Banke u Srbiji i zvanično su u SEPA sistemu plaćanja. Šta to zanči u praksi za građane i koji su naredni koraci
Ukoliko šaljete ili dobijate novac iz neke od zemalja Evropske unije ili Švajcarske, Lihtenštajna, Islanda, Norveške i Velike Britanije, od sada više ne morate da čekate nekoliko dana na transakciju, a i provizija na uplatu je manja.
Ovo je omogućeno početkom primene SEPA sistema u Srbiji, jedinstvenog evropskog prostora za plaćanja u evrima – za sada kroz prvi, osnovni segment ovog sistema. U praksi to znači da građani i firme od sada mogu da šalju i primaju novac iz ostalih zemlja članica ovog sistema po jednostavnijim pravilima, uz kraće rokove i niže troškove nego do sada.
Konkretno, u Srbiji sada funkcioniše SEPA Credit Transfer (SCT), odnosno standardni kreditni transferi u evrima. Banke u Srbiji od 5. maja mogu da primaju i izvršavaju takve naloge, pa novac ka zemljama SEPA prostora i iz njih sada stiže najkasnije narednog radnog dana, a često i istog dana.
Time se menja dosadašnja praksa u kojoj su međunarodne uplate često prolazile kroz više posredničkih banaka, pa su trajale duže i bile skuplje. U SEPA sistemu pravila su standardizovana i transakcije se obrađuju direktnije, zbog čega su i troškovi niži, iako konkretne naknade i dalje određuju banke.
Doznake iz inostranstva sada stižu brže i uz manje troškove, dok je i slanje novca ka Evropi jednostavnije nego ranije.
Kompanijama u Srbiji to će značiti jednostavnije plaćanje dobavljačima i brže primanje novca od klijenata iz područja SEPA, što će doprineti smanjenju troškova poslovanja.
Visinu naknada za transakcije određivaće svaka banka pojedinačno, u skladu s važećim zakonodavstvom konkretne zemlje i svojom tarifom usluga.
Iz Narodne banke Srbije su ranije naveli da ni građani ni privreda neće imati dodatne obaveze, niti će biti potrebno bilo kakvo posebno podešavanje.
SEPA funkcioniše kao jedinstveno područje u kome se bezgotovinska plaćanja u evrima obavljaju pod istim pravilima, bez obzira na to da li je reč o domaćoj ili prekograničnoj transakciji. U ovom sistemu učestvuje 41 zemlja, među kojima su sve članice Evropske unije, ali i države koje nisu deo EU ili evrozone, poput Švajcarske i Velike Britanije.
Srbija je zvanično postala članica ovog sistema prošle godine, a od aprila ove godine Narodna banka Srbije i poslovne banke upisane su u registar učesnika, čime su se stekli uslovi za početak primene.
Ulazak u SEPA područje omogućio je bankama da se priključe SEPA platnim šemama i da izvršavaju svoje platne usluge u evrima u skladu sa jedinstvenim pravilima i standardima koji važe u okviru SEPA platnih šema.
To u praksi znači da će se plaćanja u evrima realizovati na isti način, po istim tehničkim i poslovnim pravilima, bez obzira na to da li se transakcija izvršava unutar jedne zemlje ili između različitih zemalja članica SEPA područja.
SEPA se odnosi isključivo na transakcije u evrima sa inostranstvom.
SEPA sistem ima tri šeme – pomenute kreditne transfere koji se sada primenjuju i u Srbiji, instant kreditne transfere (Instant credit transfer) i direktna kreditna zaduženja (Direct debit).
Primena naredne dve šeme predviđena je u Srbiji za godinu dana i omogućiće, između ostalog, transfer novca u sekundi.
Srbija je postala 41. članica SEPA sistema prošle godine, a njemu su se nedavno pridružile i Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija.
Izvor: Kamatica/Beta/SEPA
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Hiljade ljudi ostaje bez posla, a novi poslodavci nude još gore uslove. Kako je danas biti radnik u Srbiji
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Domaći ugalj mora da se meša sa uvezenim da ne bi došlo do nove havarije u termoelektranama. To je Srbija za četiri godine platila milijardu evra. Zašto i odakle Srbija uvozi najviše uglja
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
