Oko 550.000 ljudi učestvovalo je u protestima širom Francuske, a organizatori tvrde da je broj demonstranata bio znatno veći. Iako su okupljanja uglavnom bila mirna, u Parizu i drugim gradovima došlo je do sukoba sa policijom, paljenja objekata i pljački.
Više od pola miliona ljudi izašlo je na ulice širom Francuske u subotu, 17. oktobra, na protestima zbog rasta troškova života, loših uslova u školama i nezadovoljstva politikom vlasti predsednika Emanuela Makrona. Demonstracije, u kojima su se učenicima i studentima pridružili sindikati i pripadnici pokreta „Žutih prsluka“, u pojedinim gradovima prerasle su u sukobe sa policijom, paljenje objekata i pljačke prodavnica.
Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na protestima širom zemlje učestvovalo je oko 550.000 ljudi, od čega 110.000 u Parizu. Organizatori su procenili da se na ulicama okupilo oko 800.000 demonstranata.
Policija je upotrebila suzavac i vodene topove, dok su pojedine grupe demonstranata bacale predmete na policajce, palile automobile i upadale u prodavnice i javne zgrade. Francuske vlasti saopštile su da je tokom nereda privedeno više stotina ljudi.
🚨BREAKING: The historic Limoges town hall has just completely collapsed after far-left rioters set it on fire
It was built in 1876. It survived World Wars. It did not survive modern France. https://t.co/LRjxvBQ5KV
— Inevitable West (@Inevitablewest) October 17, 2026
Nezadovoljstvo se mesecima nagomilavalo, a protesti su prvobitno počeli kao pobuna učenika zbog nedostatka nastavnika, pretrpanih učionica i lošeg stanja školskih zgrada. Pokret se proširio na šire društvene probleme, uključujući rast cena, ekonomsku nejednakost i utisak da vlast ne reaguje na zahteve građana.
Protestima su se pridružili sindikati, među njima CGT, kao i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Žutih prsluka“, koji je 2018. godine pokrenuo masovne demonstracije zbog povećanja poreza na gorivo, a potom proširio zahteve na troškove života i društvene nejednakosti.
Demonstranti su kritikovali koncentraciju bogatstva i političke moći, kao i uticaj milijardera na medije. Deo učesnika pozivao je na ostavku Makrona, čiji se drugi predsednički mandat završava 2027. godine.
Holy fucking shit.
Paris right now, this evening.
Police vehicles try to escape with destroyed tyres. https://t.co/hMBZkT2MRL
— Kosher (@koshercockney) October 17, 2026
Nasilje je eskaliralo tokom večeri. U Limožu je izbio požar u gradskoj većnici, istorijskoj zgradi staroj više od 140 godina. U Lionu je zapaljen turistički informativni centar, dok su demonstranti upali u gradsku većnicu u Lilu i vandalizovali prostorije.
U Parizu i drugim gradovima opljačkane su brojne prodavnice, uključujući supermarkete, apoteke i radnje sa odećom i elektronskom opremom. Policija je intervenisala suzavcem i vodenim topovima.
Francuski premijer Sebastijen Lekorni saopštio je kasno u subotu da je privedeno oko 1.200 ljudi i da je povređeno 150 policajaca. Ti podaci predstavljaju kasniji bilans, nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova ranije izvestilo o oko 400 privođenja.
Predsednik Makron poručio je da će odgovorni za vandalizam, napade na javne ustanove i pljačke biti procesuirani i kažnjeni.
🇫🇷 Footage from central Paris today amid intense rioting across France. https://t.co/Q8YnbJmh2a
— Europa.com (@europa) October 17, 2026
Tokom demonstracija u Sen Etjenu, gradu jugozapadno od Liona, sedamnaestogodišnji demonstrant ostao je bez desne šake. Prema izveštajima francuskih medija, povreda je povezana sa eksplozijom policijske granate za kontrolu mase.
To je drugi takav slučaj tokom aktuelnog talasa studentskih protesta. Ranije ovog meseca, učenik u Lansu izgubio je šaku nakon što je navodno podigao granatu. Taj incident doveo je do privremene zabrane upotrebe jedne vrste policijske granate, koja je u međuvremenu ukinuta. Upotreba policijskih sredstava za razbijanje demonstracija izazvala je kritike i otvorila pitanja o postupanju bezbednosnih snaga.
Protests in France have turned completely violent over the cost of living 🤯 https://t.co/V7tbV2vQTU
— Daily Loud (@DailyLoud) October 17, 2026
Iako su nasilni incidenti obeležili proteste u više gradova, francuske vlasti i mediji navode da je većina demonstracija protekla mirno. Predstavnici vlasti odgovornost za nerede pripisali su radikalnim levičarskim grupama i kriminalcima, dok su organizatori isticali šire socijalne i političke razloge za nezadovoljstvo.
Protesti su se proširili i izvan Francuske: omladinski aktivisti organizovali su demonstracije solidarnosti u Belgiji, Albaniji i Italiji.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Stotine građana protestovale su ispred Gradske uprave u Kijevu, zahtevajući ostavku gradonačelnika Vitalija Klička. Među glavnim razlozima za nezadovoljstvo su pripreme za predstojeću zimu, dostupnost skloništa i problemi u upravljanju gradom, prenosi „Kijev independent“
Američki predsednik Donald Tramp lično je pozvao svog bliskog saradnika Ričarda Grenela nakon što je optužen da je odgovoran za nestanak skoro šest miliona dolara. Bela kuća ispituje navode, dok Grenel odlučno odbacuje optužbe
Šesnaestogodišnji napadač je u četvrtak ušao u osnovnu školu u gradu Bend u saveznoj državi Oregon. Pucao je kroz zaključana vrata i ubio troje dece i jednog nastavnika. Napadača je usmrtio naoružani meštanin, a guvernerka Oregona zahvalila mu je što je sprečio da bude više žrtava.
Trener gimnastike Šon Gardner godinama je u Misisipiju snimao maloletnike u svlačionicama i toaletima. Sud mu je izrekao drakonsku kaznu
Predsednik SAD Donald Tramp ipak je digao ruke od javnog prenosa streljanja jednog teroriste. Otkud uopšte ovaj povratak streljanja u Americi?
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
