Dok se čekaju rezultati tendera za izbor izvođača za izmenu i dopunu projekta za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, najavljeno je da će se Istorijski muzej Srbije useliti u njenu zgradu već 15. maja
Vest da će bivša zgrada Železničke stanice u Beogradu biti spremna u maju naredne godine da primi Istorijski muzej Srbije je tačna, potvrdila je za „Vreme“ Zorica Janković, nova v.d. direktorka ove kuće.
„Tako je planirano. Očekujemo da će to biti 15. maja, pred Ekspo. Red je da i mi jednom, prvi put od osnivanja 1963, dobijemo adekvatan prostor u kome ćemo pokazati svoje zbirke“, kaže.
Fond Istorijskog muzeja je 36.000 istorijske građe.
Zgrada Železničke stanice postala je budući Istorijski muzej Srbije odlukom Vlade Republike Srbije 2022. godine. Posle toga, put do useljenja bio je sledeći: jula 2024. raspisan je tender za izvođača radova. Ugovor o izvođenju radova između Istorijskog muzeja Srbije i kompanije „M Enterijer gradnja“, potpisan je 7. oktobra, što je označilo i početak rekonstrukcije.
Promena plana
I, sve je bilo po planu, dok nije otkriveno da zgrada Železničke stanice leži na dva podzemna nivoa za koja se nije znalo. Moralo je sve da stane, i da se radi novi projekat za izmenu i dopunu projektne dokumentacije za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu.
Juna ove godine raspisan je tender za izmenu projekta. Zbog svega toga, moglo se pretpostaviti da se Istorijski muzej ipak neće preseliti u Železničku stanicu pre Ekspa. Treba dodati i da je rok za podnošenje ponuda bio 9. jula 2026, i da izvođač još nije izabran.
„Tačno je da plan o maju iduće godine deluje preambiciozno, ali ja nemam nikakvog razloga da ne verujem onima koji se bave rekonstrukcijom zgrade i koji je planiraju“, kaže Zorica Janković.
Kako je objavila Ekapija povodom raspisivanja tendera, nova bruto površina objekta je 9.447,28 m2. Veza dva nova izložbena prostora sa prizemljem je preko novog stepeništa i novoprojektovanih liftova.
Zbog ove izmene deo prostora u podrumu menja svoju namenu. Instalacije je potrebno u potpunosti usaglasiti sa novim površinama, namenama i kapacitetima – pojašnjeno je u dokumentaciji u kojoj se dodaje da u podzemnoj etaži treba sprovesti izmene projekta zbog izmena i dopuna muzeološkog projekta.
Potrebno je i krov srediti
U dokumentaciji se ističe i da krov objekta nije bio predmet izrađenog projekta, a tokom izvođenja radova konstatovano je da je krov u lošem stanju i da je potrebno izvesti novi krov.Površina krova je oko 3.077 m2. U okviru projekta krova potrebno je isprojektovati i novu lanternu i gromobran, ali u sklopu izrade projekta novog krova nisu predviđene nove tavanske prostorije.
Prema pisanju Ekapije, trenutno je težište na saniranju podrumskih prostorija, izliva se temeljna ploča, postavlja se hidroizolacija i zaštita od kapilarne vlage. Uklanjaju se i dotrajale međuspratne ploče, a sledi izrada novih, kao i rekonstrukcija tavanice.
Najveći problem je bila kapilarna voda, odnosno hidroizolacija. Zorica Janković očekuje da će se i to rešiti u potpunosti.
„Imamo garanciju izvođača da će sve biti u redu, a ja vidim da su ljudi neprestano na gradilištu. Ne znam samo kojom brzinom je moguće, kada se završi sva ta hidroizolacija, osposobiti prostor za muzej, ali verujem da je dinamika tih radova isplanirana tako da sve bude gotovo do maja.“
Stalna postavka
A paralelno sa rekonstrukcijom budućeg, u sadašnjem prostoru Istorijskog muzeja kustosi pripremaju stalnu postavku od pomenutih 36.000 muzejskih jedinica.
„Mi se time bavimo od kako smo dobili prostor u Železničkoj stanici, i pretpostavljam da bi stalna postavka do sad bila već rešena, da nismo morali da se prilagođavano novim dimenzijama prostora. Ali, to je ipak najlepši deo ovog posla. Na nama je da završimo naš deo a na građevinskim stručnjacima da završe svoj, i plan će biti ostvaren“, kaže Zorica Janković, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Promocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
Jubilarna 100. dodela Oskara biće poslednja koju će publika pratiti putem televizijskog prenosa, nakon čega se ceremonija dodele najprestižnije filmske nagrade seli na Jutjub
Zbog pretnji hrvatskih ultradesničara zagrebački glumci neće doći na otvaranje Festa povodom premijere filma „Zlatni rez 42 - Djeca Kozare” Lordana Zafranovića, a zbog solidarnosti sa njima, ni neki beogradski glumci
Grupa baletskih igrača Srpskog narodnog pozorišta zahteva od uprave te kuće da preispita da li Aja Jung ima kvalifikacije da bude na čelu Baleta, a od suda traže zaštitu od njenog mobinga, posebno prema starijim igračima
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
