Između odluke Aleksandra Vučića da podnese ostavku na mesto predsednika Srbije i njegovog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, vođenog dan ranije, postoji direktna veza, ocenjuje ruska agencija RIA Novosti.
Autor Dmitrij Bavirin navodi da bi čitava operacija bila dovedena na ivicu propasti da Vučić nije uspeo da dobije podršku Kremlja, uz ocenu da je cena eventualnog neuspeha mogla biti velika – sama srpska država, prenosi Beta.
Bavirin Vučićev potez tumači kao odlazak sa funkcije sa namerom da ostane ključna figura političkog sistema. Prema njegovoj oceni, plan je da Vučić nakon predsedničke funkcije bude izabran za premijera, čime bi zadržao odlučujući uticaj bez obzira na naziv funkcije koju obavlja.
Autor navodi da je za Vučićevu političku budućnost presudno da Srpska napredna stranka pobedi na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar. Ukoliko se to ne dogodi, ocenjuje Bavirin, Vučić bi izgubio političku kontrolu nad sistemom koji je godinama predvodio.
RIA Novosti ocenjuje da je reč o prvoj parlamentarnoj kampanji u Srbiji posle mnogo godina čiji ishod nije unapred očigledan. Iako Vučić i njegova stranka, prema pisanju agencije, imaju veće šanse i viši rejting, autor podseća da se i tokom ove i prethodne godine više puta činilo da se njegova politička era bliži kraju i da je „vertikala“ vlasti u Srbiji ozbiljno uzdrmana.
Srdanović kao političar nije konkurent Vučiću
Kao najvećeg rivala SNS-u na izborima Bavirin navodi Studentsku listu, koju predvodi profesor medicine Ilija Srdanović. Ipak, prema njegovoj oceni, Srdanović kao političar nije konkurent Vučiću u smislu političkog formata.
Bavirin podseća na Vučićevu dugovečnost na političkoj sceni i njegovu sposobnost da preživi političke promene i poraze. Navodi da su pre četvrt veka postojali planovi da zajedno sa Slobodanom Miloševićem završi u Hagu, ali da je Vučić, uprkos tada izgubljenom ratu, nadživeo brojne političke protivnike. Autor njegovu izdržljivost i sposobnost da istovremeno održava odnose sa različitim centrima moći opisuje kao politički talenat, a njegovo pozivanje na Vinstona Čerčila i Si Đinpinga u govoru povodom ostavke tumači čak i kao izraz svojevrsnog divljenja, a ne samo kritiku njegove politike.
Prema pisanju RIA Novosti, Vučićeva politika odgovara delu srpskog društva zato što pokušava da izbegne sukob sa različitim međunarodnim centrima moći. Bavirin Srbiju opisuje kao siromašnu zemlju koja je emotivno bliska Rusiji, dok je istovremeno politički i ekonomski usmerena ka Evropi. U takvoj poziciji, ocenjuje autor, cilj je da Srbija ne uđe u sukob ni sa Moskvom, ni sa Briselom, ni sa Vašingtonom zbog Kosova, kao ni sa Pekingom zbog kineskih investicija.
Zbog toga Bavirin ocenjuje da Vučićev glavni protivnik nije političar sličnog formata, niti evropske integracije, za koje navodi da interesovanje za njih postoji kod sve manjeg dela društva, već zamor od njegove dugotrajne vlasti.
U tekstu se nezadovoljstvo građana Srbije Vučićem poredi sa unutrašnjim kritikama kojima je svojevremeno bio izložen bivši mađarski premijer Viktor Orban. Bavirin podseća da je Orban, uprkos tome što ga opisuje kao narodnog tribuna sa popularnom politikom i višestrukim izbornim pobedama, na kraju izgubio izbore.
Izborni ishod može biti neizvestan
Autor zato zaključuje da i u Srbiji izborni ishod može biti neizvestan. Kao jedan od najvažnijih faktora navodi cenu gasa, ocenjujući da bi tržišne cene za građane Srbije bile neizdržive.
Poseban značaj tome daje činjenica da je ugovor Srbije sa Rusijom o isporuci gasa po povlašćenim cenama isticao 30. septembra. Bavirin ocenjuje da bi Vučićeva dugogodišnja politička karijera mogla biti završena za mesec dana da je Putin odbio produženje ugovora. U tom slučaju, rast cena gasa ne bi predstavljao samo ekonomski udarac za Srbiju, već bi, prema njegovom tumačenju, pokazao da Vučić više nije sposoban da održava partnerske odnose sa Moskvom.
RIA Novosti u tekstu ocenjuje i da Brisel otvoreno ne podržava ni Vučića ni studente. Prema autoru, krajnji cilj Zapada na Balkanu od 2014. godine ostaje izolovanje regiona od ruskog uticaja i njegovo potpuno uključivanje u NATO. Bavirin navodi da Srbi za takvu politiku nisu spremni, ali da će ih Evropljani pripremati za nju, dok Vučića svesno posmatraju kao prepreku.
U takvim okolnostima, navodi se u tekstu, odluka Rusije da produži Srbiji povlašćene cene gasa postaje jednostavnija, naročito imajući u vidu da zbog sankcija postoje količine gasa za kojima trenutno nema dovoljno potražnje.
Autor navodi da bi za Rusiju bilo znatno teže da podrži Srbiju kada bi se, kako piše, „srpski ‘Majdan’ gušio u rusofobiji“, kada bi odnosi Moskve i Evropske unije bili normalni i funkcionalni ili kada bi podrška jednoj strani na izborima automatski značila konfrontaciju sa drugom stranom u slučaju njene pobede.
Međutim, Bavirin naglašava da Rusija, prema njegovom tumačenju, u Srbiji nije podržala Vučića, već Srbiju i Srbe. Pri tome ukazuje na zavisnost Srbije od ruskog gasa i ocenjuje da građani takvu podršku neće smatrati mitom, čak ni ako ne podržavaju vlast.
Istovremeno, autor ostavlja mogućnost da je nezadovoljstvo Vučićem veće nego što procenjuju optimisti. Tekst zaključuje upozorenjem da bi, ukoliko se situacija razvije u tom pravcu, naknadno moglo da se kaže da su oni koji su želeli da pogode Vučića zapravo pogodili Srbiju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
