Javni dug Srbije povećan je u avgustu ove godine u odnosu na jul za čak 10,5 milijardi dinara. Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja
Na kraju avgusta javni dug Srbije iznosio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dug je u avgustu za 89 miliona evra viši nego u julu.
Ministarstvo finansija objavilo je da deficit republičkog budžeta u periodu od januara do avgusta ove godine iznosi 98,4 milijarde dinara, navodeći da je to bolje od budžetskog plana.
Gotovo 80 odsto srpskog duga je u stranoj valuti. Direktne obaveze države su na kraju avgusta iznosile 40,24 milijarde evra. Od toga je unutrašnji dug 10,99 milijardi, a spoljni gotovo tri puta veći i iznosi 29,25 milijardi evra, piše Forbes Srbija.
Poređenja radi, srpski javni dug je na kraju 2000. godine iznosio 14,2 milijarde evra. Tada je to bilo 180 odsto vrednosti BDP-a. Danas, iako je javni dug veći, udeo u BDP-u je manji.
Kretanje javnog duga u poslednjih dve i po decenije pokazuje smanjenje duga i nominalno, a naročito u odnosu na BDP.
Već 2006. godine, dakle šest godina nakon petooktobarskih promena, udeo duga se u bruto domaćem proizvodu smanjio na samo 30 odsto. Nominalno dug je na kraju te godine iznosio 9,3 milijarde evra.
Najniži dug Srbija je imala na kraju 2008, kada je iznosio samo 8,8 milijardi evra. Nakon toga kreće ubrzani rast javnog duga. Već na kraju 2012. godine dug je iznosio 17,7 milijardi evra.
Dve godine kasnije, udeo duga u poređenju sa BDP-om popeo se iznad kriterijuma iz Mastrihta. Mastrihtom je propisano da javni dug države ne treba da pređe 60 odsto BDP-a. Dakle, na kraju 2014. iznosio je 63,4 odsto. Najveći je bio godinu kasnije kada je država otpočela proces fiskalne konsolidacije. Na kraju 2015. godine dug je iznosio nominalno 24,8 milijardi dinara, a udeo je bio 67,2 odsto.
U odnosu na 2012, na koju se predstavnici vlasti često pozivaju, dug države je danas dva i po puta veći – tadašnjih 17,7 milijardi dinara naspram današnje 42. Kada se, međutim, poredi njegov udeo u BDP-u, razlika je obrnuta. Zbog rasta BDP-a udeo duga je sa tadašnjih 50,8 odsto pao na avgustovskih 43,3 odsto.
Između 2015. i 2018. godine kada je javni dug smanjen za otpilike milijardu evra. Međutim, pandemija kovida, jednokraten pomoći države i investicioni bum bez ikakvog jasnog prioritetnog plana i transparentnosti u odabiru partnera, ponovo pokreće rast duga.
Od 2020, kada je dug iznosio 26,6 milijardi evra, do danas je gotovo udvostručen.
I spisak najvećih poverilaca pretpreo je poslednjih godina drastične promene.
Prema poslednjim podacima do kojih je došao Forbes Srbija, na prvom mestu poverilaca su kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 12,9 milijardi evra. Na drugom mestu su vlasnici državnih dugoročnih hartija emitovanih u dinarima, sa 6,9 milijardi evra. Poslovnim bankama po osnovu kredita Srbija je na kraju ovog avgusta dugovala 5,5 milijardi evra, a Izvozno-uvoznoj banci Kine 2,8 milijardi dinara.
Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja. Prema podacima Uprave za javni dug krediti od banaka porasli su sa nepunih 200 miliona evra na 5,5 milijardi evra za samo šest godina.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Kakva sudbina čeka guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, s obzirom na veze između nje i Alta banke, na koje je „Vreme“ ranije ukazivalo. Da li će Tabaković strefiti ista sudbina koju je ona priredila njenom prethodniku na čelu NBS-a Dejanu Šoškiću, sada kandidatu za poslanika pobedničke Studenske liste?
Dnevni list „Blic“ je na listi „300 najmoćnijih ljudi u Srbiji“ Davora Macuru svrstao na 15. mesto. I napisao mu mali hvalospev. Šest meseci kasnije NBS je zbog mutnih poslova njegovoj ALTA banci oduzeo dozvolu za rad. Ko je Davor Macura i kako se vinuo u poslovna nebesa?
U registru dužnika Narodne banke Srbije stoji da je ALTA banka u blokadi od 30. oktobra. Narodna banka Srbije joj je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad. ALTA banka, u stopostotnom vlasništvu Davora Macure, izgledala je proteklih godina kao privredno čudo, što se dovodilo u vezi sa tesnim odnosima sa SNS-om.
U TENT-u Obrenovac sprema se prijem u stalni radni odnos 50 radnika koji su botovali za bivši režim, tvrde radnici ovog preuzeća. Slične radnje dešavaju se i u gradskoj upravi Niša
Rukovodstvo Privredne komore Srbije (PKS), na čelu sa Markom Čadežom, najavilo je povlačenje i izbor nove uprave nakon formiranja Vlade, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Komore
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
