Kako glasovi postaju mandati i šta kad je lista ispod cenzusa

Svi glasovi idu na jednu gomilu, deli se 250 poslaničkih mesta.

Ali, liste koje nisu manjinske moraju imati barem tri odsto glasova da bi dobile deo kolača. To se zove cenzus.

Ali, šta sa Vašim glasom ako ste ga dali malenoj listi koja je ostala ispod crte?

Tu je bitan D’Ontov količnik.

Broj glasova svake liste deli se sa jedan, pa sa dva, pa sa tri… najveći količnik nosi mandat. I tako 250 puta. Komplikovana matematika, ali prosta suština:

Glasovi ispod cenzusa ne učestvuju u podeli. Ali svih 250 mesta mora da se podeli. To je skoro kao da glasovi ispod cenzusa „odlaze“ drugima. Više većima, manje manjima.

Ako deset odsto glasova padne ispod crte, da, onda neko sa 45 odsto može da ima apsolutnu većinu.

Ali, malo zavisi i od manjina. Za njih ne važi cenzus, a dobijaju i mali bonus. Tako mogu imati samo jednog poslanika, recimo.

Dotle je čista matematika. Posle kreće politika…

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!