Paolo Zampoli, kontroverzni američko-italijanski biznismen i dugogodišnji prijatelj Donalda Trampa, ostao je bez funkcije specijalnog izaslanika SAD za globalna partnerstva, posle višemesečnog sukoba sa zamenikom državnog sekretara Kristoferom Landauom, objavili su američki mediji.
U pozadini tog sukoba našla se i Srbija, u kojoj je Zampoli godinama održavao kontakte sa najvišim predstavnicima vlasti, a tokom ove godine nastupao kao specijalni predstavnik američke administracije.
Prema saznanjima iz diplomatskih krugova, srpske vlasti su posle odlaska Ričarda Grenela iz Trampovog okruženja u Zampoliju videle jednog od retkih preostalih kanala prema novoj američkoj administraciji. U taj kanal su, prema istim izvorima, ulagane znatne političke nade, ali i sredstva, kroz različite kontakte, posete i projekte koji su trebalo da učvrste Zampolijevu ulogu posrednika između Beograda i Vašingtona.
Njegovo razrešenje za Beograd nije samo personalna promena u američkoj administraciji. Zampolijevim odlaskom mogao bi da bude zatvoren i jedan od poslednjih neformalnih kanala na koji su se srpske vlasti oslanjale u pokušaju da dođu do Trampovog okruženja.
Kako je objavio Politico, pozivajući se na elektronsku prepisku američkih zvaničnika, Landau je morao lično da interveniše kod ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića kako bi razjasnio granice Zampolijevih ovlašćenja.
Zampoliju je, prema toj prepisci, bio odobren dolazak u Beograd na poziv Ministarstva sporta. Međutim, on je bez odgovarajućeg odobrenja kontaktirao Đurića i druge predstavnike srpskih vlasti.
Landau je srpskom ministru poručio da Zampoli nema nikakva ovlašćenja da predstavlja američku administraciju izvan oblasti kulturne diplomatije i izvinio se ukoliko je njegova poseta izazvala zabunu.
Od Ane Brnabić do EXPO 2027
Zampoli se u februaru ove godine u Beogradu sastao sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić. O susretu javnost nije obavestila Skupština Srbije, već sam Zampoli objavom na Instagramu.
Naveo je da su razgovarali o izložbi EXPO 2027, obeležavanju 250 godina američke nezavisnosti i projektu Američke kuće, uz poruku da se raduje saradnji sa svojim srpskim prijateljima.
Zampolijeve veze sa srpskim vlastima, međutim, znatno su starije od njegovog imenovanja u Trampovoj administraciji.
N1 je još u januaru 2024. pisao o njegovim kontaktima sa tadašnjim visokim funkcionerima Srbije, među kojima su bili Ivica Dačić, Ana Brnabić, Novak Nedić, Marko Janković i Nemanja Stevanović.
Na društvenim mrežama objavljivao je zajedničke fotografije sa srpskim zvaničnicima, a posle parlamentarnih izbora u decembru 2023. čak je čestitao Aleksandru Vučiću reizbor za predsednika, iako predsednički izbori tada nisu održani.
Tokom februarske posete regionu Zampoli je boravio i u Banjaluci, gde se sastao sa premijerom Republike Srpske Savom Minićem. Tom prilikom obećao je da će dokument sa projektima Republike Srpske proslediti nadležnim institucijama u Vašingtonu.
U aprilu se u Beogradu sastao i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.
Sukob koji je stigao do vrha američke administracije
Prema prepisci koju je objavio Politico, Landau je još u novembru 2025. upozoravao Zampolija da ne sme da se bavi poslovima izvan svojih nadležnosti. Optuživao ga je za neodobrene aktivnosti u ekonomskim i komercijalnim pitanjima, uz upozorenja o mogućim disciplinskim i pravnim posledicama.
Zampoli je, sa druge strane, tvrdio da njegov položaj zavisi neposredno od Donalda Trampa, a ne od zamenika državnog sekretara. Sukob je tokom narednih meseci prerastao u međusobne optužbe za curenje informacija i pretnje postupcima.
Američki mediji su 15. oktobra objavili da je Zampoliju oduzet status specijalnog izaslanika. On je potom zahvalio Trampu i državnom sekretaru Marku Rubiju, predstavljajući odlazak kao završetak angažmana i povratak poslovnim aktivnostima.
Zampoli je nekadašnji vlasnik modne agencije i čovek koji tvrdi da je 1998. upoznao Donalda Trampa sa njegovom budućom suprugom Melanijom.
Njegov slučaj sada otvara i pitanje prirode kontakata koje su srpski zvaničnici održavali sa čovekom za koga je sam Stejt department morao da objašnjava da nema ovlašćenja da predstavlja američku spoljnu politiku izvan uskog kruga svojih nadležnosti.
Za Beograd je, međutim, najvažnije pitanje šta ostaje posle Zampolija. Ako je on zaista bio jedan od poslednjih kanala na koje su srpske vlasti polagale ozbiljne nade posle Grenelovog odlaska, njegovo razrešenje znači da je taj kanal sada zatvoren, a da su sa njim možda nestali i politički kapital i sredstva uloženi u njegovo održavanje.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
