Da je teoretičar zavere kao što navodno nije, naš predsednik Aleksandar Vučić bi svašta mogao da pomisli o požaru u Deliblatskoj peščari. Vatra je, kaže, nekako „tačkasto“ raspoređena.
Tabloidi će već razraditi. Da nisu, daleko bilo, „blokaderi-ustaše“ podmetnuli požare? Pred izbore, da napakoste vlastima?
Zar to ne bi bila sitnica za ljude koji ionako mrze i ruše svoju državu, kako režim, tobože nesklon teorijama zavere, priča već mesecima bez ikakvih dokaza?
Kako je to drugde
Požar u Deliblatskoj peščari, koji je pojeo dobar deo tog jedinstvenog evropskog ekosistema tako da se decenijama neće oporaviti, uočen je 21. jula, a verovatno je izbio još pre toga. To znači da duže od mesec dana vatra guta tri hiljade hektara rastinja, dolazeći opasno blizu naselja.
To je dovoljno vremena da se narod na internetu po običaju specijalizuje za temu pa se živo raspravlja što nema kanadera i koliko vode zahvata koji helikopter, odakle vetar duva i da li vatra može da se gasi drugom vatrom.
U nešto srećnijim zemljama toga nema, iako su požari mnogo veći i razorniji. Načelno se veruje da nadležni znaju šta rade, da rade najbolje što mogu i da ponešto zavisi i od prirode.
Recimo, na granici Belgije i Nemačke je isto gorela zaštićena šuma, dim se osećao i 60 kilometara dalje u Kelnu. Izgorela je slična površina kao u Deliblatskoj peščari – požar je zaustavljen za sedam dana.
Zašto ranije nisu tražili pomoć
Evo zato jedne teorije nezavere – nadležni u Srbiji ili ne znaju šta rade ili ne rade najbolje što mogu ili nemaju čime da rade. Ili sve to odjednom, a svaka čast vatrogascima i ostalima koji daju sve od sebe, uključujući i običan narod koji tu živi.
To nije zavera jer stvari tako idu u svakoj oblasti života, a partija je preuzela sve. Po istom sistemu po kojem ne umeju ili neće da organizuju neki filmski festival, isto kako ne umeju da kopaju i lože ugalj, tako i ne umeju da ugase požar.
U retrovizoru zloslutno deluje kliberenje Ivice Dačića koji je tvrdio da Srbija pomaže zapadnim zemljama dok Srbiji ne treba pomoć. Jalovo deluje Vučićevo nabrajanje tipova helikoptera kojih je, kažu, nikad više.
Na kraju je konačno zatražena pomoć iz Evropske unije i od Rusije. Zašto to nije urađeno ranije? Jedini smislen odgovor je u tome da se vlasti politički kockala da bi pokazala da može i sama to da ugasi. Izgubljene su dragocene sedmice.
Gasiti, dok se može
Građaninu možda nije pametno da glumi tastatura-stručnjaka, da se upušta u kanadere i pravce vetra, ali može lepo da vidi kako požar bukti duže od mesec dana i nije ni blizu kraja. I da nadležni ne umeju da zaštite prirodu i sela.
Priča koju je lansirao Branko Ružić, da neko navodno planira prenamenu zemljišta i ko zna šta, ne doprinosi ničemu osim tome da je Vučić lako demantuje. I to je teorija zavere, kao i Vučićev „tačkasti“ raspored vatre.
Cela priča je mnogo jednostavnija – vlast naprednjaka i socijalista ostavila je posledice svuda. To je petnaestogodišnji požar koji valja gasiti, dok se još može.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
