Vanredni parlamentarni izbori: Za Vučića (ne)spremni

Premijer Đuro Macut predložio je u ponedeljak da Vlada Srbije uputi predsedniku Republike Aleksandru Vučiću obrazloženi predlog za raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih izbora za narodne poslanike. Najavljeni datum za glasanje je 25. oktobar.

Igrom istorijske ironije ova vest, koja bi nakon skoro dve godine društvene pobune predvođene studentskim pokretom, na kraju sažete u zahtev za raspisivanjem izbora, inače dominirala medijskim prostorom, pala je u senku sahrane Ratka Mladića.

Šešeljevi radikali, koji su 21. oktobra 2008. godine skinuli kokarde, navukli konfekcijska odela i osnovali Srpsku naprednu stranku (SNS) menjajući verbalno Veliku Srbiju za Evropsku uniju, tako zvanično u izbornu trku kreću sa Topčiderskog groblja, resetovani na prvobitna podešavanja, skinute šminke, veličajući osuđenog ratnog zločinca kao srpskog heroja.

Još samo da Vučić konačno Bulevar Zorana Đinđića preimenuje u Bulevar Ratka Mladića, pa da se zatvori krug vrednosne bezizlaznosti u kome se Srbija zavrtela.

Rektor Đokić i komandant Mladić

Kada je Mladić već preminuo neposredno pred raspisivanje izbora, naprednjaci pokušavaju da pričom o bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, „nepravedno“ osuđenom za genocid i ratne zločine, dodatno skrenu pažnju sa ubistvene korupcije i bespravne države protiv koje se pobunio deo društva predvođen studentskim pokretom.

U revizijom istorije sluđenom srpskom društvu poruka iz vrha vlasti glasi da isti oni koji su na pravdi boga u haškom kazamatu ubili branitelja srpskog roda u Bosni, sada rovare protiv Srbije i podržavaju rektora Vladana Đokića i ostale blokadere-teroriste.

Foto: Oliver Bunić/Tanjug

Glas za njih bio bi, dakle, glas za ubice voljenog đenerala.

Taj narativ resko odzvanja u predizbornom prostoru u kome se u biti sudaraju dva principa: princip vođe koji je iznad institucija, Ustava i zakona i princip republike i pravne države, u kome su svi jednaki pred zakonom.

To je suštinski izbor na ovim parlamentarnim izborima pred kojim se nalaze glasači.

Ocrtavanje najprljavijih izbora ikada

Nema sumnje da je režim uzdrman, ali su stratezi vlasti procenili da je došlo vreme za konačni obračun sa „blokaderima-teroristima“, jer vreme nakon 14 godina ne ide više na ruku naprednjacima. A i valja sve, uključujući i, još neizvesne, predsedničke izbore, završiti do Ekspa 2027.

Izvesno je i da će se čelnici i korisnici režima rukama i nogama – što u slučaju Srpske napredne stranke znači državnim budžetom i kontrolisanim medijima, podvalama, prevarama i obmanama, sitnim i krupnim kriminalcima, tužilaštvom, policijom i tajnim službama, batinaškim jedinicama – boriti protiv svih koji ga ugrožavaju.

Dokle je naprednjački konglomerat spreman da ide, uprkos međunarodnim posmatračkim misijama koje će biti prisutne, pokazuje i da je predsednik Srbije sačuvao eksteritorijalnost Pionirskog parka, bazu svojih paravojnih formacija, koja će u noći nakon zatvaranja biračkih mesta biti dupke puna, u kojoj će se čekati naređenja nakon proglašenja pobednika izbora.

Foto: Vreme

Svi znakovi ukazuju na to da će parlamentarni izbori najavljeni za 25. oktobar biti najprljaviji i najgrublji u modernoj istoriji Srbije prepunoj izbornih otimačina i izbornog nasilja.

Opšti uslovi su gori nego što su bili na izborima 17. decembra 2023, bez obzira na famozne, već zaboravljene, preporuke ODIHR-a.

Ko sve izlazi na izbore i u kojim koalicijama?

Panična baražna paljba po biračima

Stiče se utisak da je predizborna kampanja kandidata SNS-a za premijera, koju je intenzivirao od početka godine, prilično stihijska.

Šatorski karavani sa pečenjem i rakijom koji su kružili Srbijom delovali su groteskno, prkosni i nasilnički odlazak Vučića u Užice izgledao je kao prodor okupatora u Užičku Republiku, pompezna najava slavljenja njegovog lika u Novom Sadu raspršila se u vetru nakon procene bezbednosnog i, pre svega, reputacionog rizika, u Nišu se do Narodnog pozorišta provukao kroz mišju rupu koju su obezbedile jake policijske snage da bi ga Glavni odbor SNS-a zvanično izabrao za nosioca svoje liste.

