Misteriozno drevno naselje otkriveno je na iznenađujuće velikoj visini u španskim Pirinejima, piše Science Focus
Prema novoj studiji, praistorijska pećina poznata kao Cova 338 nalazi se na 2.235 metara nadmorske visine u dolini Nurija, što je čini najvišim staništem te vrste do sada otkrivenim na ovom području.
Decenijama su arheolozi smatrali da su oblasti iznad 2.000 metara koristili samo ljudi u prolazu. Međutim, novo otkriće sugeriše da je tokom 5.000 godina (između 5. i 1. milenijuma pre nove ere) više različitih populacija zapravo dugo boravilo u ovim pećinama.
Ono što je neobično jeste da naseljenost nije bila neprekidna. Zapravo, arheološko datiranje pokazuje da su postojali periodi napuštanja pećine, nakon kojih su se ljudi vraćali. Istraživači tvrde da je to dokaz da su periodi naseljavanja bili unapred planirani.
Iskopavanja su sprovedena između 2021. i 2023. godine pod vođstvom naučnika sa Autonomnog univerziteta u Barseloni (UAB) i Katalonskog instituta za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju (IPHES-CERCA).
Tom prilikom pronađeni su ostaci ognjišta i životinjskih kostiju, fragmenti keramike, kao i dva priveska – jedan napravljen od morske školjke, a drugi od zuba mrkog medveda.
U pećini je pronađena i kolekcija zelenih minerala za koje istraživači smatraju da su najverovatnije malahit – mineral bakar-karbonata – što predstavlja jedan od najranijih dokaza eksploatacije bakra u zapadnoj Evropi.
Ovaj privezak od medveđeg sekutića, pronađen u pećini Cova 338, retko je otkriće za koje istraživači smatraju da bi moglo imati simbolično značenje.
Studija sugeriše da su ti minerali donošeni u pećinu radi usitnjavanja i obrade, što ukazuje na sistematsko iskorišćavanje resursa u visokoplaninskom okruženju.
S obzirom na to koliko su sve te aktivnosti bile organizovane, istraživači veruju da su ljudi dolazili da žive na ovoj lokaciji u određenim periodima istorije kako bi obavljali specifične zadatke.
„Planina nije bila prepreka, već aktivan prostor unutar ekonomskog i teritorijalnog organizovanja praistorijskih zajednica“, rekao je koautor studije dr Eudald Karbonelj, istraživač u institutu IPHES-CERCA.
Glavni autor studije Karlos Tornero, profesor na Odeljenju za praistoriju UAB-a, rekao je:
„Dugo se pretpostavljalo da su ovi prostori bili marginalni. Ono što smo ovde dokumentovali jeste ponavljano naseljavanje, složene aktivnosti i jasno iskorišćavanje mineralnih resursa.“
Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Environmental Archaeology.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Razapet između Evrope i Azije, sovjetske prošlosti i težnji da bude moderna metropola buduće članice EU – Jerevan je danas grad velikih kontrasta, ali i optimizma koji se može videti na svakom koraku
Poštuju li megakompanije koje razvijaju sistema veštačke inteligencije bilo kakva pravila? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Evropa se suočava sa neuobičajenim majskim vrućinama, dok su u Španiji i Francuskoj temperature na mnogim mestima prešle 35 °C. Oboreni su brojni lokalni rekordi, a toplota se širi od Iberijskog poluostrva do severa Evrope
Dok se u Americi sve češće otkazuju koncerti zbog preskupih karata i slabije prodaje, u Beogradu nikada više nastupa stranih izvođača. Interesovanje je veliko, ali pitanje je može li publika da plati visoke cene karata sa srpskom platom
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
