U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Analiza finansijskih izveštaja za 2023–2025 pokazuje da iza rasta Alta banke stoji model koji u velikoj meri zavisi od kapitala vlasnika – a ne od dobrog poslovanja banke. Dobit Alta banke se kretala između 1,1 i 1,6 milijardi dinara u poslednje tri godine, uz pad u 2025. uprkos rastu prihoda, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.
Ono što je bilo ključno, u 2023. godini banka je povučena sa berze i postala je 100 odsto vlasništvo Alta Pay Group. U momentu izlaska sa berze, banka nije bila u problemu. Naprotiv, finansijski rezultati pokazuju dobit od oko 1,1 milijarde dinara.
Već naredne godine banka ulazi u fazu „brze“ ekspanzije. Prihodi rastu, a broj zaposlenih se naglo povećava. Ali taj rast postaje skup. To se jasno vidi iz finansijskih izveštaja – iako prihodi nastavljaju da rastu, dobit počinje da pada u prošloj godini. Razlog je jasan — troškovi rastu brže od prihoda. Takođe, operativni gotovinski tok opada, što znači da rast počinje da troši resurse brže nego što ih generiše.
U 2025. godini broj zaposlenih porastao je za oko 23 odsto, troškovi zarada za 46 odsto, a profitna marža pala sa oko 29 odsto na 21 odsto. Banka je u 2025. rasla zahvaljujući dokapitalizaciji od oko 7,8 milijardi dinara, što višestruko premašuje njenu godišnju dobit. Ovo ubacivanje kapitala činilo je oko četiri odsto ukupne aktive Alta banke prošle godine, što znači da rast nije bio samo rezultat poslovanja, već je morao da se „ubrizga“ dodatni kapital.
U 2025. se vidi rast prihoda uz pad efikasnosti. Finansijski podaci pokazuju dobit oko 1,37 milijardi dinara (u 2024. 1,60 milijardi dinara), neto kamatni prihod oko 3,2 milijarde dinara i neto prihodi od naknada takođe oko 3,2 milijarde dinara. U prihode od naknada spada i čuveno plaćanje računa za struju Elektroprivredi Srbije koje sada ide preko računa upravo u Alta banci o čemu je Nova ekonomija pisala. Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je naša redakcija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pozivajući se na poslovnu tajnu.
Najvažniji zaključak iz svih finansijskih izveštaja nije u profitu, već u kapitalu. U periodu 2024–2025 dolazi do značajnog povećanja kapitala banke kroz uplatu vlasnika. Postavlja se pitanje da li Alta banka postaje zavisna od vlasničkog finansiranja, uprkos činjenici da dobija velike državne poslove koji joj ulivaju ogromne količine novca?
U istom periodu Alta banka širi poslovanje van Srbije, preuzimanjem Stopanske banke Bitola u Severnoj Makedoniji. Ključno pitanje ostaje ko finansira rast i najvažnije pitanje koje ostaje otvoreno nije u bilansima – ko stoji iza kapitala koji ulazi u sistem?
Privatna banka za državne poslove: EPS, Parking servis, Ekspo – Alta banka se opet širi
Finansijski izveštaji potvrđuju da kapital dolazi od vlasnika — ali ne objašnjavaju poreklo tog kapitala. S obzirom da znamo kako je Davor Macura počeo svoj posao – kao vlasnik male menjačnice koja je preko noći sakupila dovoljno novca da pazari JUBMES banku, kasnije preimenovanu u Alta, za analitičare i regulatore, upravo je to centralna tačka ili bi bar trebalo da bude. Međutim, ne vidi se napor domaćih regulatora da se upuste u pravu proveru ni bankarskog, ali ni bilo kog drugog sektora. Rezultate provere sektora maloprodaje, koju sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije, recimo, čekamo već duže od godinu dana.
Izvor: Nova ekonomija
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Za mlade u Srbiji napredovanje sve manje zavisi od godina staža, a sve više od znanja i veština. Istraživanje pokazuje da 81 odsto pripadnika Generacija Z želi karijerni razvoj, uz jasne kriterijume i transparentne plate. Generacija Z je demografska grupa koja obuhvata osobe rođene između 1996. i 2012. godine
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) otkriva da su na poslovima za EXPO angažovane firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog i člana zemunskog klana, osuđeni član grupe Pink Panter, kao i osoba osuđena za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice. Od projekta prihoduju i sestra Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, bliskog sinu predsednika Srbije i navijaču Partizana, kao i bivši vođa grupe Alkatraz osuđen za ubistvo Brisa Tatona
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je država uložila 127 miliona evra u Jedinstveni dispečerski centar za upravljanje i nadzor železničkog saobraćaja, koji bi trebalo da unapredi bezbednost putničkog i teretnog prevoza. Tokom obilaska centra poručio je da će zahvaljujući novom sistemu nadzora biti suzbijene krađe bakra i optičke infrastrukture na prugama
Najskuplja kuća prodata je za 2.1 milion evra, dok je naskuplje garažno mesto koštalo 77 hiljada evra
Da li je „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine dovoljno čvrsto da odoli geopolitičkim turbulencijama? Kineske kompanije u Srbiji nalaze se na udaru Zapada
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
