Dok je Hrvatska prošle nedelje dobila još jedno poboljšanje kreditnog rejtinga i sada se nalazi na nivou „A“, Srbija i dalje ima investicioni rejting samo kod jedne od tri velike agencije. Analitičari upozoravaju da to može značiti skuplje zaduživanje i manji pristup zapadnim finansijskim tržištima
Standard & Poor’s (S&P) je pozitivno iznenadio prošle nedelje i podigao kreditni rejting Hrvatske za jedan stepen na „A“, a izgledi su vraćeni na stabilne. Ovo produžava niz poboljšanja, stavlja rejting na još jedan rekordno visok nivo i otvara razliku od jednog stepena u poređenju sa Fičom i Mudisom, saopštili su analitičari Erste grupe, prenosi Aleksandra Nenadović na portalu Nova ekonomija.
U Srbiji je slična situacija, ali sa malo više napetosti što se tiče razlika u rejtingu između agencija. S&P je dodelio Srbiji najniži investicioni rejting (BBB-) 2024. godine, ali se od tada ne oglašava, dok je Fič zadržao rejting, a Mudis umanjio potencijal izgleda sa zadržanim rejtingom. Hrvatska je i članica Evropske unije, a investicioni rejting od sve tri agencije joj omogućava da se zadužuje povoljnije u inostranstvu. Srbija pokušava dugo da postigne isto, ali sa investicionim rejtingom od samo jedne agencije, jasnim odustajanjem od EU puta, nerešenim pitanja Kosova i podrškom Rusiji, biće joj skuplje, a potencijlano i teže kreditiranje na Zapadu.
Obrazloženje agencije naglašava solidne i otporne ekonomske izglede za Hrvatsku (prosečan rast 2,7 odsto u periodu 2026-29), dok se integracija i reforme vezane za Mehanizam za oporavak i otpornost i predstojeće članstvo u OECD-u smatraju pozitivnim aspektima rejtinga, naglašavaju bankari.
Uprkos rastućim pritiscima na bilans tekućeg računa, spoljna pozicija se vidi kao pokretač podrške usred povoljne kombinacije finansiranja i neutralne pozicije neto spoljnog duga, kažu iz Erste grupe.
„Sa negativne strane, S&P očekuje ekspanzivniju fiskalnu politiku (prosečan budžetski deficit od 2,7 odsto BDP-a u periodu 2026-29), zbog većih socijalnih rashoda i izdataka za plate, zajedno sa rastućim vojnim budžetom. Negativno odstupanje od fiskalne putanje, zajedno sa globalnim faktorima rizika koji ometaju izglede BDP-a, očekivano se vide kao ključni rizici u budućnosti“, navode iz Erste grupe.
U tom smislu, kako objašnjavaju iz ove grupacije bili su konzervativniji u pogledu putanje rejtinga, očekujući da još uvek neće biti promena u 2026. godini, uglavnom zbog izazovnijih fiskalnih i izgleda tekućeg računa, zajedno sa nedavnim globalnim geopolitičkim previranjima koja doprinose profilu rizika.
Kako eknomisti napominju, za 2026. godinu ostaje da će Fič i Mudis sačekati sa pomeranjima izgleda, tj. da će sačekati da vide da li članstvo u OECD-u i pomenuti reformski napori signaliziraju potencijal za rast u budućnosti.
Analitičari Erste grupe su pred ovu odluku koja je trebala da usledi i za Hrvatsku i za Srbiju, naglasili da je za zvanični Beograd moguća čak i negativna odluka, odnosno da se investicioni rejting umanji. Agencija nije odgovorila u poslednjih nedelju dana na pitanja naše redakcije zašto se nisu oglašavali o Srbiji više od godinu dana.
Izvor: Nova ekonomija
Četrnaest vikendica sa bazenima planirano je u Šumarku, na području Deliblatske peščare. Projekat je javno predstavljen početkom avgusta, ali ključni podaci o tome gde bi se gradilo i koje su dozvole pribavljene za sada nisu dostupni
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
