Najprestižnije filmske nagrade prošle su u znaku politike, američke policijske države i kritika Donalda Trampa i autokratije. Ko su dobitnici Oskara
„Jedna bitka za drugom“, (One Battle After Another), film koji prikazuje Ameriku kao kao policijsku državu, trijumfovao je na 98. dodeli Oskara, osvojivši šest nagrada Akademije, uključujući i onu za najbolji film.
Pol Tomas Anderson osvojio je svoj prvi Oskar za najboljeg reditelja, a dobio je i priznanje za najbolji adaptirani scenario.
„Ovaj film sam napisao za svoju decu kao neku vrstu izvinjenja zbog haosa koji smo ostavili u svetu koji im predajemo, ali i uz nadu da će upravo njihova generacija doneti malo zdravog razuma i pristojnosti“, rekao je Anderson primajući nagradu za scenario.
Pobednički film u stopu je pratilo ostvarenje „Grešnici“ Rajana Kuglera, koji je osvojio četiri nagrade, uključujući priznanje za originalni scenario i glavnu mušku ulogu Majkla B. Džordana.
Oba filma objavio je Warner Bros, čime je zaokružena izuzetno uspešna 2025. godina za ovu kompaniju, tokom koje su u bioskope stigli hitovi poput „Supermena“, „A Minecraft Movie“ i „Trenutak nestajanja“ (Weapons). Studio svakako ima mnogo razloga za slavlje, ali ove pobede dolaze u turbulentnom trenutku u istoriji kompanije, ali i Holivuda.
Džesi Bakli proglašena je za najbolju glavnu glumicu zahvaljujući snažnoj interpretaciji žene koja se suočava sa smrću sina u filmu „Hamnet“, dok je Majkl B. Džordan, zvezda filma „Grešnici“ i nosilac titule najboljeg glavnog glumca, izazvao ovacije pojavivši se na sceni.
„Bog je dobar“, rekao je emotivni Džordan. Zatim je zahvalio Kugleru, sa kojim je do sada snimio pet dugometražnih filmova. „Dao si mi priliku i prostor da budem viđen“, istakao je glumac.
Bakli je rekla da se njena pobeda poklopila sa Danom majki u Velikoj Britaniji.
„Ovu nagradu posvećujem prelepom haosu majčinog srca“, rekla je. „Svi dolazimo iz loze žena koje nastavljaju da stvaraju uprkos svim preprekama“.
Oskari za sporedne uloge pripali su Šonu Penu, za ulogu rasističkog vojnika odlučnog da postane član tajnog društva u filmu „Jedna bitka za drugom“ i Ejmi Medigan za upečatljivu ulogu veštice sa jednim od najluđih filmskih maski u filmu „Trenutak nestajanja“.
Pen se nije pojavio da preuzme nagradu, iako je postao tek četvrti glumac koji je osvojio tri Oskara, pridruživši se Danijelu Dej-Luisu, Džeku Nikolsonu i Volteru Brenanu.
„Nije mogao da bude ovde večeras – ili nije želeo“, našalio se glumac Kiran Kalkin koji je trebalo Penu da uruči statuu, budući da je dobitnik poznat po tome što izbegava ceremonije dodele nagrada.
Ovogodišnja ceremonija održana je u trenutku kada se filmska industrija i dalje bori da dopre do mlađe publike, koja više vremena provodi uz video-igre i YouTube nego gledajući filmove, dok su prihodi bioskopa i dalje daleko ispod nivoa pre pandemije. Događaj je prenošen i u trenutku kada je pažnja velikog dela sveta usmerena na rat u Iranu. Zbog upozorenja FBI-ja o mogućem iranskom napadu dronovima na Kaliforniju, bezbednosne mere, koje su i inače veoma stroge na Oskarima, bile su još vidljivije – policijski psi patrolirali su crvenim tepihom, dok su helikopteri kružili.
Ceremonija je imala snažan politički ton. Prezenteri poput Džimija Kimela ismevali su predsednika Donalda Trampa, ukazujući na to da dokumentarac njegove supruge Melanije, koji nosi njeno ime, nije bio nominovan ni za jednu nagradu, dok su druge zvezde svoje vreme na sceni koristile da podrže različite društvene i političke ciljeve.
„Ne ratu i slobodna Palestina“, rekao je Havijer Bardem dok je uručivao nagradu za najbolji međunarodni film ostvarenju „Sentimentalna vrednost“.
Film „Mr Nobody Against Putin“, koji se bavi načinom na koji je Vladimir Putin tokom rusko-ukrajinskog rata suzbio slobodu izražavanja, dobio je Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film. Jedan od reditelja filma, Dejvid Borenstin, uputio je upozorenje o opasnostima autokratije, koje je očigledno bilo upućeno američkoj publici.
Izvor: Variety
Francuska je pokrenula istragu zbog ponovnog pojavljivanja sajta „Koko“, platforme povezane sa slučajem Žizel Peliko i brojnim slučajevima silovanja, seksualnog zlostavljanja dece i ubistava. „Vreme“ u novom broju otkriva da slične zajednice aktivno funkcionišu i na Balkanu
Beogradski izlog, prodavnica suvenira praktične primene nastalih po dizajnu umetnika a po beogradskim motivima, upravo je napunio 35 godina. Ispostavilo se da će ti njegovi prvi dani postati važan deo istorije. Seća ih se Gorica Mojović, koja je sa Kulturnim centrom Beograda bila inicijator Beoizloga, jednog od toponima grada
“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”
Priča o petnaestogodišnjoj rekonstrukciji opere Suton i baletskog divertismana Stevana Hristića, retkom poduhvatu u ovdašnjoj praksi
Čuveni triler Monster japanskog mangake Naokija Urasave prvo je njegovo delo prevedeno na srpski jezik
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
