Drina se ponovo pretvorila u veliku deponiju otpada iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Države ne čine mnogo da reše ovaj decenijski problem koji mogao da postane još veći
Umesto smaragdno-zelene reke opasane planinama, svako ko ovih dana prolazi pored Drine kod Višegrada nailazi na prizor koji više liči na plutajuću deponiju, nego na jednu od najlepših balkanskih reka. Voda se na pojedinim mestima gotovo i ne vidi – prekrivaju je flaše, kese, komadi plastike, gume, nameštaj medicinski otpad, kućni aparati.
Krajem svake zime slika je slična. Umesto lepote prirode, pred očima prolaznika je zgražavajući prizor otpada koji, kako tvrde lokalni aktivisti, dolazi iz tri države.
Pre nekoliko godina prizor nagomilanog smeća bio je vidljiv čak i na satelitskim snimcima. Danas se, sudeći prema svedočenjima sa terena, malo toga promenilo.
Foto: AP Photo/Armin DurgutKatastrofalno zagađenje Drine
Odakle dolazi otpad
Dok se kiše, otopljeni sneg i nabujale pritoke slivaju u glavni tok Drine, reka pred kraj svake zime postaje „plutajuća deponija”. Otpad se zaustavlja iza lančane barijere postavljene da spreči njegovo dalje kretanje nizvodno. Odatle ga danonoćno uklanjaju radnici uz pomoć teške mehanizacije.
Lančanica, postavljena 2013. godine, sprečava da hiljade kubnih metara plutajućeg otpada dospe do višegradske hidroelektrane i ugrozi njen rad. Upravo radnici tog postrojenja već godinama uklanjaju nagomilano smeće. Da bi Drina ponovo dobila čist izgled i svoju karakterističnu zelenu boju, potrebni su meseci.
Foto: AP Photo/Armin DurgutLančanica koja zaustavlja otpad
Dejan Furtula iz udruženja „Eko centar” iz Višegrada rekao je za RTS da smeće dolazi iz gornjeg toka Drine, iz Lima i Prače, čije se vode ulivaju u ovu reku.
„Nažalost, u BiH je ovo jedina tačka na kojoj se vadi otpad. Radnici hidroelektrane već sigurno dve decenije jedini su koji čiste taj otpad. To je velika sramota i katastrofa. Ovaj otpad pluta i po 50 kilometara dok ne dođe do ove tačke”, rekao je Furtula.
Foto: AP Photo/Armin DurgutOtpad uklanjaju radnici obližnje hidroelektrane
Ekološke organizacije, kaže, godinama traže sistemsko rešenje u sve tri zemlje, ali odgovor država izostaje.
Predstavnici ministarstava zaštite životne sredine sastajali su se 2019. godine, a zatim i tokom zime 2021, kako bi razgovarali o rešavanju problema. Međutim, prizor na reci pokazuje da u međudržavnoj koordinaciji očigledno nije postignut značajan napredak. I ovog februara Drinom plutaju tone otpada.
Foto: AP Photo/Armin DurgutPrizor Drine iz vazduha
Mimo svoh standarda EU
Sve tri države regiona teže članstvu u Evropskoj uniji, a unapređenje ekoloških standarda jedan je od ključnih uslova na tom putu. Plutajuće deponije na međunarodnim rekama teško se uklapaju u tu sliku.
U Srbiji je dodatnu zabrinutost izazvala odluka da se od 1. januara 2026. obustave podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Nakon toga su pojedine reciklažne kompanije prestale da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad i dotrajale akumulatore.
Ekolozi upozoravaju da bi upravo takav kabasti otpad mogao završavati na divljim deponijama i u rečnim tokovima, jer bez državne podrške prerada postaje finansijski neisplativa.
Osim Drine, tako bi i mnoge druge već zagađene reke, mogle da postanu još prljavije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Pretpostavljam da su se dogovorili sa mladićima koji nemaju dosijee, dok čovek za kojeg sumnjam da me je udario metalnom stolicom slobodno šeta“, kaže Stevan Filipović
Devet medijskih organizacija i udruženja upozorilo je Junajted klaud da oduzimanje ovlašćenja legitimnim urednicima portala Nova.rs onemogućava objektivno i nezavisno izveštavanje
Više od 20 učenika drugog razreda novosadske osnovne škole obolelo je tokom boravka na Divčibarama. Institut za javno zdravlje Vojvodine u izveštaju navodi da su u kuhinji hotela zatekli nezadovoljavajuće higijenske uslove, dok uzrok bolesti nije potvrđen.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavestilo je javnost da je kontaktna mreža na delovima nove pruge ka aerodromu „Nikola Tesla” i Nacionalnom stadionu stavljena pod napon od 25.000 volti. Apeluje da se niko neovlašćeno ne kreće u blizini pruge.
„Krtice“ za kopanje tunela beogradskog metroa čekaju na granici, iako su njihovi dolasci najavljivani mesecima unapred. Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, ponovo obećava početak radova i, po starom dobrom običaju, najavljuje nove rokove
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
