Evropa se suočila sa „najgorim letom u istoriji“ kada je reč o smrtnim slučajevima uzrokovanim vrućinom – pri čemu su klimatske promene odgovorne za dve trećine njih.
Prema novom izveštaju, procenjuje se da je vrelo leto u Evropi odnelo više od 50.000 života u urbanim sredinama, što ga čini „najgorim do sada“.
Istraživači su jasni po pitanju uzroka: klimatske promene – prvenstveno usled sagorevanja fosilnih goriva – odgovorne su za oko dve trećine ovih dodatnih smrtnih slučajeva izazvanih vrućinom, piše Euronews.
Ova brojka značajno premašuje prethodne najviše vrednosti – oko 29.000 smrtnih slučajeva tokom leta 2022. godine i 28.000 tokom 2003. godine.
To svedoči o ekstremnim vrućinama sa kojima se suočio kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, u periodu od juna do avgusta ove godine. Niz toplotnih talasa doveo je do toga da temperature u Zapadnoj Evropi porastu za 2,9°C iznad proseka zabeleženog u periodu 1991–2020. – pri čemu su pojedinih dana rasle čak i za 12°C – često pogađajući zemlje koje nisu navikle na takve vrednosti, niti su za njih spremne.
„Ove brojke su snažan podsetnik da naša leta, koja postaju sve toplija i ekstremnija, imaju sve ozbiljniji uticaj na javno zdravlje”, kaže koautorka studije dr Kler Barns, istraživačica ekstremnih vremenskih prilika i klimatskih promena na Imperijal koledžu u Londonu.
„Iza ove statistike stoje stvarni ljudi koji su izgubili živote i stvarne porodice koje tuguju za njima.”
Skoro trećina procenjenih smrtnih slučajeva dogodila se tokom posebno intenzivnog toplotnog talasa između 17. juna i 1. jula, kada su temperature bile u proseku 5,3°C iznad uobičajenih vrednosti.
„Tihi ubica”
Studija je koristila modelovanje kako bi procenila broj dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tokom leta, počevši od početka veka.
„Zapravo, stvarni obim smrtnosti uzrokovane vrućinom nije direktno uočljiv niti izmerljiv”, kaže koautor studije dr Malkolm Mistri, docent za klimatsko i geoprostorno modelovanje na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM).
„Stoga se vrućina često naziva ’tihim ubicom’, pri čemu je broj smrtnih slučajeva u pojedinim regionima širom sveta prikazan manjim nego što zapravo jeste.”
Naučnici su koristili podatke o temperaturama i modelovanje zasnovano na istorijskoj povezanosti između vrućine i smrtnosti kako bi procenili broj žrtava tokom leta 2026. godine. Uzeli su u obzir geografske i ekološke karakteristike, socioekonomske faktore, dostupnost zdravstvenih usluga, kao i specifične veze između temperature i smrtnosti za različite starosne grupe.
Modelovanje je primenjeno na 854 urbana područja u Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj i Švajcarskoj – oblastima koje obuhvataju oko 40 odsto stanovništva 30 zemalja uključenih u istraživanje.
Za poređenje je korišćena posebna studija o pripisivanju uzroka, koja je obuhvatala leta u periodu od 2000. do 2025. godine; rezultati za te godine pokazali su se uglavnom usklađenim sa zvaničnim statistikama koje su objavile nacionalne zdravstvene vlasti. Mnoge evropske zemlje još uvek nisu objavile konačne podatke za leto 2026. godine.
Istraživači su zatim uporedili stvarne temperature sa onima koje bi se očekivale da nije bilo zagrevanja usled klimatskih promena, kako bi procenili broj dodatnih smrtnih slučajeva uzrokovanih tim faktorom.
Sveukupno, 65 odsto viška smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom – što iznosi oko 32.000 – tokom leta 2026. godine pripisano je klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem. Ranije tokom istog veka, procenjivalo se da su klimatske promene odgovorne za oko 40 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.
„Ovo je još jedan podsetnik, kako na neophodnost sprovođenja ciljanih mera za zaštitu onih koji su najugroženiji ovim sve ekstremnijim vrućinama, tako i na rastuću potrebu za brzim prelaskom sa fosilnih goriva, kako bi se usporio tempo promena i ograničilo buduće zagrevanje”, kaže dr Barns.
Ko je najugroženiji
Ranjive grupe su najizloženije opasnostima koje nose ekstremne vrućine; to uključuje ljude koji boluju od određenih bolesti, starije osobe, veoma malu decu, kao i one koji nisu u mogućnosti da se sklone od vrućine – bilo iz fizičkih ili socioekonomskih razloga.
Prema studiji sprovedenoj tokom leta 2026. godine, osobe stare 85 i više godina činile su otprilike polovinu procenjenog broja smrtnih slučajeva. Međutim, pogođeni su bili i mlađi odrasli ljudi: procenjuje se da je među osobama starosti između 20 i 44 godine zabeleženo 800 smrtnih slučajeva više nego što bi se inače očekivalo, dok je ukupan broj preminulih mlađih od 65 godina iznosio oko 6.000.
Istraživači su takođe uočili geografske razlike, pri čemu je u južnoj Evropi zabeležen znatno veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama nego u severnoj Evropi.
To je prvenstveno posledica viših temperatura sa kojima su se suočile zemlje na jugu, mada su ulogu odigrali i drugi faktori ranjivosti.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
