Rotacija od Rusije ka Kini: Kako Vučić Srbiju udaljava od EU

Tekst pod nazivom „Peking potiskuje Moskvu: Kako Srbija postaje kineska vazalna država u Evropi“ Aleksandra Roterta je deo projekta  open-source u kojem „Berliner cajtung“ (BZ) i „Ostdojče algemajne“ daju svim zainteresovanima mogućnost da ponude tekstove sa sadržajnom relevantnošću i profesionalnim standardima kvaliteta.

U tekstu je autor podsetio na činjenicu da Srbija dodatno jača partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom i da tako Peking zauzvrat dobija sve veći uticaj u Evropi. Rotert smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još pre izvesnog vremena počeo da svoj kurs prema Moskvi preusmerava ka Pekingu, prenosi Dojče vele (DW).

„I dalje postoji tesna obaveštajna saradnja Srbije sa ruskim službama – konkretno sa unutrašnjom službom FSB, spoljnom službom SVR i vojnom službom GRU. Takođe su propagandne aktivnosti Rusije u Srbiji veoma izražene i naročito se šire putem propagandnih kanala Sputnjik i RT“, navodi se u tekstu.

„Ali kada je reč o vojno-tehničkoj saradnji i isporukama oružja, Peking je odavno zamenio Moskvu, jer više od 60 procenata srpskog uvoza oružja dolazi iz Kine“.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Kina sve prisutnija

Potom autor podseća na prvo učešće Srbije u kineskoj vojnoj vežbi, na sporazum o slobodnoj trgovini iz 2023. te na kineske kompanije koje u Srbiji realizuju milijardama teške infastrukturne i rudarske projekte.

Tekst nije propustio da spomene kineske balističke hipersonične rakete vazduh-zemlja tipa CM-400 AKG, sa dometom do 400 kilometara, koje su odnedavno u vlasništvu Beograda ili 2022. kupljene kineske protivvazdušne sisteme FK-3

„Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira (Sipri), mala Srbija, sa svega 6,5 miliona stanovnika, zauzela je 37. mesto u svetu po uvozu naoružanja“,  konstatuje autor. On dodaje da Srbija, još iz vremena jugoslovenske federacije, „raspolaže veoma snažnim vojno-industrijskim kompleksom, zahvaljujući kojem može sama da proizvodi veliki deo konvencionalnog naoružanja i pripadajuće municije“.

U tekstu se navodi da je Hrvatska zabrinuta zbog naoružavanja Srbije i da je hrvatski premijer Andrej Plenković „lično je generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu uputio dopis o kineskim balističkim raketama na ruskim avionima MiG-29″.

„Đavo kojeg poznajemo“

„Masovno naoružavanje Srbije u svim rodovima vojske – uključujući deset vrsta dronova, među njima i kineski CH-95 – počelo je još pre više od decenije i u međuvremenu je potkopalo značajne uspehe regionalnog razoružanja: Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji je 1995. okončao rat u Bosni, dogovorene su opsežne mere razoružanja između tadašnjih zaraćenih strana – Bosne, Hrvatske i Srbije. Ove mere su u okviru ’Dejtona’ uspešno sprovedene do 2012. godine uz nadzor Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Međutim, od kada je Vučić iste godine faktički preuzeo vlast u Srbiji, on postepeno masovno jača srpske oružane snage“.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Aleksandar Rotert tada prelazi na citiranje anonimnih izvora, što tekst možda čini interesantnijim, ali i spekulativnijim:  „Nezvanično se u NATO-u Vučić smatra `manjim zlom`: `Vučić je đavo kojeg poznajemo`, rekao je jedan diplomata koji je želeo da ostane anoniman. Slično su mnogi međunarodni akteri govorili o Miloševiću devedesetih godina. Vučić (nadamo se) nije drugi Milošević, ali svojom masovnom militarizacijom Srbije i agresivnom, ekspanzionističkom retorikom zastrašuje male i uglavnom vojno slabe susede, posebno dve glavne žrtve Beograda: Bosnu i Kosovo. Peking takođe ne priznaje nezavisnost Kosova, čime se dodatno učvršćuje srpska pretnja“.

U tekstu se potom navode primeri eskalacije na Kosovu – sukob Srba i pripadnika mirovne misije Kfor 2023. ali i Banjska kao i eskalacija posle tog sukoba: „Vučićevi tenkovi su se zaustavili tik pred granicom. Bez intervencije tadašnjeg američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, došlo bi do novog rata za Kosovo“, tvrdi autor. On dodaje da je isporuka kineskih hipersoničnih raketa Srbiji samo poslednja karika u dugom lancu isporuka vojne opreme.

Zašto kažeš prijateljstvo, a misliš na goli interes

Rusija, Belorusija, Srbija

„Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas više puta je prošle godine kritikovala Beograd i Vučića i upozorila: `Srbija se suočava sa strateškim, geopolitičkim izborom gde želi da bude. Evropska budućnost Srbije zavisi od vrednosti za koje se opredeli.` Međutim, umesto da ozbiljno shvati upozorenja EU, Vučić je prisustvovao vojnim paradama povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, prvo u Moskvi, a zatim u Pekingu. Pored toga, Beograd i dalje ignoriše sankcije EU protiv Rusije i omogućava Moskvi civilne avionske veze između Beograda i više ruskih aerodroma.

Tokom svoje druge posete Srbiji 2024. godine, Si je rekao: `Srbija je pre osam godina postala prvi strateški partner Kine u srednjoj i istočnoj Evropi i sada je prva evropska zemlja sa kojom ćemo graditi zajedničku budućnost.` Peking postepeno potiskuje Moskvu sa Balkana u vojnom i ekonomskom smislu. Kineski uticaj u Srbiji brzo raste, kako vojni tako i ekonomski, a Zapad to jedva primećuje. Srbija tako postepeno postaje kineska vazalna država. U taj kontekst uklapa se i nedavno objavljena studija fondacije Bertelsman o stanju demokratije, u kojoj je Srbija – zajedno sa Belorusijom i Rusijom – klasifikovana kao jedina autokratija u Evropi“.

Izvor: Dojče vele (DW)

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!