U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Analiza finansijskih izveštaja za 2023–2025 pokazuje da iza rasta Alta banke stoji model koji u velikoj meri zavisi od kapitala vlasnika – a ne od dobrog poslovanja banke. Dobit Alta banke se kretala između 1,1 i 1,6 milijardi dinara u poslednje tri godine, uz pad u 2025. uprkos rastu prihoda, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.
Ono što je bilo ključno, u 2023. godini banka je povučena sa berze i postala je 100 odsto vlasništvo Alta Pay Group. U momentu izlaska sa berze, banka nije bila u problemu. Naprotiv, finansijski rezultati pokazuju dobit od oko 1,1 milijarde dinara.
Rast na brzinu
Već naredne godine banka ulazi u fazu „brze“ ekspanzije. Prihodi rastu, a broj zaposlenih se naglo povećava. Ali taj rast postaje skup. To se jasno vidi iz finansijskih izveštaja – iako prihodi nastavljaju da rastu, dobit počinje da pada u prošloj godini. Razlog je jasan — troškovi rastu brže od prihoda. Takođe, operativni gotovinski tok opada, što znači da rast počinje da troši resurse brže nego što ih generiše.
U 2025. godini broj zaposlenih porastao je za oko 23 odsto, troškovi zarada za 46 odsto, a profitna marža pala sa oko 29 odsto na 21 odsto. Banka je u 2025. rasla zahvaljujući dokapitalizaciji od oko 7,8 milijardi dinara, što višestruko premašuje njenu godišnju dobit. Ovo ubacivanje kapitala činilo je oko četiri odsto ukupne aktive Alta banke prošle godine, što znači da rast nije bio samo rezultat poslovanja, već je morao da se „ubrizga“ dodatni kapital.
U 2025. se vidi rast prihoda uz pad efikasnosti. Finansijski podaci pokazuju dobit oko 1,37 milijardi dinara (u 2024. 1,60 milijardi dinara), neto kamatni prihod oko 3,2 milijarde dinara i neto prihodi od naknada takođe oko 3,2 milijarde dinara. U prihode od naknada spada i čuveno plaćanje računa za struju Elektroprivredi Srbije koje sada ide preko računa upravo u Alta banci o čemu je Nova ekonomija pisala. Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je naša redakcija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pozivajući se na poslovnu tajnu.
Pitanje bez odgovora
Najvažniji zaključak iz svih finansijskih izveštaja nije u profitu, već u kapitalu. U periodu 2024–2025 dolazi do značajnog povećanja kapitala banke kroz uplatu vlasnika. Postavlja se pitanje da li Alta banka postaje zavisna od vlasničkog finansiranja, uprkos činjenici da dobija velike državne poslove koji joj ulivaju ogromne količine novca?
U istom periodu Alta banka širi poslovanje van Srbije, preuzimanjem Stopanske banke Bitola u Severnoj Makedoniji. Ključno pitanje ostaje ko finansira rast i najvažnije pitanje koje ostaje otvoreno nije u bilansima – ko stoji iza kapitala koji ulazi u sistem?
Finansijski izveštaji potvrđuju da kapital dolazi od vlasnika — ali ne objašnjavaju poreklo tog kapitala. S obzirom da znamo kako je Davor Macura počeo svoj posao – kao vlasnik male menjačnice koja je preko noći sakupila dovoljno novca da pazari JUBMES banku, kasnije preimenovanu u Alta, za analitičare i regulatore, upravo je to centralna tačka ili bi bar trebalo da bude. Međutim, ne vidi se napor domaćih regulatora da se upuste u pravu proveru ni bankarskog, ali ni bilo kog drugog sektora. Rezultate provere sektora maloprodaje, koju sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije, recimo, čekamo već duže od godinu dana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Cene ugostiteljskih usluga poskupele su za 5,6 odsto, dok je cena hrane poskupela za 7,4 odsto. Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su za 6,8 odsto
Uredba EU o ambalaži i ambalažnom otpadu stupila je na snagu 12. avgusta 2026. i primenjivaće se bez ikakvog prevoda u nacionalno zakonodavstvo identično u svim članicama EU
Srbija je za šest meseci 2026. godine izvezla u Ukrajinu struju za 57,8 miliona dolara, iako pre toga nije izvozila gotovo uopšte. Iz Ministarstva energetike za „Vreme“ kažu da „pomažu Ukrajini u oporavku energetskog sistema“
„Alta banka“ srpskog biznismena Davora Macure, bliskog SNS-u, širi se i izvan granica Srbije. Nakon banke preuzela je i osiguravajuću kuću u Severnoj Makedoniji, a sprema se za Bosnu i Crnu Goru
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
