Vox populi u ratnoj kakofoniji

U magli rata teško je meriti puls javnog mnjenja, jer tada se svi okupljaju pod zastavu. Ali, ipak su anketari u raznim zemljama ispitivali tokom ratnih meseci hiljade ljudi o tome šta bi činili neprijatelju i o tome da li su za rat ili mir, i pod kojim uslovima. Dobili su odgovore koji govore o osećanju brige, šoka, ponosa, inspiracije, ljutnje i sramote – svakako kompleksnije od onih koje daju političari nedorasli izazovima vremena i ratnom psihozom obojeni mediji.

U devet velikih zemalja EU, 48 odsto građana se izjašnjava za brzi završetak sukoba na istoku Evrope i po cenu da Ukrajina odustane od nekih teritorija. Podršku brzom prekidu neprijateljstava daje 64 odsto Austrijanaca 60 odsto Nemaca, 54 odsto Grka, 50 odsto Italijana, 50 odsto Španaca, 41 odsto Portugalaca, a samo 27 odsto Holanđana i 28 odsto Poljaka.

Sa druge strane, ideji da Ukrajina odustane od teritorija kako bi se rat ranije okončao protivio se skoro svaki treći Evropljanin (32 odsto) – u Holandiji njih 48 odsto, u Portugalu 45 odsto, u Poljskoj 42 odsto.

To pokazuje nedavna anketa koju je mreža Euroskopia sprovela na uzorcima od po 1000 punoletnih građana u svakoj od pomenutih devet zemalja, u saradnji sa agencijama Sigma Dos (Španija), SVG (Italija), Opinion Vai (Francuska), Insa–Consulere GmbH (Nemačka i Austrija), Prorata (Grčka), I&O Research (Holandija), Pitagorica (Portugal).

Za 85 odsto anketiranih Ukrajinaca teritorijalni ustupci radi mira nisu prihvatljivi, ni pod kojim uslovima, čak i ako će zbog toga rat trajati duže i biti pretnja očuvanju nezavisnosti. Samo osam odsto smatra da je za postizanje mira i očuvanje nezavisnosti moguće odreći se nekih teritorija. Slični odgovori dobijeni su u maju 2022, pa i septembru, kada je 87 odsto Ukrajinaca smatralo teritorijalne ustupke neprihvatljivim.

To su nalazi Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, koji je od 4. do 27. decembra 2022. sproveo sopstveno sveukrajinsko istraživanje javnog mnjenja “Omnibus” na slučajnom uzorku brojeva mobilnih telefona među 2005 ispitanika iz svih regiona Ukrajine (osim Krima), ali uzorak nije obuhvatio stanovnike Krima, grada Sevastopolja, pojedinih okruga Donjecke i Luganske oblasti koji nisu bili pod kontrolom vlasti Ukrajine do 24. februara 2022, kao ni građane koji su napustili Ukrajinu nakon 24. februara 2022. Samo jedan odsto ispitanika identifikovalo se po nacionalnosti kao Rusi (17 odsto pre 2001), ili kao ruskojezični sagovornik (29 odsto 2001) (videti tabelu: Ukrajinsko jedinstvo).

EVROPSKI “TABOR MIRA” I “TABOR PRAVDE”

Iako osećaju veliku solidarnost sa Ukrajinom, Evropljani su oko dugoročnih ciljeva podeljeni na mirovni tabor (35 odsto ispitanika) koji želi da se rat što pre završi – čak i ako to znači da Ukrajina čini ustupke – i tabor pravde (22 odsto) koji veruje da je hitniji cilj kažnjavanje Rusije, jer taj tabor pravde veruje da samo jasan poraz Rusije može doneti mir – čak i ako takav put vodi do dugotrajnog sukoba i veće ljudske patnje.

Još jedna petina (20 odsto) čini sving grupa čiji pripadnici dele antiruska osećanja tabora pravde, ali i brinu o eskalaciji poput mirovnog tabora, pa odbija da bira između mira ili pravde, ali i dalje u velikoj meri podržava akcije EU kao odgovor na ruski rat u Ukrajini. O toj slici javnog raspoloženja, različitoj od one koja se vidi u ratnom atmosferom prožetim medijima, govore rezultati ispitivanja javnog mnjenja koje je Evropski savet za spoljnje odnose u maju 2022. sproveo na uzorku od 8000 anketiranih u Poljskoj, Rumuniji, Francuskoj, Nemačkoj, Portugalu, Španiji, Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

Ova podela prolazi kroz mnoge zemlje – i između njih. Poljska je jedina zemlja u kojoj ispitanici više vole “tabor pravde” nego “tabor mira” (41 prema 16 procenata). “Tabor mira” je najjači u Italiji (52 procenta) i Nemačkoj (49 procenata).

