Nakon objave Donalda Trampa da bi „cela civilizacija mogla da nestane“ ako se ne otvori Ormuski moreuz, Iran je, uz posredstvo Pakistana, ponudio mirovni plan u deset tačaka, za koji američki predsednik kaže da je „prihvatljiva osnova za pregovore"
Ministar spoljnih poslova Irana Sajed Abas Aragči zahvalio se premijeru Pakistana Šehbazu Šarifu i šefu armije Asimu Muniru na naporima da se okonča rat u regionu, nakon što je Donald Tramp prihvatio okvir iranskog plana u 10 tačaka kao osnovu za pregovore. On je na mreži X, u ime Vrhovnog saveta Irana za nacionalnu bezbednost, napisao: „Ukoliko se napadi na Iran obustave, naše moćne oružane snage će prekinuti svoje odbrambene operacije“.
Statement on behalf of the Supreme National Security Council of the Islamic Republic of Iran: pic.twitter.com/cEtBNCLnWT
Cene nafte su odmah pale za čak 16 odsto, dok su fjučersi američkih akcija porasli, prenosi CNBC.
Koji su zahtevi u iranskom planu od 10 tačaka
Lista od 10 tačaka, koju su objavili iranski državni mediji, uključuje niz uslova koje su Sjedinjene Američke Države već ranije odbile. Plan obuhvata:
Ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija protiv Irana
Nastavak iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom
Povlačenje američke vojske sa Bliskog istoka
Prestanak napada na Iran i njegove saveznike
Oslobađanje zamrznute iranske imovine
Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi svaki sporazum učinila obavezujućim
U verziji objavljenoj na farsi jeziku, Iran je takođe uključio frazu „prihvatanje obogaćivanja“ za svoj nuklearni program, ali iz nejasnih razloga ta fraza je nedostajala u verziji na engleskom jeziku, koje su iranske diplomate podelile sa novinarima, piše “Gardijan”.
Amerika je 24. marta preko Pakistana dostavila Iranu mirovni plan u 15 tačaka u kojem se, između ostalog, od Irana traži odricanje od nuklearnog programa, ograničavanje raketne proizvodnje i bezuslovno obezbeđenje slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz, koji bi imao status „slobodne pomorske zone“.
Iranski ministar spoljnih poslova Sajed Abas Aragči je izjavio da će bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz biti dozvoljen pod upravom iranske vojske, ali nije jasno da li to znači da će Iran u potpunosti ublažiti kontrolu nad ovim moreuzom.
„Gardijan” navodi da plan predviđa i da Iran i Oman mogu da naplaćuju taksu od dva miliona dolara po brodu, a da bi Iran prikupljena sredstva potom koristio za obnovu štete koje je pretrpeo u združenim vazdušnim napadima Amerike i Izraela.
Zahtev Irana da zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom je istaknut kao posebno zabrinjavajući, s obzirom na to da Iran nije imao kontrolu nad moreuzom pre početka sukoba.
Demokratski senator Kris Marfi reagovao je na izjave iz Irana, rekavši za „CNN“: „Ko zna da li je išta od toga tačno, ali ako ovaj sporazum daje Iranu pravo da kontroliše moreuz, to je katastrofalno za svet.“
Stručnjaci i analitičari sugerišu da je malo verovatno da će SAD pristati na maksimalističke zahteve Irana, ali da oni predstavljaju dobru osnovu za dalje pregovore.
Izrael pristao na mirovni sporazum
Iz kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštavaju da Izrael podržava odluku SAD-a da obustavi napade na Iran na dve nedelje, ali da prekid vatre ne uključuje Liban. Pakistanski premijer je, pak, prethodno rekao da dogovoreni prekid vatre uključuje i Liban.
Izrael je takođe saopštio da podržava napore SAD-a da osiguraju da Iran više ne predstavlja nuklearnu, raketnu ili „terorističku“ pretnju.
Bela kuća je potvrdila da je Izrael pristao na prekid vatre.
Foto: AP Photo/Alex Brandon, FileNetanjahu i Tramp
Šta je sa Kinom?
Prema rečima dvojice zvaničnika, koji su za Asošijejted pres govorili anonimno, Kina je kao najveći trgovinski partner Teherana ohrabrivala Irance da pronađu put ka prekidu vatre. Takođe, Donald Tramp je rekao da veruje da je Kina pomogla da se Iran dovede za pregovarački sto.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U podvizima autsajdera istakli su se ponajviše golmani – od katarskog Mahmuda Abunade, preko australijskog Patrika Biča i saudijskog El Ovaisa, do Vozinje – čuvara mreže Zelenortskih Ostrva. Preko noći su postali nacionalni heroji, ali i globalne zvezde: Vozinja je nakon utakmice sa Španijom dobio novih sedam miliona pratilaca na Instagramu, a do pre neki dan imao je 50.000. Važnije od toga je to što im je svima vrednost na fudbalskoj berzi najmanje udvostručena
Analitičari procenjuju da britanskoj vojsci od oružja najviše nedostaju mornarička i sredstva protivvazduhoplovne odbrane, ali i savremeni tenkovi, dok zalihe municije ne omogućavaju dugotrajno ratovanje punog intenziteta. Tim pre što su nekadašnje rezerve odavno potrošene na ratištima Ukrajine
Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete
Pogrešno je pitati da li je Ilon Mask odgovoran za nasilje u Severnoj Irskoj. Za nasilje su odgovorni oni koji su ga počinili. Mnogo je neprijatnije pitanje zašto je njegovo mišljenje o Belfastu uopšte relevantno. Odgovor na to pitanje ne govori mnogo o Ilonu Masku. Govori o društvu koje je privatno bogatstvo postepeno pretvorilo u političku moć, a zatim se iznenadilo kada je ta moć počela da se koristi
Gotovo svake nedelje Agencija EU za droge otkrije neku novu, ilegalnu psihoaktivnu supstancu koja je izbačena na tržište. Ne samo da je dejstvo ovih sintetičkih droga potpuno nepredvidivo, već ih dileri mešaju sa heroinom ili kokainom. Posledice mogu da budu fatalne
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
