Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Stare gume od traktora i automobila, akumulatori, veš mašine i frižideri „krasili“ su godinama zelene površine Srbije, dok stanje donekle nije uređeno državnim podsticajima za firme koje se bave reciklažom. Ipak, država je ove podsticaje 1. januara 2026. ukinula, pa su preduzeća koja su preuzimala ovaj otpad prestala time da se bave – jer im se nije isplatilo.
Dva i po meseca kasnije, Ministarstvo zaštite životne sredine ipak je objavilo javni poziv za izradu nove Uredbe o podsticajima firmama koje se bave otpadom.
Izvori „Vremena“ su početkom godine govorili da su firme koje se bave preradom otpada direktno pogođene, da su u panici i imaju krizne sastanke, jer ne znaju kako da nastave da rade ubuduće. Bez državne pomoći, nemaju interes da se bave ovim poslom, jer bi bile u minusu. Oni koji imaju male biznise u ovoj branši su mahom bili preplašeni i strepeli da će ih“ zgaziti“ ako bilo šta javno kažu.
Tako je bio ugrožen sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika, a indirektno još 13.000, koji vrše posao od javnog inmteresa.
Pravila za dodelu tih sredstava biće definisana posebnom uredbom koja će važiti u periodu od 2026. do 2028. godine. Uredbom se detaljno uređuje koje vrste aktivnosti će biti podržane, ko može da konkuriše za sredstva, koliki iznosi podsticaja mogu biti dodeljeni i pod kojim uslovima.
Prema predloženim proipisima, podsticajna sredstva biće dodeljivana operaterima koji se bave ponovnom upotrebom i ponovnim iskorišćenjem otpada. Reč je o kompanijama koje upravljaju postrojenjima za tretman i reciklažu otpada i koje imaju važeće dozvole u skladu sa propisima iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine.
Uredba takođe precizira šta se sve smatra otpadom koji može biti obuhvaćen sistemom podsticaja. Među njima su, pre svega, otpadne gume sa putničkih vozila, autobusa, kamiona, motocikala, kao i poljoprivrednih i građevinskih mašina. Pored toga, podsticaji će biti dostupni i za tretman otpada od električne i elektronske opreme, koji obuhvata uređaje i njihove komponente koje su odbačene i više nisu u upotrebi.
Posebno mesto u sistemu podsticaja imaju i istrošene baterije i akumulatori, koji nakon prestanka upotrebe postaju opasan otpad i zahtevaju poseban tretman i reciklažu. Podsticaji će biti dostupni i za tretman otpadnih vozila, odnosno motornih vozila i njihovih delova koji su dospeli na kraj svog životnog ciklusa i namenjeni su demontaži i ponovnom iskorišćenju materijala.
Novi sistem predviđa i poseban mehanizam dodele podsticaja putem aukcija. U tom postupku zainteresovani operateri će se međusobno nadmetati tako što će nuditi najnižu cenu za tretman otpada po jedinici mase. Na osnovu tih ponuda popunjavaće se određene kvote, odnosno ukupna količina otpada za koju je moguće dobiti podsticajna sredstva.
Pravo na učešće u ovom sistemu imaće samo operateri koji poseduju važeće dozvole za upravljanje otpadom. Istovremeno, uredba predviđa i određena ograničenja. Podsticaji se, osim u slučaju pomoći male vrednosti, ne mogu dodeliti kompanijama koje se nalaze u finansijskim teškoćama, niti onima koje imaju obavezu da vrate nezakonito dodeljenu državnu pomoć.
Podsticaji će biti namenjeni finansiranju aktivnosti ponovnog iskorišćenja otpada, a obračunavaće se po jedinici mase – kilogramu ili toni otpada koji je planiran za tretman. U te iznose ulaze operativni troškovi upravljanja otpadom, uključujući troškove sakupljanja, organizovanja sakupljačke mreže i sortiranja otpada.
Poslednjih godina firme koje se bave reciklažom u Srbiji drastično lošije posluju, piše portal Biznis.
Delatnost ponovne upotrebe razvrstanih materijala u Srbiji suočila se tokom 2024. godine sa naglim padom ukupnih prihoda, što ukazuje na ozbiljne promene u sektoru reciklaže, dodaju.
Prema dostupnim finansijskim podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupni prihodi kompanija koje posluju u ovoj oblasti iznosili su 15,29 milijardi dinara, što predstavlja drastičan pad u odnosu na prethodne dve godine. Naime, u 2023. godini ukupni prihodi iznosili su 61,48 milijardi dinara, dok su u 2022. dostigli čak 77,12 milijardi dinara.
Ovakav trend pokazuje da je za samo dve godine vrednost tržišta smanjena za više od pet puta. Dok je između 2022. i 2023. zabeležen pad od oko 20 odsto, u 2024. godini usledio je mnogo dramatičniji pad – više od 75 procenata u odnosu na 2023. godinu. Takav razvoj događaja sugeriše da se sektor suočio sa snažnim poremećajima, koji mogu biti posledica promene cena sekundarnih sirovina, slabije tražnje u industriji ili regulatornih promena na tržištu otpada i reciklaže, dodaje Biznis.rs.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Dok je Hrvatska prošle nedelje dobila još jedno poboljšanje kreditnog rejtinga i sada se nalazi na nivou „A“, Srbija i dalje ima investicioni rejting samo kod jedne od tri velike agencije. Analitičari upozoravaju da to može značiti skuplje zaduživanje i manji pristup zapadnim finansijskim tržištima
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
