Mađarska otvara dosijee komunističkih doušnika

Četvrti novembar je bolan datum u istoriji Mađarske. Tog dana 1956. godine desetine hiljada sovjetskih vojnika s hiljadama tenkova ušli su u zemlju i krvavo ugušili antikomunističku revoluciju. Usledile su decenije diktature. Ona je nosila (uljepšavajući) nadimak „gulaš-komunizam“, ali je svoju vlast održavala brutalnim metodama, između ostalog i uz pomoć mađarske službe državne bezbednosti.

Simbolično, upravo ove godine 4. novembra počinje kasno suočavanje s jednim od najosetljivijih delova te prošlosti. Vlada Petera Mađara otvara takozvane „dosijee agenata“ – registre sa imenima ljudi koje je mađarska državna bezbednost vodila kao informante. Većina njih sarađivala je svesno, ali neki su bili evidentirani i bez svog znanja ili bez da su uopšte pisali izveštaje, piše Dojče vele.

Otvaranje „dosijea agenata“ bilo je jedno od izbornih obećanja premijera Petera Mađara i njegove stranke Tisa. Činjenica da će dokumenta sada zaista biti javno dostupna istorijski je događaj. Više od tri i po decenije mađarska politika i javnost raspravljali su o tome kako postupati s tim delom arhive. Otvaranjem dosijea Mađarova vlada pokreće i širu raspravu o krivici i odgovornosti.

Premijer je prošle subote (31. oktobra 2026.) na Fejsbuku napisao: „Ispunjavamo jedno od najvažnijih obećanja stranke Tisa i 4. novembra objavljujemo dosijea agenata socijalističke diktature. To je zakasnela, teška i osetljiva tema koja će pogoditi mnoge porodice, ali bez toga nema stvarne promene sistema.“

Fides glasao protiv – više od 30 puta

Još tokom demokratskih promena 1989/1990, kao i tokom narednih decenija, brojni borci za građanska prava i manje mađarske stranke neprestano su tražili otvaranje dosijea agenata. U početku se tome protivio prvi postkomunistički mađarski premijer, konzervativac Jožef Antal. Kasnije su otvaranje blokirali postkomunistički socijalisti, a posebno uporno Fides, stranka Viktora Orbana. Prema proračunu mađarskog portala Teleks, Fides je od 2010. u parlamentu više od 30 puta glasala protiv otvaranja dosijea.

Delimično otvaranje arhive započelo je devedesetih. Mađarski parlament je 1994. doneo Zakon o agentima, kojim su članovi vlade, poslanici i određene osobe u javnoj službi morali da prođu proveru eventualne povezanosti s državnom bezbednošću. Od 1997. i građani su mogli da dobiju uvid u sopstvene dosijee, u početku bez mogućnosti da saznaju imena doušnika, a od 2003. u nešto proširenijem obliku.

Selektivno otvaranje arhiva

Međutim, zakon je sadržao odredbe koje su državnim institucijama, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, u određenim slučajevima omogućavale blokadu predaje dosijea mađarskoj instituciji zaduženoj za otvaranje arhiva, Istorijskom arhivu službi državne bezbednosti Mađarske (ABTL). To se moglo učiniti, recimo, ako bi institucije procenile da bi objavljivanje ugrozilo nacionalnu bezbednost.

Takvo selektivno otvaranje ne samo da je sprečilo mađarsko društvo da upozna punu istinu o delovanju državne bezbednosti, već je omogućilo je i političku manipulaciju arhivama, recimo, plasiranjem kompromitujućih podataka o političarima. Jedan od poznatijih slučajeva bio je onaj socijalističkog premijera Petera Međepija kog je 2002. dnevni list Mađar Nemzet, blizak Fidesu, razotkrio kao nekadašnjeg profesionalnog saradnika komunističke kontraobaveštajne službe.

Objava s eksplozivnim potencijalom

Vlada Petera Mađara sada želi da stavi tačku na takav odnos prema nasleđu državne bezbednosti. Od 4. novembra biće objavljene baze podataka s imenima informanata. Među njima su i takozvani „kartoni 6“, kartice na kojima su bile zabeležene najvažnije informacije o pojedinačnom informantu. Biće objavljeni i drugi registri s podacima o njima, uključujući i takozvane „B-dosijee“, jedan od najopsežnijih skupova podataka o vrbovanim osobama, koji bi trebalo da budu dostupni do kraja februara 2027.

