Protesti protiv albanske vlade nastavili su se u nedelju, 18. oktobra, šesti dan zaredom, uz nove sukobe demonstranata i policije u Tirani. Hiljade građana, među kojima su studenti i srednjoškolci, zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, dok vlast odbacuje mogućnost povlačenja i upozorava na posledice nasilja po evropske integracije zemlje.
Prema podacima koje je policija saopštila u nedelju, 388 osoba optuženo je za krivična dela povezana sa protestima. U sukobima su povređeni demonstranti i policajci, a snage bezbednosti upotrebile su suzavac, vodene topove i gumene metke kako bi rasterale okupljene ispred Ministarstva obrazovanja, javio je Rojters.
Nemiri su tokom protekle nedelje zahvatili centar Tirane, a protesti su se proširili i na druge gradove. Demonstranti su gađali policiju kamenicama, palili državne objekte i banke i uništavali imovinu, dok je policija intervenisala kako bi uspostavila kontrolu nad ulicama.
Od studentskih zahteva do poziva na ostavku
Protesti su pokrenuti zbog nezadovoljstva uslovima na univerzitetima, visokim troškovima studiranja, nedovoljne finansijske podrške studentima i slabih izgleda za zaposlenje nakon diplomiranja. Zahtevi su se proširili na borbu protiv korupcije i pozive da Rama napusti funkciju.
Aktuelni talas nemira nadovezuje se na višemesečne demonstracije koje su tokom leta uglavnom bile mirne. One su prvobitno izbile zbog plana za izgradnju luksuznog turističkog kompleksa na albanskoj obali, koji podržava Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa. Projekat je izazvao protivljenje zbog uticaja na životnu sredinu i spora oko njegove zakonitosti.
U sredu, 14. oktobra, protesti u Tirani prerasli su u velike nerede. Demonstranti su zapalili zgradu Ministarstva obrazovanja i dve banke, dok je policija upotrebila vodene topove i suzavac. Nemiri su se proširili i na univerzitetske centre Elbasan i Skadar.
Rama odbija ostavku i upozorava na evropski put
Albanski premijer Edi Rama odbacio je u nedelju zahteve za ostavku, tvrdeći da protesti ne ugrožavaju njegovu vladu, već nastojanja Albanije da postane članica Evropske unije.
„Nije reč o tome da sam ja osporen, da je vlada osporena ili da je osporena pobednička stranka na izborima, već su osporeni jedan put i jedna misija“, poručio je Rama u obraćanju na Fejsbuku.
On je pozvao studente na razgovore, ali je istovremeno optužio neimenovane strane aktere da podstiču nemire. Rama je izneo i tvrdnju da je tokom nedelje pokušan napad dronom na njegovu kancelariju, za šta je takođe okrivio spoljne interese.
Evropska komisija osudila je nasilje tokom protesta, ali je istovremeno podržala pravo građana na mirno okupljanje.
Izbori 2025. i pritisak na četvrti mandat
Politička kriza izbila je nakon što je Rama na parlamentarnim izborima održanim u maju 2025. godine osvojio četvrti uzastopni mandat. Njegova Socijalistička partija zadržala je vlast, ali su se tokom narednih meseci pojačale kritike zbog navodne korupcije u državnim institucijama i spornih razvojnih projekata.
Rama je na čelu vlade od 2013. godine, a sadašnji protesti predstavljaju jedan od najozbiljnijih izazova njegovoj vlasti. Demonstranti, međutim, ne izražavaju samo nezadovoljstvo premijerom već i šire razočaranje političkim sistemom, ekonomskim prilikama i mogućnostima mladih da ostanu i rade u zemlji.
Albanija, zajedno sa Crnom Gorom, spada među zemlje Zapadnog Balkana koje najbrže napreduju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a vlasti u Tirani kao cilj navode članstvo do 2030. godine.
Za sada nema naznaka da je Rama spreman da se povuče pod pritiskom demonstranata. Istovremeno, širenje protesta i njihova eskalacija u nasilje pokazuju da nezadovoljstvo više nije ograničeno na pojedinačne studentske zahteve, već je preraslo u širi izazov vladajućoj partiji.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
