Bolivud na meti podzemlja

„U celoj filmskoj industriji, ko god radi bez dogovora s nama ili sarađuje sa Salmanom Kanom, biće ubijen.“

Ovo upozorenje stiglo je u audio-poruci koju su sredinom oktobra poslali navodni napadači na indijskog glumca Tajgera Šrofa u Mumbaju, preuzimajući odgovornost za pucnjavu, piše DW.

Navodni počinioci tvrdili su da su povezani s Lorensom Bišnoijem, nekadašnjim studentskim političarem koji je postao gangster, a nalazi se u zatvoru od 2014. godine. Policija do sada nije potvrdila umešanost njegove grupe.

Pucnji ispaljeni na Šrofa, u kojima je povređen njegov vozač, samo su poslednji u nizu napada usmerenih na istaknute ličnosti iz filmske industrije sa sedištem u Mumbaju, poznate pod nazivom Bolivud.

Od 2022. godine naoružani napadači pucali su na stan glumca Salmana Kana i kuću reditelja Rohita Šetija u Mumbaju, kao i na porodičnu kuću glumice Diše Patani na severu Indije. Glumac Ranvir Sing navodno je takođe dobio zahtev da plati gotovo 980.000 evra.

Napadi su se proširili i na drugu stranu sveta. Kafić u Sariju u Kanadi, u vlasništvu komičara Kapila Šarme, bio je meta čak tri napada.

Za industriju koja je nekada živela u senci organizovanog kriminala, ovi napadi probudili su stare strahove i podsetili na kriminalne bosove iz devedesetih godina. Ali stručnjaci tvrde da današnja pretnja Bolivudu izgleda bitno drugačije nego pre trideset godina.

Kada je podzemlje vladalo Bolivudom

Devedesetih godina mumbajsko podzemlje bilo je duboko isprepleteno s filmskom industrijom u Indiji.

„Mafija je oduvek bila fascinirana filmskom industrijom“, kaže S. Husein Zaidi, novinar specijalizovan za kriminal i autor knjige „Od Dongrija do Dubaija: Šest decenija mumbajske mafije“, koji više od tri decenije prati organizovani kriminal u tom gradu.

Gangsteri poput Davuda Ibrahima, Abua Salema i Čote Šakila, kaže za DW, bili su „potpuno opsednuti“ Bolivudom, slično kao što su mafijaši nastojali da steknu uporište u Holivudu.

Filmovi su kriminalcima donosili sjaj i glamur, ali i mogućnost pranja novca. Ulagali su u filmske projekte „kako bi mogli da kontrolišu industriju i imaju legalan način da zarađuju novac“, dodaje Zaidi.

Kada producenti nisu želeli da sarađuju, posledice su mogle da budu smrtonosne. Muzički mogul Gulšan Kumar, osnivač diskografske kuće T-Series, ubijen je 1997. godine. Tri godine kasnije reditelj Rakeš Rošan, otac bolivudske zvezde Hritika Rošana, ranjen je u pucnjavi.

Ulice Mumbaja bile su „crvene od krvi“ 1998. godine, kaže Zaidi, opisujući tu godinu kao vrhunac obračuna među gangsterskim grupama.

D. Sivanandan, bivši šef policije Mumbaja koji je vodio obračun s podzemljem, tvrdi da je samo 1998. godine ubijen 101 preduzetnik, odnosno jedan „svakog trećeg dana“, uglavnom zbog neplaćenog reketa.

Policijske aktivnosti dodatno je ojačao strogi zakon protiv organizovanog kriminala donet 1999. godine, koji Sivanandan naziva „krajnjim oružjem“. Bezbednosne službe koristile su elektronski nadzor i preventivno pritvaranje i zaplenile oko 2.500 komada ilegalnog oružja.

„Dogodilo se i nekoliko policijskih okršaja s kriminalcima, ali to nije bila ni politika ni strategija“, kaže za DW.

Početkom dvehiljaditih moć bandi bila je slomljena i činilo se da se rađa novi Mumbaj.

Banda kojom se upravlja iz zatvorske ćelije

Čovek za kojeg se veruje da stoji iza poslednjeg talasa napada nije iz Mumbaja.

Tridesettrogodišnji Bišnoi potiče iz zemljoposedničke porodice iz severne savezne države Pendžab. Studirao je u Čandigaru kada ga je privukla nasilna studentska politika. Nakon hapšenja završio je u zatvoru i postepeno se okrenuo kriminalu, tvrdi novinar Džupinderdžit Sing, autor knjige „Bande Pendžaba“.

„U zatvoru je upisao svojevrsni univerzitet kriminala“, kaže Sing za DW.

Bišnoi je potom izgradio ono što Sing opisuje kao jedan od prvih kriminalnih sindikata koji deluje u više saveznih država na severu Indije. Istražitelji tvrde da i dalje upravlja operacijama iz zatvora koristeći skrivene telefone i aplikacije za razmenu poruka.

Trenutno se nalazi u zatvoru u Gudžaratu, rodnoj saveznoj državi indijskog premijera Narendre Modija.

