Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Koje su sličnosti i razlike srpske političke situacije i onoga što je Mađarska imala za vreme Viktora Orbana? Koliko brzo se može demontirati nakaradni sistem?
O tome za veliki dvobroj „Vremena“ (četvrtak, 30. jul) govori italijansko-mađarski istoričar Stefano Botoni, vanredni profesor na Univerzitetu u Firenci.
Cena za Srbiju – priznanje Kosova
Botoni, koji upravo privodi kraju rad na knjizi o Orbanu, veruje da će Srbiji ostati pitanje da li želi evroatlantske integracije posebno danas, kad ne donose izdašni ekonomski i politički paket kao što ga je pre dve decenije dobila Mađarska.
„Taj paket je danas znatno skromniji mada i dalje ima svoju težinu. Međutim, on dolazi sa jasnom cenom“, kaže Botoni. „Dolazim iz zemlje traume Trijanona i savršeno dobro razumem dubinu nacionalnih kriza, ali za vas to znači priznavanje Kosova kao države. I prihvatanje da je Bosna i Hercegovina takođe nezavisna država koja će jednom morati sama da rešava svoju sudbinu, dok je Srbija, jednostavno – Srbija.“
Foto: Tanjug / Amir HamzagićNaslovna strana novog broja „Vremena“
Kaže, Mađarima je bio potreban gotovo čitav vek da prihvate su ni manje ni više od onoga što jesu. I taj geopolitički izbor je zapečatio i sudbinu Orbanovog režima.
„Orban je pokušao da izbore predstavi kao sudbinski sudar Zapada ‘koji truli i izumire’ i suverene, srećne Mađarske. Odgovor građana je bio: ‘Nosite se i vi i vaša suverena Mađarska. Mi želimo da ostanemo deo evropske poluperiferije jer mi to i jesmo; radije biramo to nego učešće u opasnim geopolitičkim avanturama bez ikakve budućnosti’“, tumači Botoni u razgovoru sa Jelenom Jorgačević.
Prošlost i nostalgija
Prema njegovom viđenju, u Evropi postoje tri nacije sa duboko nerešenom vizijom sopstvene imperijalne prošlosti – Rusi, Srbi i Mađari.
„Delimo tu neraščišćenu viziju o tome ko smo i kako smo uopšte stigli tu gde jesmo, šta je to tačno pošlo po zlu. Za Mađarsku je to nostalgija za periodom pre Trijanona, odnosno pozna Austrougarska monarhija, a za Srbiju period nakon sloma Titove Jugoslavije i Miloševića“, dodaje on.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Sigurno nisu svi naprednjaci oduševljeni Šapićem, ali videćemo da li ima “pacovskih kanala” i ko je njihov arhitekta. Ako su već napravljeni, male su šanse da za njih ne zna vrh lojalističko-hijerarhijski ustrojene stranke poput SNS. I Šapić to svakako zna
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
