Nisu se družili 40 godina, a onda je slučaj hteo da se spoje zbog zajedničke izložbe „Generacija ’79“ - klasa sa Grafike Fakulteta primenjenih umetnosti
Generacija ’79 iz naziva izložbe koja će biti otvorena u četvrtak (16. april) u Galeriji 73 u Beogradu je generacija koja je te godine diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek Primenjena grafika. Čine je Mihal Kiralj, Željko Tonšić, Gordana Radošević, Jovica Veljović, Borut Vild, Milica Žarković, Janko Jovanović, Milica Petrović, Ivica Stević, Ljiljana Stojanović i Rastko Ćirić
Način na koji ih je ova izložba sada okupila, je nesvakidašnji.
Rastko Ćirić za „Vreme“ priča da je sve počelo juna prošle godine na otvaranju izložbe u Galeriji 73.
Kako je sve počelo
„Izlagač je bio Mihal Kiralj (1955–1995) moj najbolji prijatelj sa studija koji je tragično otišao u svojih četrdeset. Njegova supruga Marija ne samo da je sačuvala njegov obimni opus, već je izdala i Mihalovu monografiju, uz moju malu grafičku pomoć. Predstavljajući tu knjigu na otvaranju, prisećao sam se divnih druženja tokom studiranja, koje je mnogima od nas predstavljalo najlepši period života.“
Posle te priče, direktorka Galerije 73 Mirela Pudar, predložila je da se napravi izložba generacije ’79, pa i da takve izložbe postanu deo redovnog programa ove galerije.
„Da nije bilo tog poziva za zajedničko izlaganje, ne bi mi nikad palo na pamet da je tako nešto moguće“, kaže Rastko Ćirić.
Navodi da su svi „posle diplomiranja nastavili uspešno svoje karijere i vrlo je zanimljivo videti kako im radovi izgledaju danas. Većina od nas su postali profesori. Jovica Veljović, koji je jedno od najvećih svetskih imena iz oblasti projektovanja pisma, do penzije je predavao tipografiju na Akademiji u Hamburgu. On na otvaranje izložbe dolazi avionom. Borut Vild je takođe veliko ime grafičkog dizajna u međunarodnim okvirima. Ljiljana Stojanović, Milica Žarković i Milica Petrović su kontinuirano nastavile da se bave grafikom i crtežom i bile veoma prisutne u beogradskom likovnom životu. Ivica Stević i Janko Jovanović takođe su nastavili da se bave dizajnom i ilustracijom, a ja sam tridesetak godina predavao ilustraciju na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde sam osnovao i predavao Animaciju, a danas, posle penzionisanja, i dalje predajem kao profesor emeritus“.
Na izložbi su i radovi njihovih kolega koji više nisu sa njima: Mihal Kiralj, Željko Tonšić i Gordana Radošević.
„Ostali smo u kontaktu sa njihovim naslednicima, pa zato sada i oni izlažu. To je divno i na ovoj izložbi svi smo zaista ponovo na okupu. Dela su ostala.“
Posle 40 godina
Rastko Ćirić priča da je posle diplomiranja, pre nego što je svako krenuo svojim putem, njih desetak iz klase osnovalo grupu “Orfelin” i zajedno organizovalo četiri izložbe u četiri grada. Posle beogradske izložbe u galeriji „Amam“ novembra 1979, odmah u decembru u Novom Sadu Mihal je organizovao sledeću u galeriji KSM „Sonja Marinković“.
Potom je u aprilu 1980. Borut Vild organizovao izložbu u svom rodnom mestu Murskoj Soboti u Sloveniji, a Rastko Ćirić u avgustu iste godine u Galeriji „Loža“ u Bolu na Braču, mestu u kome su zajedno letovali i u kome će tokom osamdesetih procvati izlagačka i izdavačka delatnost.
„Nismo se družili više od 40 godina. Evo nas iznenada ponovo zajedno. Sve to doživljavam veoma emotivno. Generacija je vaskrsnula“, kaže Rastko Ćirić.
Izložba Generacija ’79 u Galeriji 73 biće otvorena do 25. aprila.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