Njegova mreža proteže se i izvan granica Indije. Kanada je u septembru 2025. Bišnoijevu grupu proglasila terorističkom organizacijom. U septembru je FBI uvrstio Satinderdžita Singa, poznatijeg kao Goldi Brar, na listu deset najtraženijih begunaca i ponudio nagradu do milion dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja. Američki tužioci opisali su ga kao navodnog vođu Bišnoijeve organizacije u Severnoj Americi.

Iako Bišnoi potiče iz imućne zemljoposedničke porodice, njegovi izvršioci uglavnom dolaze iz siromašnijih slojeva društva. Banda ih najčešće regrutuje preko interneta.

„Mnogo je mladih koji žele nešto da postignu… jednostavno ih privlači mit stvoren oko Lorensa Bišnoija“, objašnjava Sing. „Regrutovanje nije nikakav problem. Nude novac, zaštitu i oružje.“

Pripadnici bezbednosnih snaga prate Lorensa Bišnoija dok izlazi iz sudskog kompleksa u Amricaru u Indiji, 31. oktobra 2022. godine

Zašto su meta filmske zvezde?

Čini se da je za Bišnoija cela priča lične prirode.

Salman Kan je 1998. godine optužen za ubijanje crne antilope, životinje koju Bišnoijeva zajednica smatra svetom. Bišnoi se zakleo na osvetu, a mnogi napadi bili su usmereni na osobe bliske glumcu, uključujući i ubistvo političara Babe Sidikija 2024. godine, koje policija povezuje s tom bandom.

Sing smatra da je reč i o pokušaju sticanja društvenog legitimiteta. Kriminalci, kaže, „uvek pokušavaju da pronađu nešto što ih prikazuje kao moralne čuvare“, a upravo je ovaj slučaj Bišnoiju pružio „priliku za iskupljenje“.

Ali važnu ulogu imaju i novac i zastrašivanje.

„Bolivud raspolaže ogromnim količinama novca“, kaže Sing, ističući da prethodna generacija gangstera više nije u poziciji da iskoristi tu činjenicu.

„Nakon odlaska Davuda Ibrahima i njemu sličnih nastao je vakuum koji Lorens Bišnoi pokušava da iskoristi.“

Sivanandan objašnjava da su stare mumbajske bande upravljale čitavim nizom ilegalnih poslova, od krijumčarenja i reketiranja do nameštanja utakmica kriketa. Njihovi pripadnici bili su „lokalni momci“, dok Bišnoijeva grupa „nema nikakve veze s Mumbajem“. Bolivud im je zanimljiv zato što je reč o industriji koja „pliva u novcu“ i predstavlja „meku metu“.

„Koriste Bolivud kao bankomat“, kaže za DW. „Ubacite karticu i podignete novac.“

Zaidi, pak, smatra da napadi pre svega služe publicitetu.

„To je način da se dospe na naslovnice“, kaže za DW. Samo nekoliko sati nakon poslednjeg napada na Šrofa neko je na društvenim mrežama ustvrdio da je bio meta zato što je blizak Salmanu Kanu, što Zaidi naziva „potpuno nelogičnim i apsurdnim“.

Ipak, publicitet je koristan bandama koje žive od iznude.

„Temelj svake iznude jeste stvaranje straha“, kaže za DW stručnjak za bezbednost zadužen za zaštitu nekoliko bolivudskih zvezda, koji je zbog osetljivosti teme želeo da ostane anoniman.

Da li je Bolivud pod opsadom?

Uprkos svemu, stručnjaci smatraju da je teško porediti sadašnje nasilje s kriminalnim talasom iz devedesetih godina.

„Ne bih govorio o povratku, jer bi to bilo preterivanje“, kaže Zaidi. Devedesetih je nekoliko suparničkih bandi vodilo bitku za kontrolu nad Mumbajem. Danas se, osim Bišnoijeve grupe, druge bande ne smatraju aktivnim u ovom gradu.

Takođe, filmska industrija više ne plaća reket kao nekada jer je prelazak na digitalna plaćanja otežao prikrivanje velikih gotovinskih transakcija, dodaje.

Sivanandan se s tim ne slaže. Pucnjava na zidove i ulazna vrata, nakon koje slede brze objave na društvenim mrežama, „usmerena je isključivo na prikupljanje novca od iznuda“, tvrdi on. Prema njegovom mišljenju, „Bolivud prepun gotovine sigurno plaća dovoljno da može da se finansira čitava vojska ljudi“.

Kako god bilo, strah je stvaran.

I premda nasilje nije toliko rašireno kao nekada, stotine hiljada ljudi zavise od filmske industrije u Mumbaju.

„Ako se strah od podzemlja nastavi, vodeća imena mogla bi biti prisiljena da napuste Mumbaj“, napisao je predsednik Sveindijskog udruženja filmskih radnika (AICWA) Sureš Šjamlal Gupta u pismu ministru unutrašnjih poslova Amitu Šahu.

„Nećemo dopustiti da se Mumbaj vrati u dane podzemlja iz devedesetih godina niti da Bolivud radi u senci straha“, poručio je Gupta.

S obzirom na to da su, kako se čini, policija i tužilaštva su u defanzivi, kriminalne grupe verovatno će nastaviti svoju kampanju.

Nekoliko bolivudskih zvezda već je dodatno pojačalo mere bezbednosti.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!