Flamingo revolucija u Albaniji

Svake večeri u 19 časova demonstranti se vraćaju na isti trg u glavnom gradu Albanije, Tirani, noseći iste simbole i iznoseći iste zahteve.

Više od tri sedmice neprekidnih svakodnevnih protesta pretvorilo je „Flamingo revoluciju“ u najveći protestni pokret u Albaniji od pada komunizma, piše DW.

Sve je počelo kada je projekat izgradnje luksuznog turističkog kompleksa u Zvernecu, zaštićenom priobalnom području na jugu Albanije, koji je odobrila vlada, izazvao proteste koji su ubrzo prerasli u širi politički pokret. U tom području inače borave i flamingosi, što je dalo simbol ovoj pobuni.

U početku motivisani brigom za zaštitu životne sredine, protesti su se proširili i na druge zahteve, uključujući pozive na ostavku premijera Edija Rame.

Rama odbacuje tvrdnje da se nemiri mogu objasniti isključivo nezadovoljstvom domaćom politikom. Umesto toga, smatra da se protesti odvijaju u okviru, kako kaže, „hibridnog rata“, podstaknutog spoljnim uticajima i digitalnim manipulacijama.

Kušnerovo luksuzno odmaralište

Prema Raminim rečima, kontroverza je privukla međunarodnu pažnju tek nakon što je povezana s Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa, koji planira izgradnju luksuznog turističkog kompleksa u Zvernecu.

„Svet se nije probudio zbog sudbine lagune, već zbog imena Džareda Kušnera“, rekao je Rama na sastanku poslaničke grupe Socijalističke partije.

Premijer tvrdi da je ono što naziva „digitalnim ciklonom“ omogućilo da protesti budu pojačani delovanjem širokog spektra spoljnih aktera, uključujući protivnike Donalda Trampa, proizraelske grupe i, kako kaže, „digitalne plaćenike“ koje finansiraju pojedine države.

„Identifikovani su akteri koje podržavaju države, uključujući i one iz Irana“, rekao je.

Odjeci komunističke prošlosti Albanije

Jonila Godole, stručnjakinja za političku komunikaciju sa Univerziteta u Tirani, smatra da Ramino tumačenje protesta odražava dobro poznatu komunikacionu strategiju: skretanje pažnje sa zahteva demonstranata na navodne sile koje stoje iza njih.

„Kada se građanski protest predstavlja kao iranski, antiizraelski ili kao delo Trampovih protivnika, pažnja se udaljava od onoga što demonstranti traže. Rasprava se prebacuje na navodne kreatore protesta – spoljnog neprijatelja“, rekla je za DW.

Godole smatra da se u Raminoj retorici mogu prepoznati odjeci komunističke prošlosti Albanije. Tokom komunističkog perioda političko neslaganje redovno je predstavljano kao rezultat delovanja neprijateljskih stranih sila.

Foto: AP Photo/Hameraldi Agolli

Mogu li algoritmi objasniti protest?

Profesor i teoretičar komunikacija Artan Fuga smatra da pripisivanje protesta algoritmima predstavlja mešanje sredstva sa uzrokom.

Digitalne platforme, kaže on, mogu ubrzati širenje informacija, ali ne mogu objasniti zbog čega građani izlaze na ulice.

„Algoritam je deo komunikacionog okruženja. On može ubrzati širenje poruka, pojačati emocije i povećati vidljivost. Ali nije uzrok društvenog nezadovoljstva“, rekao je za DW.

Napetosti su se gomilale godinama

Za mnoge posmatrače prelomni trenutak nije se dogodio na internetu, već na plaži u Zvernecu 30. maja.

Pred kamerama mobilnih telefona i u prisustvu policije, privatno obezbeđenje vuklo je jednog demonstranta po pesku. Snimak se brzo proširio društvenim mrežama i protest koji je počeo kao ekološki prerastao je u širu nacionalnu raspravu o vlasti, odgovornosti i vladavini prava.

Artan Fuga smatra da su ti prizori odjeknuli u javnosti zato što su ogolili napetosti koje su se u albanskom društvu nagomilavale godinama.

„To je bio šokantan trenutak za albansku javnost“, rekao je. „Ta scena razotkrila je odnos između građana i države, između pojedinca i njegovih prava, kao i sukob privatnih interesa i javnog dobra.“

Foto: AP Photo/Hameraldi Agolli

Više od ekološkog protesta

Politikolog Blendi Kajsiju smatra da protesti ukazuju na mnogo dublju krizu od spora oko zaštite životne sredine.

Po njegovom mišljenju, ono što ujedinjuje demonstrante nije zajednička ideologija, već zajedničko odbacivanje političkog modela u Albaniji.

„Svedočimo dubokoj krizi albanskog demokratskog modela. Ono što danas povezuje ove demonstrante više nije ideologija, već uverenje da ih politički sistem više ne predstavlja“, rekao je za DW.

Kajsiju smatra da demonstranti pokušavaju da vrate javni prostor za koji veruju da je postepeno stavljen pod kontrolu uskih političkih i privatnih interesa.

„Ograda podignuta u Zvernecu postala je fizička manifestacija onoga što mnogi građani smatraju da se dogodilo s kabinetom premijera, parlamentom i političkim partijama – da su ih zatvorili njihovi ‘vlasnici’.“

Izvan granica Albanije

Rasprava je već stigla i do Evropske unije. U svojoj poslednjoj rezoluciji o napretku Albanije, Evropski parlament izrazio je „ozbiljnu zabrinutost“ zbog dešavanja u zaštićenom području Vjosa–Narta i pozvao na hitan moratorijum na izdavanje novih dozvola i izvođenje građevinskih radova u zaštićenim područjima.

U rezoluciji se navodi da zaštita životne sredine i vladavina prava ostaju sastavni deo obaveza Albanije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Jonila Godole smatra da rezolucija Evropskog parlamenta pokazuje da su evropske institucije prepoznale ekološku dimenziju i pitanja vladavine prava u ovom sporu.

Međutim, upozorava da predstavljanje protesta kroz retoriku o hibridnim pretnjama i stranom mešanju može skrenuti međunarodnu pažnju sa demokratskih zahteva demonstranata na pitanja bezbednosti i stabilnosti.

„Evropa godinama poziva na jačanje civilnog društva kako bi se ojačala demokratija“, rekla je. „Danas Albanija ima snažno civilno društvo koje se mobilisalo u do sada nezabeleženim razmerama, a ipak je međunarodna podrška toj mobilizaciji veoma slaba. Postavlja se pitanje da li je civilno društvo dobrodošlo samo kada je slabo, a ne i kada postane stvarni politički akter.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!