- Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je za RTS da javnost i dalje ne zna da li je pri pomilovanju 49 osoba poštovana zakonska procedura.
- Smatra da bi Ustavni sud trebalo da donese privremenu meru kojom bi se odložilo izvršenje odluka dok se za svaki slučaj ne utvrdi da li je procedura zloupotrebljena.
- Ocenjuje da, ako Ministarstvo pravde nije učestvovalo u postupku, akt ne bi smeo da proizvodi pravno dejstvo.
- Odluke o pomilovanju, kako kaže, „liče na političke odluke“.
Šta se dogodilo
Petrović Škero je za RTS rekla da je ustavno ovlašćenje predsednika da daje pomilovanja i da je pomilovanje „akt milosti“, ali da „da li je to urađeno po zakonu ili nije, mi ni danas ne znamo“. Kritikovala je to što javnost nije blagovremeno obaveštena o tome ko je pomilovan i zašto, kao i protivrečna saopštenja Ministarstva pravde, koje je najpre navelo da nije učestvovalo u postupku, a potom da spisak nije moglo da objavi dok to ne urade sudovi.
Izjavila je da se ne zna da li je Ministarstvo napisalo obrazloženi predlog predsedniku niti da li je sud u svim ili pojedinim slučajevima davao mišljenje da postoje uslovi. Obrazloženje Ministarstva ocenila je kao pokazatelj da je izvršna vlast „doživela sud kao svoj servis, kao svoju PR službu, što je nedopustivo“.
Ako Ministarstvo nije učestvovalo, rekla je, procedura je grubo kršena i taj akt ne bi smeo da proizvodi pravno dejstvo. Zakon ne predviđa pravo na žalbu na pomilovanje, ali se može postaviti pitanje zakonitosti postupka, a Ustavni sud bi „morao da reaguje“ i donese privremenu meru.
Pomilovanje pre pravosnažne presude moguće je, ali se retko koristi i traži posebno opravdane razloge, poput teške bolesti ili političkog progona. Postavila je pitanja zašto je pomilovana osoba koja je „sa trotoara pokupila mladu devojku“ i zašto lekar koji je uzimao mito od roditelja i sudija optužen za falsifikate i primanje mita. Naglasila je da javnost mora da zna zbog čega su pomilovane osobe optužene ili osuđene za teška dela, a da su joj odluke, s obzirom na okolnosti, više slične političkim nego pravnim.
Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu objavilo je 3. novembra spisak od 49 imena, među kojima su bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, osobe optužene ili osuđene za korupciju i oni koji su bili osumnjičeni za napade na učesnike studentskih protesta. Pomilovani su i 12 novosadskih aktivista iz grupe Mile Pajić, među kojima je i profesorka Jovine gimnazije Marija Vasić.
Ministarstvo pravde je ranije rekao Beti da je Vučić sam izabrao 49 lica i da neće učestvovati u sprovođenju odluka, a potom je saopštilo da su odluke dostavljene sudovima, među kojima Višem sudu u Novom Sadu za 18 osoba, a pomilovanja su, prema tom sudu, doneta 27. septembra u postupcima pokrenutim na inicijativu ministra po službenoj dužnosti 25. septembra.
Pravnici ocenjuju da bi pomilovanje od krivičnog gonjenja moralo da ima predlog ministra pravde. Demokratska stranka je podnela krivičnu prijavu protiv Vučića. Vučić je rekao da među pomilovanima nema mnogo poznatih lica, što se pokazalo kao netačno s obzirom na spisak.
Zašto je ovo važno
Pomilovanja pre pravosnažne presude zaustavljaju postupke pre nego što sud utvrdi krivicu, pa su oštećeni i javnost zainteresovani za to da li je procedura poštovana. Ako bi se pokazalo da Ministarstvo nije učestvovalo, to bi moglo da dovede u pitanje valjanost odluka, ali zakon ne predviđa direktan pravni lek, pa je poziv Ustavnom sudu pokušaj da se pronađe mehanizam provere. Za pravosuđe je to i pitanje kako postupaju sudovi koji su dobili odluke, a za političku javnost jedna od prvih velikih tema nove vlasti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