ZBOG PUTINA BEZ GASA I PUŠKINA

Anketa Evropskog saveta pokazuje da je većina Evropljana spremna da pokaže solidarnost sa Ukrajinom i da podrži oštre mere protiv Rusije, ali ta podrška nije unisona: u “mirovnom taboru”, 50 odsto pripadnika podržava raskid s Rusijom, a 37 odsto ne podržava; u “taboru pravde” razlika iznosi 83 prema 11 procenata; u “sving taboru” to je 83 prema 7 odsto.

U istraživanju mreže Euroskopia 51,8 odsto Evropljana podržava ekonomska ograničenja za sve ruske kompanije i investitore, mada taj procenat pada na 29,2 odsto u Grčkoj, 33,3 odsto u Austriji i 38,1 odsto u Italiji.

Ako se rat završi, ponovo bi kupovalo ruski gas samo 35,1 odsto Evropljana, ali među njima 63,6 odsto Grka, 51,9 odsto Austrijanaca, 42,3 odsto Nemaca i 40,8 odsto Italijana. Rusi, inače, vole da podsećaju na to da sankcije Rusiji nije uvelo 150 zemalja koje čine preko 80 odsto svetskog stanovništva.

Većina u taboru pravde (70:23 odsto) i među sving glasačima (60:30 odsto) podržava prekid diplomatskih veza sa Rusijom, dok se tabor mira tome manje energično protivi (49:40 odsto). Najveće protivljenje prekidu diplomatskih veza je zabeleženo u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Isto tako, tabor pravde i sving glasači se zbog Putina odriču i Puškina i zalažu se za prekid kulturnih veza s Rusijom, dok se mirovni tabor tome protivi, a najveće protivljenje prekidu kulturnih veza je zabeleženo u Italiji.

Isporuke oružja Ukrajini podržava većina Evropljana (56 odsto), pokazuje istraživanje mreže Euroskopia. U Španiji isporuke oružja podržava 61 odsto, u Italiji 50 odsto, a 38 odsto podršku uskraćuje – dok se u Grčkoj 60 odsto ispitanika tome protivi, a podršku daje samo 38 odsto ispitanika.

Istraživanje Evropskog saveta pokazuje da podeljena javnost daje slabiju podršku povećanju potrošnje na odbranu nego što bi se moglo činiti ako bi se slušali samo politički lideri. Podržava ga 53 odsto pripadnika tabora pravde, čak i ako to znači smanjenje finansiranja u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i prevencija kriminala, a protivi se 51 odsto pripadnika tabora mira.

Sudeći po anketi Euroskopije, dok i dalje podržava sankcije, polovina Evropljana je nezadovoljna načinom na koji njihove vlade upravljaju poskupljenjem struje, gasa i drugih goriva. Stopa inflacije je, uz ekonomsku stagnaciju i nezaposlenost, glavni aktuelni problem trećine građana Španije u kojoj je 54,6 odsto građana generalno nezadovoljno, što je nešto više od nivoa nezadovoljstva (48,2 odsto) u ostalim anketiranim evropskim zemljama.

Španci su nezadovoljni, ali ipak odobravaju rad predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa 6,1, najboljom ocenom među liderima, Žozepa Borela sa 5,7, a predsednicu Evropske banke sa 5,3. Koga je moliti nije ga ljutiti? To nije nikakvo pravilo, tokom ove krize padale su vlade u Italiji, Britaniji, Bugarskoj… Mnogim političarima nije pomogla ratna mobilizacija ni posete solidarnosti ugroženom Kijevu, a Britanki Liz Tras ni slikanje u šlemu na tenku. Izbijali su i žestoki štrajkovi i ulični neredi, samo to ovde nije istraživano.

Većina Evropljana – suprotno optimističnom govoru u mnogim evropskim prestonicama koje rat vide kao “trenutak EU” – takođe veruje da će, zbog ovog sukoba, EU na kraju ispasti ratni gubitnik. Češće to kažu anketirani u taboru mira nego oni u taboru pravde. Ivan Krastev, direktor Centra za liberalne strategije, i Mark Leonard, suosnivač i direktor Evropskog saveta za spoljne odnose, u komentaru istraživanja žale zbog toga što se evropsko relativno (ratno) jedinstvo ne čita kao znak jačanja Unije, već kao znak gubitništva.

U većini evropskih zemalja u kojima je Evropski savet sproveo anketu, inače, preovladava mišljenje da rat neće imati uticaja na SAD ili Kinu.

AMERIČKI RATNI TEMPO
Sudeći po istraživanju čikaškog Saveta sa spoljne odnose, Amerikanci su takođe tesno podeljeni oko toga koliko i dokle Vašington treba da podržava Ukrajinu. U sondaži Centra Pju od 18–24. januara 2023, petina (26 odsto) ispitanika ocenjuje da SAD previše daju Ukrajini, 31 odsto kaže da Amerika daje pravi iznos, a 20 odsto bi želelo da vidi da SAD pružaju Ukrajini dodatnu pomoć (videti tabelu: Podrška SAD Ukrajini).

