Pretresi, hapšenja i zakonske mere kojima se nezavisni mediji proglašavaju „stranim agentima” deo su sistematskog obračuna ruskih vlasti sa kritičkim novinarstvom. Glavni urednik „Novaje gazete” Sergej Sokolov priveden je u Moskvi
Glavni urednik ruskog nezavisnog lista„Novaja gazeta” Sergej Sokolov priveden je u četvrtak u Moskvi radi saslušanje. Policija je prethodno pretresla njegov stan, objavila je redakcija tog medija.
U Rusiji je trenutno u zatvoru oko 50 novinara i medijksih radnika, prema podacima Reportera bez granica (RSF). Rusija se nalazi na 172. mestu od ukupno 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu.
Srbija na toj listi zauzima 104. mesto.
Ko su novinari „Novaje gazete“
Zaposleni u „Novaja gazeta” izgubili su telefonski kontakt sa Sokolovim oko podneva po lokalnom vremenu, neposredno pre početka uredničkog sastanka, objavljeno je na Telegram kanalu „Novaje gazete“, prenosi FoNet.
Sokolov je odveden u državni Istražni komitet, gde je saslušan u vezi sa slučajem „nezakonite upotrebe ličnih podataka”.
Foto: AP Photo/Alexei Sazonov, FileJedna od najpoznatijih novinarki ovog lista bila je Ana Politkovskaja
„Novaja gazeta”, poznata po istraživačkim tekstovima o korupciji i kritičkom izveštavanju o vlasti u Rusiji, nastavila je da objavljuje onlajn izdanje uprkos pritiscima. Oni su u prethodnom periodu ostali bez medijske licence, oduzete su im štamparske mašine, sajt im je blokiran, a režim je novinare ovog lista označio kao „strane agente”.
Dok je veći deo redakcije lista „Novaja gazeta” napustio Rusiju u martu 2022. kako bi u Letoniji pokrenuo medij „Novaja gazeta Evropa”, Sokolov je nastavio da radi u Rusiji.
Jedan novinara „Novaje gazete”, Oleg Roldugin, takođe je uhapšen je u aprilu ove godine pod optužbom za zloupotrebu ličnih podataka, za šta je zaprećena kazna zatvora do deset godina. Roldugin se trenutno nalazi u kućnom pritvoru, gde čeka suđenje.
Bivši glavni urednik „Novaje gazete” Dmitrij Muratov bio je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za mir 2021. godine, a priznanje je posvetio šestorici kolega koji su ubijeni zbog svog rada.
Jedna od najpoznatijih novinarki ovog lista bila je Ana Politkovskaja, koja je pre 20 godina ubijena u Moskvi neposredno nakon izveštavanja o kršenjima ljudskih prava za vreme rata u Čečeniji.
Pritisci na novinare
Tokom protekle dve decenije, medijske slobode i nezavisno novinarstvo u Rusiji su pod stalnim pritiskom. Od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine, represija se dramatično povećala.
Foto: AP Photo/Andrii MarienkoOd početka rata u Ukrajini represija nad novinarima se dramatično povećala
Više od 100 medijskih organizacija i novinara nalazi se na listi „stranih agenata” koju je sastavilo rusko Ministarstvo pravde.
Zakon o tzv. stranim agentima prvobitno datira iz 2012. godine i tada je važio za nevladine organizacije koje su finansijski podržavane iz inostranstva. U 2019. je taj zakon proširen i od tada se primjenjuje na osobe ili organizacije koje dobijaju inostrana sredstva u bilo kom iznosu i koje objavljuju „štampane, audio, audiovizuelne ili druge izvještaje i materijale”.
Među instrumentima za vršenje pritiska na novinare u Rusiji su i zastrašivanje, pritvaranje, krivično gonjenje, pokretanje krivičnih postupaka u odsustvu optuženih, dugogodišnje zatvorske kazne, itd.
Ruske vlasti su ove nedelje privele i jednog japanskog novinara pod sumnjom za špijunažu. To je najznačajniji slučaj pritvaranja stranog novinara od hapšenja novinara američkog „Volstrit džurnala” Evana Gerškoviča 2023. godine.
Pritisci na novinare povećavaju se svuda u svetu. Juče (14. oktobra) policija u Turskoj upala je u sedište jednog od najgledanijih informativnih kanala u zemlji – Halk TV, koji je kritički izveštavao o Erdoganu. Vreme je pisalo o ovom događaju.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Pešavaru u Pakistanu srušio se krov osnovne škole, a poginulo je najmanje 32 učenika mlađih od 13 godina i jedna nastavnica. Više od 50 ljudi je povređeno, a spasioci traže preživele pod ruševinama
Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost upotrebe bombe MOAB, poznate kao „majka svih bombi“, u eventualnim novim napadima na Iran, objavio je CNN pozivajući se na američke zvaničnike. Ipak, postoje sumnje da bi ovo oružje moglo da uništi duboko ukopana iranska nuklearna postrojenja
Nasilni protesti potresli su Tiranu, gde su demonstranti palili objekte i sukobljavali se sa policijom. Okupljeni zahtevaju promene u obrazovnom sistemu i veću odgovornost vlasti, dok deo njih traži ostavku premijera Edija Rame
Protesti francuskih srednjoškolaca ne samo da ne jenjavaju već su postali gotovo uvodna vest svih svetskih medija, uz zastrašujuće slike ogoljenog policijskog nasilja. Poražavajuća slika francuskog školstva danas u suštini je samo slika i prilika kontinuiranog zanemarivanja i urušavanja javne uprave uopšte, a školstva naročito, koje je za Makronovog dvomandatskog vakta 2017–2027 doživelo svoj žalosno očigledni vrhunac
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
