Više od pola miliona ljudi izašlo je na ulice širom Francuske u subotu, 17. oktobra, na protestima zbog rasta troškova života, loših uslova u školama i nezadovoljstva politikom vlasti predsednika Emanuela Makrona. Demonstracije, u kojima su se učenicima i studentima pridružili sindikati i pripadnici pokreta „Žutih prsluka“, u pojedinim gradovima prerasle su u sukobe sa policijom, paljenje objekata i pljačke prodavnica.
Francuski premijer Sebastijen Lekorni izjavio je da je u nemirima širom Francuske uhapšeno 1.200 ljudi i povređeno oko 150 policajaca i žandarma, a predsednik Emanuele Makron poručio je da u toj zemlji nema mesta nasilju.
Brojne fotografije i snimci na društvenim mrežama prikazuju razorene prodavnice, spaljena vozila i ulice prekrivene krhotinama. Mnogi poslovni prostori su uništeni, a pojedine prodavnice su gotovo potpuno ispražnjene.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da će oni koji su u subotu napadali, vandalizovali i pljačkali biti krivično gonjeni i kažnjeni.
„Policiji, garantima prava na protest, izražavam podršku nacije. Svi ćemo se ujedinjeno boriti protiv onih koji seju haos, koji žele samo da unište naše institucije i spreče one koji mirno izražavaju svoje zahteve da to čine“, napisao je Makron na mreži Iks.
U Parizu je, prema saopštenju policije, tokom subotnjih nereda uhapšeno 855 ljudi. Policija je navela da su u nasilju učestvovale neuobičajeno velike organizovane grupe, od 500 do više od 1.000 ljudi.
Pariske gradske vlasti jutros su otvoreno kritikovale policijsko postupanje, a prva zamenica gradonačelnika Lamija El Araž upozorila je na nedostatak policijskih snaga koje bi sprečile pljačke i razaranja.
Gradonačelnici Pariza, Marseja i Liona zatražili su sastanak sa Lekornijem kako bi razgovarali o posledicama nereda i odgovoru države.
Protesti zbog životnog standarda i stanja u školama
Nezadovoljstvo se mesecima nagomilavalo, a protesti su prvobitno počeli kao pobuna učenika zbog nedostatka nastavnika, pretrpanih učionica i lošeg stanja školskih zgrada. Pokret se proširio na šire društvene probleme, uključujući rast cena, ekonomsku nejednakost i utisak da vlast ne reaguje na zahteve građana.
Protestima su se pridružili sindikati, među njima CGT, kao i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Žutih prsluka“, koji je 2018. godine pokrenuo masovne demonstracije zbog povećanja poreza na gorivo, a potom proširio zahteve na troškove života i društvene nejednakosti.
Demonstranti su kritikovali koncentraciju bogatstva i političke moći, kao i uticaj milijardera na medije. Deo učesnika pozivao je na ostavku Makrona, čiji se drugi predsednički mandat završava 2027. godine.
Paljenje javnih zgrada i pljačke prodavnica
Nasilje je eskaliralo tokom večeri. U Limožu je izbio požar u gradskoj većnici, istorijskoj zgradi staroj više od 140 godina. U Lionu je zapaljen turistički informativni centar, dok su demonstranti upali u gradsku većnicu u Lilu i vandalizovali prostorije.
U Parizu i drugim gradovima opljačkane su brojne prodavnice, uključujući supermarkete, apoteke i radnje sa odećom i elektronskom opremom. Policija je intervenisala suzavcem i vodenim topovima.
Francuski premijer Sebastijen Lekorni saopštio je kasno u subotu da je privedeno oko 1.200 ljudi i da je povređeno 150 policajaca. Ti podaci predstavljaju kasniji bilans, nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova ranije izvestilo o oko 400 privođenja.
Predsednik Makron poručio je da će odgovorni za vandalizam, napade na javne ustanove i pljačke biti procesuirani i kažnjeni.
Povređen sedamnaestogodišnjak, nastavljaju se kritike policije
Tokom demonstracija u Sen Etjenu, gradu jugozapadno od Liona, sedamnaestogodišnji demonstrant ostao je bez desne šake. Prema izveštajima francuskih medija, povreda je povezana sa eksplozijom policijske granate za kontrolu mase.
To je drugi takav slučaj tokom aktuelnog talasa studentskih protesta. Ranije ovog meseca, učenik u Lansu izgubio je šaku nakon što je navodno podigao granatu. Taj incident doveo je do privremene zabrane upotrebe jedne vrste policijske granate, koja je u međuvremenu ukinuta. Upotreba policijskih sredstava za razbijanje demonstracija izazvala je kritike i otvorila pitanja o postupanju bezbednosnih snaga.
Iako su nasilni incidenti obeležili proteste u više gradova, francuske vlasti i mediji navode da je većina demonstracija protekla mirno. Predstavnici vlasti odgovornost za nerede pripisali su radikalnim levičarskim grupama i kriminalcima, dok su organizatori isticali šire socijalne i političke razloge za nezadovoljstvo.
Protesti su se proširili i izvan Francuske: omladinski aktivisti organizovali su demonstracije solidarnosti u Belgiji, Albaniji i Italiji.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