Na pitanje “Koliko je ruska invazija na Ukrajinu pretnja interesima SAD?”, svaki treći Amerikanac (oko 35 odsto) kaže da je to velika pretnja. Od 7. do 13. marta 2022. to je rekao svaki drugi Amerikanac (50 odsto). To pitanje se tiče partijskog sukoba u SAD: prošlog marta za 51 odsto republikanaca i za približan broj demokrata ruska invazija je predstavljala veliku pretnju interesima SAD, a danas to kaže mnogo manje republikanaca nego demokrata (29 odsto prema 43 odsto).

Na pitanje “Da li odobravate ili ne odobravate odgovor Bajdenove administracije na rusku invazija na Ukrajinu?”, potpuno odobrava 14 odsto, donekle odobrava 19 odsto. Ukupno, to nije više od trećine.

Po sondaži Čikaškog saveta, solidna većina Amerikanaca nastavlja da podržava snabdevanje Ukrajine oružjem (65 odsto), ekonomsku pomoć (66 odsto), prihvatanje ukrajinskih izbeglica (73 odsto) i sankcionisanje Rusije (75 odsto).

Da bi SAD trebalo vojno da intervenišu kako bi preokrenule prednost Ukrajine i okončale rat što je pre moguće kaže 27 odsto Amerikanaca, a da bi SAD trebalo postepeno da povuku podršku Ukrajini smatra 29 odsto njih…

RUSI I NATO

Na pitanje ko predstavlja najveću prepreku miru, 64 odsto u svim ispitanim evropskim zemljama kaže da je to Rusija – ali samo 39 odsto ispitanika u Italiji i 42 odsto ispitanika u Rumuniji se sa tim slaže. Preko 80 odsto ljudi u Poljskoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu i Velikoj Britaniji, a 56 odsto u Italiji, 62 odsto u Francuskoj i 66 odsto u Nemačkoj kaže da je Rusija uglavnom odgovorna za početak sukoba. U Italiji više od jedne četvrtine (28 odsto) kaže da su krive SAD, naspram 9 odsto anketiranih u mreži Euroskopia u ostalih devet zemalja.

Među glavnim razlozima zbog kojih je značajan broj zemalja osudio vojne akcije Rusije protiv Ukrajine, ruski ispitanici su naveli sledeće: “Slepo su se pokoravali SAD i NATO” (36 odsto), “svet je uvek bio protiv Rusije” (31 odsto), “dezinformisali su ih zapadni mediji” i “plaše se da će Rusija postupiti isto kao i sa Ukrajinom” (po 19 odsto). To su nalazi iz istraživanja Levada centra (respektabilne sociološke organizacije koja je u Rusiji, zbog stranog finansiranja po zakonu iz 2012. proglašena za stranog agenta). Izgleda da je rusko javno mnjenje pre sklono da tumači da je u pitanju za Rusiju teži (faktički ili proksi) rat sa Zapadom, nego da traje kontroverzni i bolni bratoubilački sukob. U anketama Levada centra osam od deset ispitanika kaže da su se odnosi NATO Rusija pogoršali, što je bio najčešći odgovor u osam od poslednjih deset godina (videti tabelu: Kako su se izmenili odnosi Rusije, NATO-a i Zapada).

Procena ispitanika o potencijalnim rezultatima ratnih operacija u Ukrajini nije se mnogo promenila od maja prošle godine: 71 odsto veruje da će se završiti pobedom Rusije (75 odsto u maju), 17 odsto smatra nijedna strana neće pobediti (15 odsto u maju), samo jedan odsto veruje da će se rat završiti pobedom Ukrajine, pokazuje serija istraživanja Centra Levada.

Te procene su bitno različite od nalaza istraživanja čikaškog Saveta za globalne odnose, po kome većina Amerikanaca (46 odsto) veruje da u tom ratu nijedna zemlja nema prednost, dok 26 odsto njih kaže da prednost u trenutnom sukobu ima Rusija, a 26 odsto da prednost ima Ukrajina.

DVA JEDINA RUSKA PRIJATELJA
U javnom mnjenju se održava staro uverenje da Rusija ima samo dva prijatelja – armiju i flotu: u februaru 2022. godine 68 odsto ispitanika je davalo meku ili tvrdu podršku ruskoj vojsci, a u januaru 2023. godine 75 odsto njih (videti tabelu: Podrška ruskoj vojsci).

