Sadašnju politiku Srbije prema susedstvu karakterišu nacionalizam, revanšizam i istorijski revizionizam, kao i ideje poput „srpskog sveta“, ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić
Srbija mora da promeni odnos prema državama u svom okruženju ukoliko želi da postane evropska država, ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić na javnoj debati „Srbija i susedi između međunarodnih promena i evropske integracije, ka resetovanju prijateljstva“, održanoj u Evropskoj kući u Beogradu.
Diklić je ocenio da odnos Srbije prema susedima nije sporedno pitanje buduće demokratske države, već deo odgovora na pitanje kakvu Srbiju zemlja želi da izgradi. Prema njegovim rečima, buduća regionalna politika trebalo bi da počiva na međusobnom poverenju, poštovanju suvereniteta susednih država, solidarnosti, regionalnoj bezbednosti i jasnom evropskom opredeljenju.
Govoreći o potrebi za promenom spoljne politike, Diklić je ukazao da je naslov debate povezan sa potrebom za svojevrsnim resetovanjem odnosa Srbije sa susedima. Kao ilustraciju je naveo poslovicu da je „preči komšija u blizini nego brat u daljini“, ocenjujući da ona dobro oslikava potrebu za promenom i bilateralnih odnosa i ukupne politike prema regionu.
Diklić je ocenio da sadašnju politiku Srbije prema susedstvu karakterišu nacionalizam, revanšizam i istorijski revizionizam, kao i ideje poput „srpskog sveta“. Istovremeno, vlast je opisao kao aktera koji najpre stvara tenzije, a zatim ih pokušava smiriti, odnosno kao svojevrsnog „palikuću i vatrogasca“.
Prema njegovim rečima, promena odnosa prema susedima nije pitanje puke ljubaznosti, već državnog interesa Srbije. Na ekonomski razvoj zemlje, bezbednost, energetiku, proces evropskih integracija i položaj Srbije u Evropi, kako je ocenio, direktno utiče kvalitet odnosa sa državama u okruženju.
On je upozorio da je novu regionalnu politiku mnogo lakše proklamovati nego sprovesti. Srbija bi, prema njegovim rečima, trebalo da prestane da susedstvo posmatra kao prostor za projekciju nacionalnih frustracija i da ga sagledava kroz zajedničke interese i evropsku budućnost. Kao primere postojećih regionalnih mehanizama naveo je Berlinski proces, Regionalni savet za saradnju, Transportnu i Energetsku zajednicu, ali je ukazao da bez poverenja, političke volje i doslednog sprovođenja već postignutih dogovora takve inicijative ostaju bez praktičnog učinka.
Diklić je zaključio da je polazna tačka jednostavna – Srbija, prema njegovoj oceni, ne može postati evropska država ukoliko prema susedstvu vodi politiku koja nije evropska. Zbog toga je, kako je naveo, potrebno „resetovanje prijateljstva“, odnosno promena politike prema susednim državama i čitavom regionu ukoliko se želi drugačija Srbija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Marketinški stručnjak Igor Avžner podneo je žalbu Ustavnom sudu zbog povrede izbornog prava građana u inostranstvu i zatražio da sud po njoj odluči po hitnom postupku
Za četvrtak 22. oktobar i SNS planira miting u Hali sportova na Novom Beogradu, rečeno je za „Vreme" u toj hali. Istog dana je veliki skup studenata na Slaviji, kao i dve utakmice na kojima se očekuje veliki broj navijača
Građevinska firma „Džimi Komerc”, čiji je direktor poznat po otvorenoj podršci SNS-u, za devet meseci fakturisala NIS-ovoj firmi Naftagas 70 odsto vrednosti dvogodišnjeg ugovora. Prema izvorima BIRN-a, u zapisnicima je pisano više radnih sati nego što su mašine radile
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
