Smisao za pravdu Aleksandra Vučića: Pomilovanje batinaša i nasilnika

Pravda je, osim osude krivaca i ispravljanja nepravde, i sposobnost da onaj ko je deli  razume tuđu patnju, da zaštiti slabije, ugrožene i one koji su pretrpeli nasilje. Po onome što je pokazao pomilovanjem nekih ljudi poslednjeg dana svog predsednikovanja Aleksandar Vučić pokazao je, po ko zna koji put, da ne poseduje smisao za pravdu.

Iako formalno ovom prilikom nije izašao iz svojih ustavnih ovlašćenja, upitni su kriterijumi na osnovu kojih je predsednička milost stigla do onih koji su optuženi za golo nasilje.

Automobil kao sredstvo obračuna

Možda najupečatljiviji primer je pokušaj ubistva Sonje Ponjavić na koju je čovek koga je Vučić pomilovao naleteo automobilom u Ruzveltovoj uluci u Beogradu. Na snimku tog incidenta se vidi da je Ponjavić od siline udara odbačena na krov automobila, a zatim pala na asfalt i zadobila teške povrede.

Tužilac je u ovom slučaju naveo da je na osnovu dokaza nesporno utvrđeno da je čovek koji je oborio Ponjavić izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju.

Čovek koga je Vučić pomilovao je ranije više puta pravnosnažno osuđivan za ozbiljna krivična dela i više puta je izdržavao zatvorske kazne, što je potvrdila i advokatica Sonje Ponjavić, Milica Radović.

Suđenje je trebalo da bude okončano 6. novembra, ali je Vučićevo pomilovanje stiglo četiri dana ranije. Time je postupak protiv čoveka optuženog za pokušaj ubistva studentkinje prekinut pre nego što je sud izrekao presudu.

Otac Sonje Ponjavić, Ratko Ponjavić, nije krio ogorčenje, poručujući da jedan čovek ne može nekome da kaže da je slobodan ako mu je taj čovek umalo ubio dete.

I policajac među nasilnicima

Ništa manje nije upitan ni slučaj poznat kao „Porše ekipa“ koji se odnosi na četvoricu ljudi koje je Vučić pomilovao iako su bili optuženi zbog nasilja nad građanima kod novosadske Futoške pijace, u decembru 2024. godine. Tada su, tokom odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice, pokušali automobilom marke „porše“ da prođu kroz okupljene ljude, a potom su se vratila i fizički napali građane.

U postupku su se, zavisno od pojedinačne uloge, suočavali sa optužbama za nasilničko ponašanje na javnom skupu, nanošenje teških telesnih povreda i izazivanje opšte opasnosti, a jedan među njima bio je policajac.

Zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu, nakon napada na studente ispred Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu u februaru 2025. godine sudilo se i čoveku za koga se na snimcima jasno vidi kako udara studenta u glavu i gura studentkinju, koja potom udara glavom o zid i pada. I njega je Vučić pomilovao, iako je taj čovek ranije bio pravnosnažno osuđivan za nasilničko ponašanje.

Automobil kao sredstvo napada korišćen je i u slučaju probijanje blokade kod Pravnog fakulteta u Beogradu kada je oboren  Veroljub Sarić, čovek od 90 godina.

Sarić je teško povređen, imao je i prelom butne kosti. Čovek koji ga je oborio bio je optužen za teško delo protiv opšte sigurnosti, ali je i njega Vučić oslobodio daljeg krivičnog gonjenja.

Poruka ovih pomilovanja naprednjačkih nasilnika je jasna.

Nasilje nad neistomišljenicima

Na spisku pomilovanih su i ljudi kojima se sudilo zbog napada na Miloša Petkovića u Ubu, nakon protesta srednjoškolaca u aprilu 2025. godine. I Petković je teško povređen, a stvar je dodatno pogoršavala činjenica da je jedan od napadača na njega već bio osuđen na uslovnu kaznu zatvora, dok su se protiv njega i drugog napadača vodili i drugi postupci povezani sa incidentima u Ubu.

Pomilovan je i osumnjičeni za fizički napad na Zorana Jovanovića u kabinetu predsednika opštine Kosjerić. Jovanović je došao da pita kada će biti završeni radovi u njegovoj ulici, a završio je u bolnici u Užicu.

Nije potrebno mnogo političkog znanja da bi se razumelo da ove slučajeve povezuje što su žrtve fizičkog nasilja bili ljudi „nepodobni“ zbog svog građanskog aktivizma i protesta, dakle politički neistomišljenici.

Pomilovanja stvorila pravni problem

Vučićeva pomilovanja otvorila su pravni problem. On na to nesporno ima pravo, ali je sporno da li je u konkretnom slučaju postupio u skladu sa Ustavom i Zakonom o pomilovanju i  da li je poštovana procedura.

Ministarstvo pravde nije predsedniku Republike dostavlio obrazložene oredloge za pomilovanje, već je Aleksandar Vučić, po svemu sudeći, o svemu odlučio sam i nije obrazložio svoje predsedničko milosrđe.

Ustav ne propisuje detaljno postupak davanja pomilovanja, a to  pitanje uređuje Zakon o pomilovanju. Postoji tu i dilema: da li se predsedničko ovlašćenje odnosi i na oslobađanje od krivičnog gonjenja, odnosno aboliciju, ili samo na ublažavanje posledica već utvrđene krivične odgovornosti.

O tome je govorila i Violeta Beširević, nekadašnja članica Komisije za pomilovanja.

„Najproblematičnija su, naravno, ova pomilovanja kojim se prekida krivično gonjenje – abolicija. Naš Ustav uopšte ne pominje aboliciju. Ustav pominje samo da se amnestijom i pomilovanjem može intervenisati u izrečenu kaznu“, objasnila je Beširević gostujući na N1.

Goran Ilić, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, za „Danas“ je objasnio da se abolicija pokreće po službenoj dužnosti i da je za to nadležan ministar pravde.

Prema njegovom tumačenju, ukoliko je postupak sproveden zakonito, Ministarstvo pravde moralo je da bude uključeno.

Pored konkretne afere, Ilić je otvorio i sistemsko pitanje: Zakon o pomilovanju potiče iz 1995. godine i sadrži odredbe koje se odnose na nekadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju i smrtnu kaznu, koja je u Srbiji ukinuta.

Njegova kritika je, dakle, dvostruka: postoji pitanje poštovanja važeće procedure, ali i pitanje zastarelosti i neusklađenosti samog zakonskog okvira sa današnjim pravnim sistemom.

Takođe, pravnica Jelena Jerinić je u intervjuu za portal „Mašina“ istakla da smatra da su već Vučićeve prve izjave, u kojima je najavio da neće pitati Ministarstvo pravde, otvorile ozbiljno pitanje poštovanja procedure.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!