Nidal Malik Hasan umreće trećeg decembra. To je trebalo da po mnogo čemu bude neobično, ne samo za njega.
Hasan, nekada američki vojni psiholog, pobio je trinaest vojnika i ranio desetine u teksaškoj bazi Fort Hud 2009. godine. Motivi su mu bili islamistički.
Sada bi u istoj bazi trebalo da bude pogubljen – streljanjem. Ta metoda je u američkoj vojsci napuštena posle Drugog svetskog rata, mada pet američkih država dopušta streljanje civila osuđenih na smrt. Ajdaho je nedavno streljanje usvojio kao primarni metod pogubljenja.
Voljom predsednika Donalda Trampa, Hasanovi poslednji minuti i smrt trebalo je da budu prikazani u živom prenosu. Bilo bi to prvo javno pogubljenje u SAD posle 90 godina.
No, Tramp je reterirao pošto je u javnosti iskusio pravi šitstorm. Sada je objavio da ipak neće biti prenosa jer su se građani uznemirili.
Streljački vod
Streljački vod postoji odavno, ako se računaju luk i strela ili samostrel. Egzekucija vatrenim oružjem ima raznih, od metka u potiljak nadalje. Portugalske i španske kolonijalne snage ubijale su zarobljenike musketama u ranom 16. veku.
Ali spoj pogubljenja, vatrenog oružja i streljačkog odreda prvi put je zabeležen – ili se tako smatra – u Virdžiniji 1608. godine. Streljan je kapetan Džoržd Kendal optužen za pobunu i šurovanje sa Španijom. Arheolozi su našli ostatke sa tragovima od metka tek 1996, verujući da pripadaju Kendalu.
U modernija vremena, za strelce volontiraju zatvorski čuvari – nejasno je da li za to dobijaju dodatni honorar ili neku pogodnost. U SAD ih je obično trojica, širom sveta zna da ih bude više. Nemaju svi pravi metak u cevi – niko, pa ni strelci, ne zna ko je pucao ćorkom, a ko ubio.
Kako izgleda smrt
Džefri Kolins, reporter Njujork tajmsa, gledao je brojna pogubljenja u Južnoj Karolini, ali prošle godine je prvi put gledao streljanje. Pogubljen je Bred Sigmon, dvostruki ubica.
„Streljački odred je brži – i nasilniji – od smrtonosne injekcije. I napetiji, takođe. Srce je počelo da mi tuče čim je advokat gdina Sigmona pročitao njegove poslednje reči. Preko glave g. Sigmona stavili su kapuljaču, i zaposleni je podigao crnu roletnu koja je skrivala poziciju na kojoj su trojica strelaca“, pisao je Kolins.
„Oko dva minuta kasnije, pucali su. Nije bilo upozorenja ili odbrojavanja. Iznenadni prasak pušaka me presekao. Bela meta sa crvenim centrom, koja je bila na grudima, odudarajući od crnog zatvorskog odela, smesta je nestala kako je celo telo g. Sigmona trznulo.“
Tramp je odoleo
„Nazubljena crvena tačka veličine manje pesnice pojavila se onde gde je g. Sigmon pogođen. Grudi su mu se pomerile dvaput ili triput. Osim praska puške, nije bilo drugog zvuka.
Doktor je došao za manje od minuta, i pregled je potrajao još oko minut. G. Sigmon bio je proglašen mrtvim u 18:08.“
Kolins je bio jedan od samo par ljudi koji su to posmatrali.
Ideja Donalda Trampa da ceo svet gleda pogubljenje podsetila je na vešanja ili giljotine na trgovima, samo kroz ekran, što još nikad nije bilo – ako se ne računaju pogubljenja Islamske države. Pa ni ona nisu prenošena baš uživo.
Na kraju je Tramp odoleo da barem u ovome ne bude prvi put u istoriji…
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
