Američki vojnici su u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata. Sada Donald Tramp namerava da smanji njihovbroj jer je ljut na kancelara Fridriha Merca
Američki ministar odbrane Pit Hedžset naredio je povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Očekuje se da će povlačenje biti završeno u narednih šest do dvanaest meseci, saopštio je portparol Pentagona, a prenosi Dojče vele.
Odluka, kako je saopšteno, dolazi nakon temeljne revizije prisustva američkih trupa u Evropi.
Predsednik Donald Tramp je nedavno najavio da razmatra korak. Pre toga je uputio oštre kritike na račun nemačkog kancelara Fridriha Merca zbog njegovih kritičkih komentara o američkoj ofanzivi protiv Irana.
U Nemačkoj oko 39.000 američkih vojnika
Decenijama u Evropi postoje desetine velikih američkih vojnih baza. One su od ogromnog značaja u globalnim operacijama SAD – na primer, na Bliskom istoku. Tu su stacionirane trupe, oružje, brodovi i avioni.
Iz tih baza se upravlja dronovima i u njima se zbrinjavaju ranjeni vojnici. U Nemačkoj je smeštena i Američka komanda za Evropu (EUCOM) u Štutgartu i vazdušna baza Ramštajn, koja služi kao čvorište američkih vazdušnih snaga.
Prema podacima američke vojske od sredine aprila, u Evropi je trenutno stacionirano oko 86.000 vojnika – od kojih je otprilike 39.000 u Nemačkoj. Ovaj broj se redovno menja, delom zbog rotacija i vojnih vežbi.
Tramp i ranije pretio povlačenjem trupa
Krajem prošle godine, američki Kongres usvojio je bezbednosni mehanizam: ukupan broj trajno stacioniranih vojnika pod jurisdikcijom Evropske komande ne sme pasti ispod 76.000 na duže od 45 dana. Nakon toga morale bi uslediti određene procedure kako bi se pokrenulo smanjenje.
Tramp je još tokom svog prvog mandata (2017–2021) pretio smanjenjem kontingenta trupa u Nemačkoj. U to vreme, nekoliko meseci pre odlaska iz Bele kuće, najavio je nameru da povuče 12.000 američkih vojnika.
Tramp je u to vreme opisao plan kao kaznenu meru za ono što je smatrao nedovoljnim nemačkim izdvajanjima za vojsku. Njegov naslednik Džozef Bajden zaustavio je te planove.
Foto: AP Photo/Mark SchiefelbeinPoseta Fridriha Merca Vašingtonu
Tokom drugog mandata, Tramp je u početku Nemačkoj ulivao nadu da će broj američkih vojnika ostati na dosadašnjem nivou. Tokom posete kancelara Merca u Vašingtonu prošlog leta, Tramp je na pitanje novinarke odgovorio da „nije problem“ da američki vojnici u punom broju ostanu u Nemačkoj ukoliko Berlin to želi.
Još u martu ove godine, prema rečima nemačkog kancelara, Tramp ga je uverio tokom još jedne posete Vašingtonu da SAD nameravaju da zadrže prisustvo vojnika. „To su dobre vesti, a nisam ni očekivao da će biti drugačije“, rekao je ovaj demohrišćanin nakon sastanka s Trampom.
Pogoršan odnos Trampa i Merca
Kancelar i američki predsednik su mesecima održavali prilično dobar odnos – ali u vezi s ratom u Iranu, Merc je nedavno javno zauzeo kritički ton.
Tokom diskusije sa studentima početkom ove sedmice, rekao je da SAD ne mogu brzo okončati rat, „jer su Iranci očigledno jači nego što se mislilo, a Amerikanci očigledno nemaju dovoljno uverljivu strategiju u pregovorima“.
Tramp je nakon toga lično napao Merca: „On nema pojma o čemu priča!“, napisao je u utorak (28. april) na društvenim mrežama. Nije ni čudo, kako je još napisao, što „Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski tako i u drugim aspektima“. Optužio je Merca da je saglasan sa iranskim posedovanjem nuklearnog oružja.
Kancelar je u sredu negirao da je njegov odnos s Trampom pao na niske grane: „Lični odnos između američkog predsednika i mene je – barem iz moje perspektive – nepromenjen i dobar“, rekao je. „Još uvek vodimo dobre razgovore jedan s drugim.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kanabis je i dalje najzastupljenija droga, sa procenjenih 256 miliona korisnika, a slede opioidi sa 63 miliona, amfetamini sa 32 miliona, kokain sa 25 miliona i ekstazi sa 21 milion korisnika
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
