Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp poništio je ključnu odluku usmerenu na smanjenje emisije gasova koji zagrevaju planetu, osnosno gasova staklene bašte.
Takozvana „odluka o opasnosti“ iz 2009. godine koja potiče iz Obamine administarcije i naučno je utvrdila da različiti gasovi staklene bašte predstavljaju pretnju po javno zdravlje.
Ta odluka postala je pravna osnova za sva nastojanja da se ograniče emisije, posebno u sektoru motornih vozila.
Bela kuća je ovu promenu nazvala „najvećom deregulacijom u američkoj istoriji“, tvrdeći da će jeftiniji automobili smanjiti troškove proizvođača za oko 2.400 dolara po vozilu, piše BBC.
Ekolozi veoma zabrinuti
Međutim, ekološke organizacije upozoravaju da je to predstavlja daleko najgori potez u oblasti klimatskih promena do sada i da će tražiti da bude osporen na sudu.
Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) prvi put se bavila uticajem gasova staklene bašte 2009. godine, u prvoj godini mandata predsednika Baraka Obame.
Tada je odlučeno da šest ključnih gasova, uključujući ugljen-dioksid i metan, predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje.
Kako Kongres nije mogao da se dogovori o zakonodavstvu za rešavanje problema globalnog zagrevanja, odluka EPA postala je centralna za nastojanja SAD u ograničavanju emisija u narednim godinama.
„Odluka o opasnosti zapravo je bila ključna za regulaciju gasova staklene bašte u SAD“, kaže Megan Grinfild, bivši advokat EPA i Ministarstva pravde.
„To uključuje motorna vozila, ali i elektrane, sektor nafte i gasa, metan iz deponija, pa čak i avionski saobraćaj. Dakle, obuhvata sve sektore i standarde koji su zasnovani na ovoj odluci“, navodi Grinfild.
Trampova administracija govori o uštedi
Zvaničnici Trampove administracije ističu da će ukidanje ove regulative uštedeti više od bilion dolara i pomoći u smanjenju cena energije i transporta.
„Poništavanje odluke smanjilo bi troškove proizvođača automobila za 2.400 dolara po vozilu“, rekla je portparolka Bele kuće Karoline Livit novinarima.
Mnogi ekolozi međutim sumnjaju u navodne uštede.
„Ovo će primorati Amerikance da troše više – oko 1,4 biliona dolara dodatnih troškova za gorivo za manje efikasna vozila koja više zagađuju“, ističe Piter Zalzal iz organizacije Environmental Defense Fund.
On dodaje da bi ova odluka mogla da izazove do 58.000 prevremenih smrtnih slučajeva i 37 miliona dodatnih napada astme.
Za američku automobilsku industriju ovo povlačenje predstavlja i poslovnu nesigurnost, jer proizvodnja manje ekonomičnih vozila može ograničiti izvoz i prodaju u inostranstvu.
„Ovo povlačenje zapravo učvršćuje ono što je već učinjeno, poput ublažavanja standarda potrošnje goriva, аli to stavlja američke proizvođače automobila u problem, jer niko drugi neće hteti da kupuje američke automobile “, kaže Majkl Džerar, stručnjak za klimatsko pravo sa Univerziteta Kolumbija.