Istovremeno, znatno su sužene mogućnosti držanja dokumenata u tajnosti, što je bilo predviđeno starim zakonom o otvaranju arhiva. Zbog toga će ubuduće javnosti verovatno biti dostupno znatno više dokumenata nego do sada.

Objavljivanje ima veliki politički i društveni naboj. Procenjuje se da bi baze podataka mogle da sadrže informacije o 50.000 do 60.000 osoba, od ukupno oko 150.000 nekadašnjih informanata mađarske državne bezbednosti.

Direktor ABTL-a Gerge Bendeguž Čeh upozorio je u nedelju 1. novembra u razgovoru za Inforadio: „Ne sme se verovati svemu što tvrde organi državne bezbednosti i onome što piše u njihovim arhivima.“ Dodao je da su dokumenta u mnogim slučajevima nepotpuna i nepouzdana, te da je velik broj dosijea uništen.

Istoričari: Mađarskoj su potrebne takve rasprave

Neki posmatrači skeptični su prema sadašnjim objavama. Istoričar Janoš M. Rajner, stručnjak za istoriju komunističke diktature u Mađarskoj, izjavio je za portal Teleks da bi otvaranje dosijea imalo mnogo veći smisao neposredno nakon pada diktature. Danas se, smatra on, pre svega radi o simboličnom gestu.

S druge strane, istoričar Kristijan Ungvari, vodeći mađarski istraživač arhiva državne bezbednosti, pozitivno ocenjuje objavu spiska s imenima informanata. Kako je rekao za DW, ona istoričarima pruža priliku za postavljanje novih pitanja, a društvu otvara prostor za nove rasprave.

„Društvene laži u svakom slučaju dovode do poremećenog odnosa prema politici“, kaže Ungvari: „Cena toga bila je upravo 16 godina vladavine Fidesa.“

Ungvari se takođe zalaže za lustraciju, odnosno za to da bivši službenici i saradnici državne bezbednosti samo ograničeno mogu da obavljaju određene javne funkcije i dužnosti. Iako bi se nakon više od tri decenije to odnosilo na veoma mali broj ljudi, on smatra da bi takva mera i dalje imala smisla.

Politička logika obračuna

Iako se o mogućoj lustraciji trenutno ne raspravlja na nivou vlade, otvaranje dosijea agenata ima i sopstvenu političku logiku za Petera Mađara, što je očigledno i važno pitanje lično za njega.

Tema poslednjih godina retko zauzima istaknuto mesto u mađarskoj javnosti. Uprkos tome, Mađar ju je pretvorio u jedno od svojih izbornih obećanja. Razlog je verovatno njegova izražena istorijska svest, antikomunistička politička orijentacija, kao i činjenica da mu je suočavanje s prošlošću, naročito sa godinama Orbanovog sistema, jedno od omiljenih političkih pitanja.

Kada je parlament sredinom septembra izmenio Zakon o arhivama, Mađar je na Fejsbuku napisao: „Sa 36 godina zakašnjenja mađarski parlament je danas, na inicijativu stranke Tisa, odlučio da objavi dosijee agenata. Fides taj predlog nije podržao. Pitam se zašto?“

Time je aludirao na činjenicu da se Fides formalno predstavlja kao antikomunistička stranka, ali da se u njenim redovima, kao i u Orbanovom okruženju, nalazi niz istaknutih osoba koje su nekada bile članovi Mađarske socijalističke radničke partije ili saradnici državne bezbednosti.

Najpoznatiji među njima je Jožef Horvat, nekadašnji službenik Odeljenja III/III, sektora mađarske državne bezbednosti zaduženog za suzbijanje domaće opozicije. Tokom Orbanove vladavine izgradio je zavidnu karijeru kao obaveštajni zvaničnik i savetnik za bezbednost. U jesen 2024. na određeni način se vratio svojim korenima postavši direktor istraživanja u takozvanoj Kancelariji za zaštitu suvereniteta, instituciji koja je navodne unutrašnje neprijatelje Orbanovog sistema javno prokazivala kao „strane agente“.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!