dočekao poput nemoćnog kralja Lira u agoniji zavađene porodice

Sport i kultura

Zaboravljeni olimpijci u petoboju muza

Olimpijske medalje su nekada dodeljivane i za arhitekturu, književnost, muziku, slikarstvo i skulpturu, ali se nije ostvario Kubertenov antički san o spajanju “gimnastike za telo i muzike za dušu”

Sport i život: Olimpizam, amaterizam i grčko poreklo Evrope

Srebrni pehar vodonoše Spiridona Luisa, prvog maratonca

Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije

San o slobodi Mikisa Teodorakisa (2)

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije (1)

San o slobodi Mikisa Teodorakisa

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Duh vremena: Bob Dilan, pesnik protesta

Španske čizme Boba Dilana, begunca iz Hibinga koji je menjao vreme (2)

Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i levičarskog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are a-Changin”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”

Duh vremena: Bob Dilan, pesnik protesta

Španske čizme Boba Dilana, koji je menjao vreme

Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i mladog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are A-Changin’”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka (2)

Pošto se 3. aprila navršilo 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnik buntovnika bez razloga i simbol “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u američkom i ne samo američkom filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan želja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Julije Cezar, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije, u kome kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993, ili 1983, ili 1973, ili 1963.

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka

Povodom 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnika buntovnika bez razloga i simbola “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan čežnja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije i reciklaže proizvoda kulture, od akademskih visina do popularnih bestselera, od mode, frizura, filmova, knjiga, pesama, pop muzike, do političke teorije – kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993. ili 1983. ili 1973. ili 1963.

Rusija

Moskovski crni petak

Terorističkim napadom u Krokus siti holu na obodu Moskve u kome je stradalo mnogo ljudi, na krvavu scenu je izašla Vilajet Korasan i vratila u sećanje košmar Buđonovska 1995; 11. septembra 2001, Dubovke 2002, Beslana 2004. ili Bataklana 2015. Ovaj krvavi događaj po psihosocijalnim efektima je teži jer je deo složenog mozaika jedne veoma kompleksne ratne i svetske krizne atmosfere

Duboka država i Vikiliks

Džulijan Asanž na belom hlebu

Bio je ostavljeno dete pobunjenika iz 1970-ih; bežao je od poočima koji je bio manipulativni psihopata; išao u 37 škola, hakovao velike sisteme kao kakva “veličanstvena varalica” i imao košmare u kojima mu policija upada na zadnja vrata u pet ujutru; pronašao je izgubljenog oca čiji je buntovnički gen nasledio; osmislio je Vikiliks preko koga su otkriveni gigabajti neprijatnih tajni. Izazivao je duboku državu, živeo bez doma i postao otac u azilu; ležao je godinama u zatvoru bez suđenja, razboleo se i u kafkijanskoj završnici, uhvaćen u mreži paragrafa čeka izručenje i kaznu od 175 godina robije

Dosije “Vremena”: Jemen – pesak u plamenu

Bombardovanje bombardovane zemlje

U zemlji u kojoj traju rat bez kraja i neverovatno složene, promenljive i tragične prilike, Amerikanci po običaju ne propuštaju priliku da budu uvučeni u sukob protiv neprijatelja koga jedva da poznaju

Dosije “Vremena”: Pola planete na izborima 2024.

Crni labud i sivi nosorog u ćoravoj kutiji

Više od 3,7 milijardi ljudi ili 46 odsto svetske populacije, koja zajedno daje 54 odsto globalnog BDP-a, tokom ove godine će u 76 zemalja moći da bira predsednike ili poslanike. U izbornoj groznici će biti najveća sila na svetu (SAD); najmnogoljudnija država (Indija); najveći trgovinski blok (Evropska unija); najveća muslimanska država (Indonezija); najveća zemlja španskog govornog područja (Meksiko); teritorija mogućeg sukoba dveju najvećih supersila ovog veka (Tajvan); kao i u dve zemlje u ratu – Rusija i (možda)Ukrajina

Svet na PISA testu

OECD o školi, kovidu i ranim jadima

Kako je na oko 80 odsto od 1,6 milijardi đaka širom sveta uticalo zatvaranje škola zbog pandemije kovida između 2018. i 2022, što je bio najveći poremećaj obrazovanja od Drugog svetskog rata

Biografije

Henri A. Kisindžer, koga je voleo drug Mao

Diplomatski virtuoz koji je plivao između Harvarda i laboratorija korporacije Rand, “Niksonger” koji je preživeo Votergejt, plejboj Bele kuće, američki Meternik koji je otkrio Kiameriku, realista koji je govorio o “verodostojnosti”, “povezanosti” i “ravnoteži moći” i radio na udaljavanju nuklearnih sila od ivice ambisa, moralni relativista koji je pokrivao bombardovanje Vijetnamaca da bi prihvatili njegove koncepcije, supervizor nekoliko krvavih pučeva i veteran aktivan u 100, završio je život u 101. godini