Ničeg slavodobitnog u toj inscenaciji nije bilo.

Vučić se bukvalno ne skida sa TV ekrana, pokrenuo je povrh toga i sopstveni podkast, pre toga platformu „Ko si bre ti“ na kojoj bi „narod“ trebalo da raskrinkava previše bahate funkcionere SNS-a.

Birači se zasipaju povišicama plata i penzija, novčanom pomoći, pojeftinjenjem lekova, kineski roboti igraju moravac.

Naprednjački marketinški doktori svaki dan mere puls nacije. Vučić na osnovu njihove dijagnoze šteluje nišanske sprave, gađa i levo i desno, i napred i nazad, paljba nikako da se koncentriše, što odaje utisak pogubljenosti na mahove prožete osećanjem neupitne moći i nepobedivosti nakon svega što je ovoj vlasti nekažnjeno prošlo poslednjih 14 godina.

Najavio je Vučić i da će nekoliko nedelja pred održavanje izbora podneti ostavku na funkciju predsednika Srbije i kao običan građanin, kao jedan od nas, kao običan čovek, skroman i smeran, sam protiv svih, u svom privatnom automobilu, praćen „tamićem“ u kome će razgovarati sa građanima, krenuti i završnu kampanju.

To je finalna slika sa kojom, za sada, birače hoće da isprati do birališta.

Čitava naprednjačka izborna mašinerija je fokusirana samo na Vučića čiji je rejting daleko veći od popularnosti SNS-a čija ogrezlost u korupciju i prljave poslove ne može ni na koji način da se prikrije, baš kao ni bahatost korisnika partijskih privilegija širom zemlje.

Posle Vučića ništavilo, tj. Tompson umesto Cece

„Zapamtite moje reči: promeni li se vlast, teraće vas buduća vlast u Srbiji, teraće Srbe da idu na Tompsonove koncerte i govoriće nam kako je to novi patriotizam i kako je to nova saradnja u Evropi. Zapamtite šta sam vam rekao, teraće Srbe da viču: ’Za dom spremni’ i da viču kako im je lepo što viču: ’Za dom spremni!’“, uzviknuo je nedavno predsednik Srbije.

Ma koliko jednom delu društva nesuvislo, čak glupo zvučalo da će srpski studenti ako pobede na izborima uvesti u Srbiju ustaštvo na velika vrata, ovaj iskaz je okosnica oko koje se vrti Vučićeva kampanja: posle mene može da sledi samo potop, ništavilo, ropstvo, nezaposlenost i glad, što znači da su sva sredstva dozvoljena da se spreči takva kataklizma.

Srbija pobeđuje, ako Vučić izgubi

Sa druge strane političkog fronta poruka glasi da ako Vučić pobedi, Srbija gubi, da Srbija pobeđuje ako on izgubi.

Ma koliko u javnost izlazile nesuglasice među studentima o konačnom sastavu Studentske liste, za očekivati je da će studenti kada izbori budu zvanično raspisani iskoračiti na pozornicu jedinstveno i razleteti se po celoj Srbiji sa parolom „Ili Srbija, ili mafija“.

Sve opozicione partije igraju sporedne uloge koje bi, u ime proklamovanih interesa zemlje, trebalo da podrede glavnom akteru, studentskom pokretu, bilo ukrupnjavanjem koje garantuje prelazak cenzusa, ili svesrdnom podrškom jedinom političkom pokretu koji ima šansu da dovede do promena u Srbiji.

FOTO: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Za etablirane političke organizacije ovi izbori su popravni ispit iz političke odgovornosti.

Karte će uskoro biti do kraja podeljene, i one obeležene, vlast će pokušati da namesti igru, ali će i pored svega građani ove zemlje, kao nosioci suvereniteta, unutar novih ili starih izbornih paravana imati priliku da u tolikom broju zaokruže nadu u promene, umesto beznađa nepromenjivosti, da nikakve mahinacije režimu neće pomoći.

Jer o tome se radi, o izboru između toga da naprednjačko agregatno stanje, u najboljem slučaju, ostane nepromenjeno, ili da Srbija dobije šansu za nešto novo, za promenu političkog i državnog sistema.

U suprotnom će se nakon izbora vikati „Za Vučića spremni“, i to još dugi niz godina.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!