Jedan tender dnevno u proseku dobijala je firma Magna Pharmacia od 2020. do 2024. godine. Sa državom je sklopila poslove vredne gotovo 40 milijardi dinara, tvrdili su svojevrmeno iz Narodnog pokreta Srbije.
Ova firma je tokom pandemije, bez javnog nadmetanja, dobila poslove opremanja kovid bolnica vredne 4,9 milijardi dinara, da bi 2021, kao jedini ponuđač u konzorcijumu, dobili i posao opremanja Kliničkog centra Srbije vredan 14 milijardi dinara – skoro pet puta više od planiranog budžeta.
Tako je 2018. čak i Vojislav Šešelj, današnji koalicioni partner naprednjaka, optužio ministra zdravlja Zlatibora Lončara da je firmi namestio opremanje Kliničkog centra u Nišu.
Slično su dogovareni i drugi poslovi firmi za koje se veruje da su bliske SNS-u.
Ako je Magna Pharmacia bila „zadužena“ za srpske bolnice, Milenijum tim, gde radi brat Siniše Malog, stavio je tapiju na Ekspo i Nacionalni stadion, a Nites na modernizaciju državnog sektora u IT-iju, održavanje informacionih sistema i elektronskih usluga. Preko Alta banke ljudi u Srbiji plaćaju račune za struju i parking, a od skoro su ušli i u Hitnu pomoć.
Još u januaru ove godine su studenti kao prvu tačku programa najavili političku lustraciju. U sažetku od 11 tačaka nalaze se samo teze, detaljan program još nije objavljen.
Ali šta je sa „ekonomskom lustracijom“?
Da li će se izvršiti unakrsna provera nesklada imovine firmi i njenih vlasnika i zakonitih prihoda? Da li će doći do oduzimanja nelegalno stečene imovine i kompanijama koje su kršile zakon izreći zabrana učešća u javnim nabavkama i privatizacijama na određeni period?
Šta će biti sa firmama koje su poslove dobijale po svemu sudeći zahvaljujući bliskosti sa naprednjacima ako SNS izgubi izbore? Da li će im dogovoreni poslovi ostati u tapiji? Poslednjih meseci intenzivirano je sklapanje poslova sa državom na više godine.
„Ekonomska lustracija“ mora da bude legalna
Ekonomista Saša Đogović za „Vreme“ kaže da smo poslednjih deceniju i po videli brojne sumnjive tendere u poslovima sa državom.
„Imali smo na hiljade tendera u kojima su se za skroz naduvane fakture dobijali mnogo veći iznosi nego što neki radovi ili usluga zaista vrede“, kaže Đogović za „Vreme“. „Još je indikativnije i problematičnije što država u još mnogo većem broju slučajeva uopšte nije ni sprovodila tendere, pa su mnogi od tih poslova ostavljeni pod velom finansijske misterije, kao poslovna tajna, da bi tu i tamo procurele informacije o enormnim iznosima.“
Zbog toga opravdano može da se zaključi, smatra ekonomista, da su se iza zatvorenih vrata pravili dogovori da firme bliske vlastima mogu da ostvare ekstra dobit.
„Veoma je važno da se shvati da je za ekonomsku lustraciju, odnosno proveru poslova koje je država sklapala, a potencijalno su problematični, najvažnije da sve bude odrađeno striktno po zakonu. Zato bi eventualnu ekonomsku lustraciju trebalo da sprovode pravnici, a ne ekonomisti“, kaže Đogović.
Sprovođenje zakona
Promena vlasti u pravnoj državi ne bi trebalo da ima uticaj na to kako se sklapaju poslovi, napominje Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparetnost Srbija“. Međutim, Srbija očigledno ima problem jer se mnogi njeni propisi u praksi ne sprovode i ne kontroliše se da li se krše, pa je politiku umnogome pratio i krupni kapital.
„Nije isključeno da bi, u slučaju promene unutar struktura političke vlasti, mogao da se promeni i rad tužilaštva i drugih organa koji su nadležni za istragu krivičnih dela počinjenih pri javnim nabavkama“, kaže Nenadić.
Javna je tajna u Srbiji da politika utiče na rad brojnih službi koje bi trebalo da kontrolišu ekonomsko tržište. Pod te službe spadaju i Kancelarija za javne nabavke, Agencija za sprečavanje korupcije, Komisija za zastitu konkurencije.
Iako se do sada nije pominjao konkretan predlog kako bi se „ekonomska lustracija“ sprovela, odnosno kako bi se oduzeli imovina i kapital firmi koji su nezakonski stečeni i na određeno vreme ili trajno im se izrekne zabrana poslovanja, Nenadić misli da bi puno toga moglo da se uradi – samo ako počnu da se poštuju zakoni zemlje.
„Međutim, postoje i neki drugi mehanizmi koje parlament ima na raspolaganju, a u Srbiji gotovo nikada nisu korišćeni, poput formiranja komisija i anketnih odbora koje bi za zadatak mogle da imaju utvrđivanje činjenica o potencijalno problematičnim ugovorima visoke vredosti i predlaganje mera koje mogu da se sprovedu kako bi se otklonile posledice“, dodaje.
Za svaki slučaj postoji rešenje
Kada je reč o firmama za koje se u javnosti spekuliše da su miljenice vlasti ili da su povezane sa ljudima iz vlasti, modaliteti dobijanja poslova sa državom se razlikuju.
„Zbog tih razlika sudbina problematičnih ugovora, ako neko bude imao volje da ih ispituje, neće biti jednaka“, dodaje Nenadić i objašnjava da bi bilo vrlo važno ispitati poslove koje ove firme ne dobijaju direktno, već preko stranih kompanije, a sve pod okriljem međudržavnih tajnih sporazuma. Tu su očiti primeri Kinezi, ali i Turci.
Drugi pak su slučajevi javno-privatnih partnerstava kada su domaće firme pravile dilove sa državom, ali nije jasno po kom pravnom osnovu.
„U takvim situacijama, koje su bile dosta nejasne, bi se pokretanjem postupka naknadne kontrole moglo lako utrvrditi da li je bilo privilegovanja i ako jeste, da li je moguće raskinuti ugovor“, objašnjava Nenadić.
Treća stavka su obične javne nabavke – koje su jednostavno bile nameštene. Njih je, kaže Nenadić, prilično lako pročešljati, ali je važno znati da ovi poslovi imaju rokove za krivične i druge odgovornosti i relativno brzo zastarevaju.
„Čak i da se sutra prenu tužilaštva i drugi istražni organi, oni ne bi mogli da obuhvate sve slučajeve, već samo one za relativno blizak period. Nekad je on godinu, nekad dve, nekad deset“, kaže stučnjak „Transparentnosti Srbija“.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
