Potražnja za sigurnim utočištima podigla je švajcarski franak od početka američko-izraelskog napada na Iran na jedanaestogodišnji maksimum.
Kada se vodi rat koji ima globalne posledice i američki dolar počinje da se ljulja, švajcarski franak po pravilu vrtoglavo raste.
Kako piše CNBC, švajcarski zvaničnici su sada mnogo odlučniji u nameri da intervenišu i spreče preterano jačanje svoje valute, iako to može izazvati ozbiljan diplomatski i trgovinski rat sa Vašingtonom.
Za građane Srbije i regiona, svaka vest o naglom skoku franka budi neprijatne uspomene. Pre otprilike deset godina, tačnije početkom 2015. godine, svet je obišla vest da je Švajcarska narodna banka iznenada odustala od odbrane fiksnog kursa prema evru.
Franak je zato praktično preko noći ojačao za skoro 30 odsto, što je moglo da dovede do finansijskog sloma za desetine hiljada klijenata banaka koji su imali stambene kredite indeksirane u ovoj valuti.
Poređenja radi, država je od marta 2007. godine subvencionisala stambene kredite u „švajcarcima“ kada je franak vredeo oko 50 dinara ili 0,62 evra, a sada je oko 95 dinara, odnosno 0,93 evra.
Rate su drastično skočile, dugovi su postali veći od primanja ali i vrednosti samih nekretnina,pa su države, uključujući i Srbiju, „uskočile“ kako bi pomogle vlasnicima stambenih kredita a sudske borbe i procesi konverzije kredita trajali su godinama.
Narodna banka Srbije je, inače, još 2011. godine ukinula odobravanje novih kredita u stranoj valuti osim u evrima, ali je tek posle potresa koji je nastao 2015. godine država krenula u sistematsko rešavanja problema vlasnika stambenih kredita u „švajcarcima“, što je konačno dovelo do usvajanja Zakona o konverziji 2019. godine.
Švajcarska narodna banka je krajem ove nedelje potvrdila da zadržava kamatnu stopu na nuli, ali je poručila da je spremna da interveniše na deviznom tržištu ako zatreba.
Kada franak prebrzo raste, on guši švajcarski izvoz jer njihovi proizvodi postaju preskupi za ostatak sveta, a istovremeno preti stabilnosti cena unutar same zemlje. Sa inflacijom koja je trenutno na veoma niskom nivou, Švajcarska je na samoj granici pada cena, što dugoročno može biti pogubno za njihovu ekonomiju i standard.
Glavna prepreka švajcarskom planu je politika Sjedinjenih Američkih Država. Kako navodi CNBC, administracija Donalda Trampa je ranije oštro kažnjavala Švajcarsku, optužujući je da namerno utiče na svoju valutu kako bi stekla nepoštenu prednost u trgovini.
Zbog tih optužbi, Vašington je u jednom trenutku uveo ogromne carine na švajcarsku robu. Iako je taj spor privremeno „na ledu“, nova istraga američkih vlasti mogla bi ponovo da dovede do uvođenja visokih nameta, što Švajcarce stavlja u nezavidan položaj između odbrane domaće ekonomije i izbegavanja kazni iz Amerike.
Analitičari velikih banaka smatraju da su intervencije švajcarskih vlasti verovatno već počele, iako se o tome ne govori javno. Njihov rezon je da dokle god traju ratne tenzije na Bliskom istoku, investitori će masovno kupovati franak, a Švajcarska narodna banka će morati da bira između vraćanja na nepopularne negativne kamatne stope ili direktne prodaje franka na tržištu.
Veruju, međutim, da će se zvanični Bern ipak truditi da bude što diskretniji kako ne bi dodatno isprovocirao Belu kuću, ali ostaje pitanje koliko dugo će moći da drže kurs pod kontrolom u ovako nestabilnom svetskom okruženju, zaključuju sagovornici CNBC.
Izvor: Nedeljnik
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Četrnaest vikendica sa bazenima planirano je u Šumarku, na području Deliblatske peščare. Projekat je javno predstavljen početkom avgusta, ali ključni podaci o tome gde bi se gradilo i koje su dozvole pribavljene za sada nisu dostupni
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