Ruskoj vladi blizak Sveruski centar za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM) predstavio je 2. decembra 2022. podatke iz studije koju je naručio Ekspertski institut za društvena istraživanja o ruskim percepcijama rezultata specijalne vojne operacije. Apsolutna većina (85 odsto) ispitanika smatra da je važan rezultat ukidanje vodne blokade Krima. (Posle krimskog referenduma o priključenju Rusiji 2014. Ukrajinci su onemogućili snabdevanje Krima vodom iz Kahovskog rezervoara sa Dnjepra zajazivši Sevevernokrimski kanal u Hersonskoj oblasti, da bi ruska vojska posle ulaska u Ukrajinu uklonila zemljanu branu i pustila vodu ka Krimu.)

Promena statusa Azovskog mora, koje je postalo unutrašnje more Rusije, što je isključilo stvaranje pomorskih baza zemalja NATO-a na njegovoj obali, kao važno visoko ocenjuje 81 odsto anketiranih.

Po osam od deset ispitanika kao pozitivne i značajne uspehe ubraja: završetak oslobođenja Luganske Narodne Republike i oslobođenje značajnog dela Donjecke Narodne Republike; ulazak u Rusiju četiri nova regiona – DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti; to da stanovnici pripojenih teritorija sada imaju priliku da žive u skladu sa svojom tradicijom, kulturom i komuniciraju na svom maternjem jeziku…

PONOS, BES I TESKOBA

To sumiranje uspešnih rezultata podseća malo na Niksonovu vijetnamsku formulu “proglasi pobedu i beži”, jer slika nije jednoznačna i govori o smanjenju optimizma i o zabrinutosti.

U anketi Levada centra u aprilu 2022, vojnu operaciju u Ukrajini kao vrlo uspešnu ocenjivalo je 18 odsto ispitanika, a kao prilično uspešnu 50 odsto. U novembru 2022. kao vrlo uspešnu ocenjuje je samo 9 odsto, a kao delimično uspešnu 45 odsto ispitanika.

Preovlađujuća osećanja o vojnim akcijama Ruske Federacije u Ukrajini: ponos za Rusiju (u februaru 2022. godine 51 odsto, u decembru unekoliko smanjen na 42 odsto), teskoba, strah, užas (34 odsto), bes, ogorčenje (u februaru 2022. godine 8 odsto, u decembru 11 odsto) i šok (11 odsto, u februaru 2022. godine 12 odsto) (vidi tabelu: Ruska ratna osećanja).

Ispitanici Levada centra koji su ocenjivali da specijalna vojna operacija u Ukrajini ne napreduje uspešno navodili su sledeće: “gubimo”, “predali Herson”, “povukli se iz Harkova” (ukupno 23 odsto), “odužilo se”, “borimo se dugo”, “skoro godinu dana” (20 odsto), “mnogo gubitaka” (19 odsto).

Izveštaji o napuštanju Hersona od strane ruskih trupa u novembru 2022. izazvali su kod ispitanika Levada centra uzbunu, strah, užas (24 odsto), šok (17 odsto) i depresiju, stupor (12 odsto). Međutim, oko trećine (30 odsto) nije doživelo neka posebna osećanja u vezi sa ovom vešću.

U anketi od 26–31. januara 2023. godine 45 odsto ispitanika je govorilo da je veoma zabrinuto, u vreme mobilizacije u septembru bilo je veoma zabrinuto 56 odsto ispitanika, a u oktobru 58 odsto. U septembru je među simbolima neuspeha oko 23 odsto navelo mobilizaciju (pošto su građani mobilisani, znači da se profesionalni vojnici ne snalaze), u novembru je takvih odgovora bilo samo 6 odsto. Šok zbog delimične mobilizacije sprovedene u septembru je prolazio, intenzitet zabrinutosti je smanjen, ali zbir manje ili više zabrinutih se nije mnogo smanjio (videti tabelu: Da li vas brinu tekuća zbivanja u Ukrajini).

IMA LI SVETLA NA KRAJU TUNELA?

U novembru je neznatno porastao broj pristalica nastavka vojnih operacija u Ukrajini: u oktobru je za to bilo 36 odsto ispitanika, u novembru 41 odsto. Ipak, relativna većina ispitanika podržava prelazak na mirovne pregovore (53 odsto, 57 odsto u oktobru).

I u Rusiji postoji raspoloženje da se konflikt okonča pregovorima, ali ljudi vide da rat ide svojim tokom. Tek svaki četvrti ispitanik (25 odsto) u Rusiji veruje da će vojne akcije trajati od šest meseci do godinu dana. Četiri od deset ispitanika (43 odsto, dvostruko više nego u februaru 2022) procenjuje da se za godinu dana taj rat neće završiti.

Svaki peti ispitanik ne može na to teško pitanje da odgovori (videti tabelu: Koliko će rat trajati).