Radomir Diklić: Ako hoće u EU, Srbija mora da resetuje odnose s komšijama

Srbija mora da promeni odnos prema državama u svom okruženju ukoliko želi da postane evropska država, ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić na javnoj debati „Srbija i susedi između međunarodnih promena i evropske integracije, ka resetovanju prijateljstva“, održanoj u Evropskoj kući u Beogradu.

Diklić je ocenio da odnos Srbije prema susedima nije sporedno pitanje buduće demokratske države, već deo odgovora na pitanje kakvu Srbiju zemlja želi da izgradi. Prema njegovim rečima, buduća regionalna politika trebalo bi da počiva na međusobnom poverenju, poštovanju suvereniteta susednih država, solidarnosti, regionalnoj bezbednosti i jasnom evropskom opredeljenju.

Govoreći o potrebi za promenom spoljne politike, Diklić je ukazao da je naslov debate povezan sa potrebom za svojevrsnim resetovanjem odnosa Srbije sa susedima. Kao ilustraciju je naveo poslovicu da je „preči komšija u blizini nego brat u daljini“, ocenjujući da ona dobro oslikava potrebu za promenom i bilateralnih odnosa i ukupne politike prema regionu.

Diklić je ocenio da sadašnju politiku Srbije prema susedstvu karakterišu nacionalizam, revanšizam i istorijski revizionizam, kao i ideje poput „srpskog sveta“. Istovremeno, vlast je opisao kao aktera koji najpre stvara tenzije, a zatim ih pokušava smiriti, odnosno kao svojevrsnog „palikuću i vatrogasca“.

Srbija i Evropska unija – vidi li se kraj “šibicarenju”

Prema njegovim rečima, promena odnosa prema susedima nije pitanje puke ljubaznosti, već državnog interesa Srbije. Na ekonomski razvoj zemlje, bezbednost, energetiku, proces evropskih integracija i položaj Srbije u Evropi, kako je ocenio, direktno utiče kvalitet odnosa sa državama u okruženju.

On je upozorio da je novu regionalnu politiku mnogo lakše proklamovati nego sprovesti. Srbija bi, prema njegovim rečima, trebalo da prestane da susedstvo posmatra kao prostor za projekciju nacionalnih frustracija i da ga sagledava kroz zajedničke interese i evropsku budućnost. Kao primere postojećih regionalnih mehanizama naveo je Berlinski proces, Regionalni savet za saradnju, Transportnu i Energetsku zajednicu, ali je ukazao da bez poverenja, političke volje i doslednog sprovođenja već postignutih dogovora takve inicijative ostaju bez praktičnog učinka.

Diklić je zaključio da je polazna tačka jednostavna – Srbija, prema njegovoj oceni, ne može postati evropska država ukoliko prema susedstvu vodi politiku koja nije evropska. Zbog toga je, kako je naveo, potrebno „resetovanje prijateljstva“, odnosno promena politike prema susednim državama i čitavom regionu ukoliko se želi drugačija Srbija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!