Među petnaestogodišnjacima u Srbiji ispod praga funkcionalne pismenosti je 53 odsto učenika iz matematike, 48 odsto iz čitanja i 43 odsto iz prirodnih nauka
Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen, a za vršnjacima iz zemalja članica Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaskaju više od jedne školske godine.
Prema rezultatima PISA testiranja iz 2025. godine, učenici iz Srbije ostvarili su slabija postignuća nego u prethodnom ciklusu 2022, ali i u odnosu na 2018. i 2012. godinu. Njihovi rezultati ostali su ispod proseka zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u sve tri oblasti koje se ispituju – matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti, piše portal Biznis.rs.
Posebno zabrinjava udeo petnaestogodišnjaka koji ne dostižu osnovni nivo znanja. Ispod praga funkcionalne pismenosti nalazi se 53 odsto učenika iz matematike, 48 odsto iz čitanja i 43 odsto iz prirodnih nauka.
U naučnoj pismenosti, koja je bila centralna oblast istraživanja 2025. godine, učenici iz Srbije ostvarili su prosečno 429 bodova, naspram 482 u zemljama OECD-a. Iz čitanja su osvojili 415 bodova, dok je međunarodni prosek 461, a iz matematike 417, u poređenju sa 463 boda u OECD-u.
Poređenja radi, na testiranju 2022. godine prosečna postignuća učenika iz Srbije iznosila su 440 bodova iz matematike i čitanja, odnosno 447 iz prirodnih nauka. Srbija se i u okviru Centralne i Istočne Evrope nalazi među slabije rangiranim zemljama.
Razlika je još izraženija u poređenju sa Estonijom, jednom od najuspešnijih evropskih država u obrazovanju. Učenici iz Srbije za estonskim vršnjacima zaostaju 84 boda iz čitanja, 91 iz matematike i 98 iz nauke, što odgovara razlici u znanju većoj od jedne školske godine.
Istovremeno, u Srbiji je manji udeo učenika koji dostižu najviše nivoe postignuća, peti i šesti, nego što je to slučaj u zemljama OECD-a. Ispod međunarodnog proseka su i rezultati iz rešavanja računarskih problema, koji su predstavljali dodatnu oblast ispitivanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nemanja Vuksanović objasnio je za Biznis.rs da se ekonomija obrazovanja već decenijama bavi povezanošću školskih postignuća sa kasnijim položajem pojedinaca na tržištu rada, visinom njihovih zarada, nejednakošću prihoda i ukupnim privrednim rastom.
Prema njegovim rečima, brojna međunarodna istraživanja potvrđuju da je za ekonomiju presudan kvalitet stečenog znanja, a ne samo dužina formalnog obrazovanja.
Kao primer naveo je studiju OECD-a iz 2010. godine, prema kojoj bi povećanje prosečnih učeničkih postignuća za 25 PISA bodova, što približno odgovara polovini školske godine, moglo da doprinese povećanju bruto domaćeg proizvoda zemalja OECD-a za oko 115.000 milijardi dolara, prema dugoročnim simulacijama.
Sličnim zaključcima došli su ekonomisti Erik Hanušek i Ludger Vesman, autori knjige „Kapital znanja nacija“, koji su analizirali povezanost obrazovnih rezultata i ekonomskog razvoja u 50 država tokom četiri decenije.
Njihovo istraživanje polazi od razlike između formalnog obrazovanja i stvarnih kognitivnih sposobnosti stanovništva. Utvrdili su da broj godina školovanja gubi veliki deo značaja za objašnjavanje privrednog rasta kada se u ekonomske modele uključi kvalitet usvojenog znanja.
Prema njihovim nalazima, države čiji učenici na međunarodnim testovima ostvaruju rezultate više za jednu standardnu devijaciju, odnosno približno 100 PISA bodova, dugoročno beleže u proseku oko dva procentna poena brži godišnji rast BDP-a po stanovniku.
Takva razlika, tokom više decenija, može da dovede do ogromnog ekonomskog razmaka između zemalja sa visokim i niskim nivoom znanja.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Iako je Prihvatilište namenjeno hitnom zbrinjavanju ljudi bez doma, za prijem postoje liste čekanja. Dolaskom zime situacija postaje još teža. Kako su u ustanovi, koja bi trebalo da pruži sigurno utočište najugroženijima, uslovi boravka postali toliko loši - ne zna se
NUNS zahteva hitnu istragu zbog pretnji upućenih dvojici novinara Radara koji su pisali o Skaj prepiskama u kojima se pominje Aleksandar Vučić. Udruženje navodi da pretnje pominju i nasilje nad decom novinara i upozorava na nekažnjivost
Skoro trećina procenjenih smrtnih slučajeva zabeležena je tokom posebno intenzivnog toplotnog talasa između 17. juna i 1. jula, kada su temperature bile u proseku 5,3°C iznad uobičajenih vrednosti
„Lična karta Vaše nepokretnosti“ ima istu pravnu snagu kao i dokument izdat na šalteru i da je punovažna pred svim nadležnim institucijama
Aleksandar Vučić komentarisao je napade botova na društvenim mrežama i slučaj napada na nalog nedeljnika „Vreme“ u podkastu Albatros news. I slagao
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