Argentina

El Loco, koji budi lavove

Havijer Milei “počistio” izbore u Argentini – gurajući zemlju u nepoznato, prateći stope Donalda Trampa. Da li su njegove mlade pristalice iz srednjeg i nižeg sloja u besu glasale protiv svojih interesa

Kultura sećanja – Vek Marije Kalas

Patnja primadone koja je izgubila glas

Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru

Podsećanja: Moskva, oktobar 1993.

Crni dim Belog doma

Kako oceniti kad izabrani predsednik puca u izabrani parlament. I kako je u Rusiji uspostavljen predsednički sistem koji sada najžešće kritikuju neki od onih koji su njegovo uspostavljanje podržavali, zanemarujući ustavne istorijske i druge okolnosti

Kavkaz

Jesen jermenskog Arcaha

U velikoj igri s dalekim početkom, promenljivim tokom i nepredvidljivim krajem, jedno je izvesno: Jermeni su zbog straha od odmazde za samo nekoliko proteklih dana tragediju rata zamenili tragedijom progonstva. Masovno su napustili oblast koju neki zovu Karabah (“Crni sad”), a Jermeni Arcah (“Sunčana šuma”), svoju postojbinu u kojoj su neprekidno živeli od drugog veka pre nove ere do današnjih dana

Nepogode i libijska agonija

Poplava u Sahari

Nesreća nikad ne ide sama. Kako je oluja – koja je pogodila Grčku, Tursku i Bugarsku – izazvala u Libiji toliko više razaranja i hiljade žrtava, i kako je posledice nepogode pogoršao kobni spoj loših faktora – posledica rušenja režima 2011, građanskog rata 2011–2023, podeljenosti zemlje, korupcije, političkog haosa, zapuštanja “brana sa odloženim dejstvom” i razorne ćudi divljih voda u pustinji

Pola veka od ubistva Salvadora Aljendea

Mračni i gorki čas krvavog kraja jednog sna

Pre 50 godina, 11. septembra 1973, u Čileu je državnim udarom s dalekosežnim posledicama zbačen socijalistički predsednik Salvador Aljende, a general Augusto Pinoče je zaveo diktaturu tokom koje su mnogi patili. Aljende je levičarska ikona koja bledi, a Pinoče je u podeljenom Čileu za jedne krvavi diktator, a za druge tvorac čileanskog ekonomskog čuda, po receptu “čikaške ekonomske škole”

Junaci našeg doba

Egipatski trgovac

O 94 godine dugom životu Mohameda el Fajeda, siromašnog dečaka iz Egipta koji je postao zet i partner trgovca oružjem Kašogija, savetnik sultana Bruneja, partner haićanskog diktatora Papa Doka Divalijea, brodovlasnik, “lažni faraon”, “kralj Najtsbridža”, vlasnik londonskog Harodsa, fudbalskog kluba Fulam i hotela “Ric” u Parizu; koga su proglasili “krivim za prevaru velikih razmera”, a on korumpirao engleske političare pa ih raskrinkavao; koji je plaćao veliki porez, a britansko državljanstvo dobio nije; koji je pokušavao da se približi kraljevskoj kući Vindzor, planirao da oženi svog sina, 40-godišnjeg trofejnog mladoženju Dodija princezom od Velsa Dajanom, duboko nesrećnom posle razvoda, pa kao ucveljeni otac za njihovu smrt u Parizu 1997. optuživao kraljevsku porodicu i MI6 zbog toga što nisu mogli da se pomire s tim da poočim budućeg britanskog kralja bude Egipćanin. Na kraju je prodao Harods Kataru i fudbalski klub Fulam pakistansko-američkom multimilioneru Šahidu Kanu

Izveštaj UN o sreći u svetu 2023. godine

„Happy-go lucky“, ili o putevima sreće od Avganistana do Finske

Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”

Pentagonski papiri, opora rekapitulacija

Amanet Danijela Elsberga

U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”

Izbori u Turskoj

Treći mandat Redžepa Tajipa Erdogana

Pet puta je pobeđivao na parlamentarnim izborima, tri puta na referendumima i, kada su mnogi prognozirali njegov odlazak, treći put, ovog puta u drugom krugu, na predsedničkim izborima. Kakav je uticaj jedanaeste pobede Tajipa Erdogana na evroazijske odnose, rat na istoku, “liberalno-autoritarnu” ideološku konfrontaciju i krizu unipolarnog svetskog poretka