U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Po hodnicima redakcija N1, Nove S, Danasa i Radara priče su slične već duže od godinu dana. Šta će biti? Hoće li im smeniti urednike?
Konačnog odgovora još nema, a kofere niko ne misli da pakuje. Istina, više se na medijskoj sceni Srbije nema gde ni uteći jer preostali nezavisni mediji, koji nikad nisu zavisili od korporacija, uglavnom su mali i finansijski izmučeni.
Zvanično, kako je prvo javilo „Vreme“, portugalski Alpak kapital završio je kupovinu ovih medija Junajted grupe, pride i onih u regionu. Jedino još traje natezanje oko crnogorskih Vijesti.
Isto zvanično, novi vlasnik još čeka dozvolu medijskog regulatora u Luksemburgu gde se formalno emituju televizije N1 i Nova S, da bi se onda reemitovale u Srbiji.
Treće što je zvanično – medijski mogul Pedro Vargas David je sa saradnicima upisan kao direktor svih tih medija. To znači da njima na sto stižu razni papiri. Dotadašnji direktori su o tome saznali iz medija.
Ali, nema odgovora na ključno pitanje – da li ove medije čeka neka vrsta glajhšaltovanja već do izbora koji bi trebalo da se odigraju u drugoj polovini oktobra? Ili makar zatupljenje kritičke oštrice?
Novi gazda, Vargas, otpisao je na bizarno pismo ministra informisanja Borisa Bratine u kojem je ovaj optužio N1 i Novu S da su kolovođe političke opozicije. Vargas te kritike odbacuje, ali navodi da će uvesti „ozbiljno, neaktivističko novinarstvo zapadnog tipa“ i tako kao da makar delom prihvata priču o „agendi“ koju su do sada imali ti mediji.
Dragoljub Petrović, glavni urednik Danasa, opisao je ovih dana stanje u redakciji kao „sumorno“ i „paranoično“, poput onog u američkoj ambasadi u Sajgonu 1975. godine. Čeka se, evakuacije još nema.
No, Petrović je tu istu sliku o Sajgonu upotrebio još pre godinu dana. Koliko to još može da traje?
„Ako će oni tako sad da bez ikakve najave smenjuju“, rekao je Petrović povodom smena direktora, „drugi ešalon su sad glavni urednici. Odnosno, na televizijama, programski direktori. Naravno da razmišljamo da li do toga može da dođe.“
„Naravno, svaki vlasnik može da smeni koga on želi, ako misli da on ne radi dobro ili ako misli da će neko drugi bolje raditi“, rekao je on za KTV. „Ali, ako su smene političke, ako imaju nameru da naše medije utišaju… zato ljudi brinu. Biće šta će biti.“
Komunikacija sa novim vlasnicima ne postoji, dodaje on.
I Slobodan Georgiev, autor „Vremena“ i urednik dnevnika na Novoj S, rekao je da traje iščekivanje. „Mi radimo kao što radimo. I danas smo pričali u redakciji da ćemo nastaviti na isti način kao do sada i to je to. Pa sad, koliko bude moglo.“
Komentarišući Vargasovo saopštenje u kojem se navodi da će medije uređivati novinari, da se čuva nezavisno novinarstvo i slično, Georgiev je u našem podkastu „Ova situacija“ rekao: „I ja mu kažem – bravo. Ako bude tako, onda će biti sve u redu. Videćemo kako će se stvari odvijati.“
Ključan je, slažu se mnogi poznavaoci prilika, trenutak raspisivanja izbora što bi moglo biti već iduće sedmice. To će za nove vlasnike biti krajnje vreme ukoliko se uopšte usuđuju na značajnije rezove u programu i tonu izveštavanja.
Niko ne očekuje otkaze ili da N1 preko noći postane podružnica Informera. Naprotiv, takav scenario bi samo mogao da se obije o glavu vlastima i podstakne novi talas protesta.
Niko iz pomenutih medija nije spreman da javno bistri ove scenarije, ali kad se mikrofoni isključe kažu da bi ideja mogla da bude da se na izborni dan nešto manje izveštava o nepravilnostima i da se ne „pumpa“ kako bi, u slučaju izborne krađe, došlo do novih velikih protesta.
Na tom tragu je i kolumnista Peščanika Dejan Ilić koji pita ko će slobodno pratiti izborni dan „ako nemamo N1 i Novu“, ko će komentarisati rezultate, prikazati pobunjene ljude, izneti plan za reakciju na izbornu krađu i odbranu izborne volje?
„Bez N1 i Nove, na dan izbora bićemo slepi i gluvi i onesposobljeni za bilo kakvu zajedničku akciju. Sve drugo je manje važno, ako ne baš i sasvim nevažno. Zato možemo imati izbore tek kada nemamo (slobodne) medije, to jest – N1 i Novu. A upravo to nam nestaje pred očima, dok nam stiže najava izbora“, piše on.
Doduše, pobunjeni studenti na društvenim mrežama i preko njuzletera već sada trenutno mogu doći do jednako velikog broja ljudi.
Tako može biti da za potrebe vlasti prekasno dobija epilog ujdurma oko suzbijanja medija Junajted grupe i grananja Telekomove imperije podobnih medija – a ta je operacija koštala oko dve milijarde evra narodnih para.
U tom kašnjenju neki od izvora „Vremena“ vide i šansu za opstanak ovih najvećih kritičkih medija.
A ako se vlast promeni? Onde nema sumnje da će Pedro Vargas David pokušati da nađe mesto pod Suncem i zaradi pare u Srbiji i regionu. Uostalom, to rade korporacije.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ preporučio je da se nekoliko dana pred povratak u školu deca postepeno vraćaju na uobičajeno vreme ustajanja i odlaska na spavanje kako bi se blagovremeno vratila u školsku rutinu
Ukupni prihodi su u 2025. godini firmi koje se bave predškolskim obrazovanjem su bili 50 odsto viši nego 2023. godine. Broj zaposlenih je povećan za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Opština Blace je za koncert Jelene Karleuše na „Danima šljive“ platila oko 16.200 evra. Za te pare bi trebalo prodati sto tona šljiva
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
