Ivan Milenković (1965), filozof po obrazovanju, prevodilac po vokaciji, kritičar po temperamentu. Bavi se političkom i savremenom francuskom filozofijom. Objavio tri knjige, više od 40 naučnih radova i preveo desetak knjiga s francuskog jezika. Član NIN-ovog žirija od 2018. do 2021. Za Vreme piše četvrt veka.
Mali Irvas (Baby Reindeer), napisao Ričard Gad (Richard Gadd), uloge Ričard Gad, Džesika Ganing (Jessica Gunning), Nava Mau, Netflix, 2024. (6 epizoda)
Napetost dostiže vrhunac. A onda Karuana greši i Nepomnjaši se, kao ranjena kobra pred mungosom, u jednom pokretu izvlači. Remi. Novi izazivač svetskog prvaka je sedamnaestogodišnji momak iz Čenaja Gukeš Domaraju
Religijski praznici slave gospodara, što je zastrašujuće samo po sebi. Nacionalni praznici slave mitove zajedništva, što nije manje beznadežno. Samo se Prvog maja slavi rad kao uslov slobode, dakle slavi se slobodni građanin koji se ne podaje gospodarima, niti se klanja kumirima nacije. Zato se ovaj praznik u modernim populističkim režimima sistematski obesmišljava
“Vođen polaznom tačkom da pisac treba pričati ono što poznaje, krenuo sam od porodične odluke da srušimo kuću u Trebinju koja je nekada bila dom i na tom mjestu sagradimo novi objekat. To je bila srž priče na samom početku, ali sam brzo shvatio da je potrebno opisati i objasniti čega je bila srž, kakvog života, grada, vremena, i naročito šta se desilo, mislim prije svega na rat. I ovo ovdje sada nabrojano tek sada mogu tako racionalno poredati i imenovati, dok je u samom procesu pisanja knjige više bilo stvar osjećaja na koji sam se naslanjao”
Predlog koji se našao u Ujedinjenim nacijama da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici aktuelna srpska vlast bi morala prva da pozdravi jer bi time pokazala jasan diskontinuitet s režimom Slobodana Miloševića, koji nije uradio ništa da bi genocid u Srebrenici sprečio. Pa zašto to ne čini
Deveti mart 1991. godine i 5. oktobar 2000. godine nisu zaživeli u kolektivnom pamćenju Srbije. Režimi vladavine jednog čoveka, po prirodi svog ustrojstva, potiskuju sećanje na činove koji su nastojali da ustanove slobodu za sve
Sa zaboravom ukrajinskog rata zaboravili smo i istinski ulog čitave ove priče: slobodu. Iako svi žudimo za konkretnim rešenjima ovde i sada, te nas više od ispraznog filozofiranja o slobodi zanima zamah ratne industrije Evrope i Rusije, zapravo se filozofska petlja o slobodi nalazi u samom jezgru našeg razumevanja rata u Ukrajini. Bez nje bismo slobodno mogli da potonemo u potpuni zaborav i potpunu ravnodušnost
Čim je ruski opozicionar stupio na tle svoje zemlje, protivpravno je i protivcivilizacijski lišen slobode, a onda odveden u smrt pod budnim Putinovim svevidećim okom. Odveden. Nije otišao sam
Često igrači dolaze na partiju s Karlsenom a da su je unapred izgubili. Najzad, ali ne i na poslednjem mestu: Karlsen uvek, ali uvek, bez razlike, igra da bi pobedio
Sve i da ga Putin nije ubio, sve i da je preživeo sibirsku robiju, ostala bi svesna odluka Navaljnog da se vrati Krvniku na noge jednim od najvećih političkih gestova u savremenoj istoriji Evrope, ravna držanju Đordana Bruna pred Inkvizijom, ili Jana Palaha pred mračnim Putinovim prethodnicima
Profašistička i prorasistička francuska grupcija okupljena oko porodice Le Pen počinje da jača, otprilike, u ono vreme kada je u francuskoj proglašena zabrana pušenja u javnom zatvorenom prostoru, računajući i kafee. Taj zakon je, zapravo, nasrnuo na princip slobode
“Volim samome sebi da pričam. Najplodnije pišem pred san, kad se vrtim u krevetu. Ujutro, kad se probudim, samo zapišem ono što sam prethodne večeri pisao u glavi. Iskreno, ponekad se iznenadim kada vidim šta je sve izašlo ispod pera. Likovi se tokom noći oslobode i krenu svojim putem o kojem ja ništa ne znam”
“Mislim da je ono što se u Srbiji dogodilo – i ono što se nije dogodilo – posle 1999. godine, zapravo odraz trendova koje možete videti i u drugim društvima koja prolaze kroz tranziciju. Možda je stagnacija u Srbiji bolnija delom zbog toga što nije ‘obrađeno’ moralno zaveštanje ratova iz devedesetih, a zatim i zbog toga što u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i dalje postoje teškoće u pogledu razvoja i stabilnosti”
Karl Uve Knausgor: Jutarnja zvezda; prevod s norveškog Radoš Kosović; Booka, Beograd, 2023.
Jezik je živi organizam koji se neprestano menja. Jezik neprestano vrije. To, međutim, ne znači da jezik može, odnosno sme, da primi i podnosi bilo šta. Zbog toga postoje institucije koje vode računa o jeziku, one su brana od upada đubreta. A upravo to se dešava u Srbiji
Juri Erera: Konci kraljevstva Znaci koji će prethoditi kraju sveta Razmena tela prevod sa španskog Vesna Stamenković Blum, Beograd, 2023.