Prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije
Dok broj stanovnika Srbije opada, broj građana koji odlaze u zemlje Evropske unije raste, pa se za 11 godina gotovo udvostručio i njihov procenat u populaciji Srbije.
Najviše ljudi iz Srbije u zemlje EU odlazi zbog posla, najčešće u Hrvatsku i Nemačku, dok je Slovenija poslednjih godina glavna destinacija za one koji odlaze na školovanje, pokazuju podaci Eurostata, a piše Marija Stankov za Novu ekonomiju.
Ukupno, prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije.
U 2024. godini 46.000 novih građana Srbije je otišlo u neku zemlju EU. Najviše dozvola za boravak po prvi put izdato je za Nemačku, oko 14,5 hiljada i Hrvatsku, oko 10.000. Skoro upola manje ljudi otišlo je u Austriju, Sloveniju (po 4.000) i u Slovačku je otišlo oko 2.500 građana.
Godine 2013, prve za koju Eurostat daje podatke i ujedno prve pune godine vlasti Srpske napredne stranke u Srbiji, u zemlje Evropske unije, bez Ujedinjenog Kraljevstva, odselilo se 0,33 odsto stanovništva Srbije. Jedanaest godina kasnije, 2024. godine, taj udeo iznosio je 0,70 odsto. Broj građana Srbije koji odlaze u zemlje Evropske unije povećao se, dok se broj stanovnika Srbije istovremeno smanjivao. Zbog toga je rastao i procenat ljudi koji se iseljavaju.
Skoro polovina, 24.000 građana, odselilo se zbog zaposlenja. Najviše ljudi otišlo je da radi u Hrvatsku – 10.000 građana, u Nemačku je otišlo oko tri i po hiljade i u Slovaniju dve i po hiljade radnika.
Kada se posmatra period od 2012. do 2024. godine, najviše ljudi otišlo je u Hrvatsku, ukupno 54.305 građana. Na drugom mestu je Nemačka sa 45.633 građana, a zatim slede Slovenija sa 28.363, Slovačka sa 22.962 i Mađarska sa 19.897 građana.
Nešto manje od 2.000 dozvola odobreno je 2024. godine zbog obrazovanja. Slovenija je od 2018. godine postala najpopularnija zemlja za one koji žele da studiraju u inostranstvu, ali je od 2012. godine najviše ljudi išlo u Austriju radi obrazovanja. U 2024. godini Izdato je oko 700 dozvola za Slovaniju, za Mađarsku nešto više od 150, Nemačku oko 170 i Španiju 147.
Kada se posmatra period od 2012. godine, najviše ljudi otišlo je u Austriju, ukupno 4.408 građana. Za njom sledi Slovenija sa 3.905 građana, ali je ta zemlja postala znatno popularnija u poslednjih osam godina. Na trećem mestu je Nemačka sa 3.625 građana, zatim Italija sa 2.118, dok je u Francusku otišlo 1.980 građana.
Oko 15.000 dozvola odobreno je zbog porodičnih dozvola za zemlje Evropske unije 2024. godine, ali se taj broj smanjio u poređenju sa prethodnim godinama. Ubedljivo najviše ljudi je zbog porodičnim razloga išlo u Nemačku, oko 8000 ljudi. I ova dominacija stalna je od 2012. godine.
Nemačka je od 2012. godine najpopularnija država za odlazak na period od najmanje godinu dana. Broj izdatih dozvola u međuvremenu se više nego udvostručio — sa oko 4.500 u 2012. na oko 10.000 u 2024. godini. Taj ukupan broj dozvola gotovo je ravnomerno podeljen između dozvola odobrenih zbog zaposlenja i onih izdatih iz porodičnih razloga.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ukupni prihodi su u 2025. godini firmi koje se bave predškolskim obrazovanjem su bili 50 odsto viši nego 2023. godine. Broj zaposlenih je povećan za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Opština Blace je za koncert Jelene Karleuše na „Danima šljive“ platila oko 16.200 evra. Za te pare bi trebalo prodati sto tona šljiva
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
