Na železničkoj pruzi između dve ruske metropole, Moskve i Sankt Peterburga, nalazi se grad Tver. To je jedan od najstarijih gradova u Rusiji. U njegovom centru i danas stoje brojne stare drvene kuće ukrašene rezbarenim ornamentima. Ali mnogima od njih preti propadanje.
Zato se Jaroslav posle posla sastaje sa prijateljima kako bi ih obnavljali i sačuvali od konačnog urušavanja.
Projekat se zove „Tom Sojer fest“. Naziv se poziva na roman Marka Tvena u kojem je glavni junak kažnjen tako što mora da okreči ogradu. On, međutim, uspeva da ubedi prijatelje da je to veliko zadovoljstvo, pa oni umesto njega preuzimaju posao, dok on može da nastavi da uživa.
„Tom Sojer fest“ je nezavisna organizacija civilnog društva koja ima ogranke u više ruskih gradova. Takvih nezavisnih organizacija danas je u Rusiji ostalo veoma malo. Većina je zabranjena ili radi pod pritiskom vlasti. Opstaju uglavnom oni koji deluju lokalno i, pre svega, ostaju van politike, piše DW.
Ono što potajno brine birače
Pred parlamentarne izbore, koji počinju ovog petka 18. septembra i traju tri dana, među građanima se posebno priča o jednoj temi.
„Postoji velika zabrinutost zbog glasina o novoj mobilizaciji posle izbora“, kaže Jaroslav. Ali i dodaje: „Nije jasno ni šta će biti sa cenama goriva. Inflacija je prilično visoka, a to se jasno vidi u prodavnicama.“
Na lokalnoj pijaci na obodu Tvera nekoliko prodavaca na trotoaru prodaje paradajz, beli luk i sušenu ribu.
Tu uglavnom stoje penzionerke i penzioneri koji pokušavaju da dopune skromna primanja.
Tatjana prodaje brusnice koje je sama ubrala u svom selu. Penzija joj iznosi oko 190 evra mesečno, što je tek nešto ispod proseka.
„Penzija nije dovoljna. Od čega da živim? A cene? Ludilo. I lekovi i hrana su preskupi. Moram još da kupim i drva za zimu.“
Ipak, prema anketama, i dalje vodi Jedinstvena Rusija. To je stranka bliska predsedniku Vladimiru Putinu, koja u potpunosti podržava njegovu politiku i koja u sadašnjem sazivu Državne dume ima ubedljivo najveću poslaničku grupu: 315 od ukupno 450 poslanika.
Ne postoji nijedna stranka koja kritikuje rat
Ljudi ovde kažu da su izbori važni. To su naučili još u sovjetsko vreme, kada je izlazak na glasanje praktično bio obavezan, iako stvarnog izbora nije bilo.
Danas se glasa dobrovoljno, ali iz veoma različitih razloga. Penzioner Vadim želi da podrži aktuelnu vlast:
„Izlazim na izbore zato što su naši momci u ratu. Moramo da ih podržimo. Ovo je ipak naša Rusija, i naši dedovi su ratovali. Da imam 40 godina i ja bih otišao. Ali sada više nikom nisam potreban.“
Sve stranke kojima je dozvoljeno da učestvuju na izborima podržavaju nastavak rata i ne dovode u pitanje Putinov sistem vlasti.
Jabloko, jedina stranka koja se otvoreno protivi ratu, isključena je iz izbora. Većina građana Rusije ionako smatra da njihov glas ne može ništa da promeni.
Bolje je da zažmurimo
Poverenje u državne medije i novine takođe je veoma nisko, kaže Ina, prodavačica na kiosku.
Postoji samo jedan izuzetak: „Muškarci uglavnom čitaju Sport-Ekspres, jer tu bar ima malo istine. Sport gledamo i sami pa znamo rezultate. Za sve ostalo znamo da su dve trećine, pa i više, politika. A kad je reč o politici, svi znaju da tu možda ima dva odsto istine.“
Kupaca je, kaže, sve manje. Novine danas ionako kupuju uglavnom stariji ljudi.
Na pretposlednjoj stranici lokalnih novina objavljene su nove umrlice. Upadljivo je da se među njima pojavljuje sve više mladih muškaraca.
Ina na to gleda gotovo rezignirano: „Ništa ti tu ne možeš da uradiš. Možeš samo da izdržiš i ostaneš živ. Ne možemo ovu zemlju da zamenimo nekom drugom. Ne preostaje nam ništa drugo nego da čekamo i pratimo, a da zažmurimo pred mnogim stvarima da ne bi previše bolelo.“
Vlasti visokom platom privlače muškarce u vojsku. Zato u rat najčešće odlaze ljudi iz provincije. Za razliku od velikih gradova, to se na selu mnogo više oseća. Posebno kada se muškarci ne vrate.
„Takvih nije samo mnogo, nego strašno mnogo“, kaže Vadim. „Naši prijatelji su tamo sahranjeni. Nemam pojma, verovatno je već pet hektara zemlje prekriveno našim ljudima. I svakog meseca ih je sve više.“
Koliko ih je tačno poginulo, niko ne zna. Rusija više ne objavljuje podatke o vojnim gubicima.
Ni drugi ne smeju da iznose svoje procene, jer bi to moglo da bude protumačeno kao širenje lažnih informacija o vojsci, za šta je zaprećena kazna do 15 godina zatvora.
Zbog toga mnogi ljudi ćute, prilagođavaju se ili pokušavaju da u uskom krugu sačuvaju makar malo lične slobode.
„Svi razumeju da postoje rizici“
U obnovljenoj pešačkoj zoni Tvera jedan stariji gospodin na harmonici svira rusku himnu. Ljudi se šetaju, koriste poslednje tople i sunčane dane u godini.
Samo mali broj njih ulazi u lokalni kulturni centar. Od početka rata donacije za taj projekat pale su za 70 odsto, priča Jaroslav, koji rukovodi centrom.
Manje je i posetilaca, delom zato što su mnogi napustili zemlju.
„Za svaki slučaj odlučili smo da se zaštitimo. Neke knjige morali smo da uklonimo zbog političke situacije posle 2022. godine. O tome javno ne govorimo. Mislim da svi razumeju da postoje rizici.“
Umetnost, arhitektura i lokalni identitet danas su glavne teme tog kulturnog centra. Jaroslav više ne poziva politikologe. Nekada su se organizovala predavanja o demokratiji i istoriji. Toga više nema. Ipak, ljudi i dalje dolaze zbog kulture i osećaja zajedništva.
„Mnogima je svega dosta. Tiha većina želi da se sve ovo strašno što se događa konačno završi. Ali ljudi se boje za sebe i svoje porodice“, kaže Jaroslav.
Građani Rusije dobro znaju da svojim glasom verovatno ne mogu da promene sadašnje stanje. U najboljem slučaju, mogu samo da pruže podršku postojećem sistemu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
