U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić voli da naglašava kako je Srbija pod njegovim vođstvom postala najvažnija i najmoćnija zemlja ne samo Zapadnog Balkana, već i u poređenju sa, recimo, mrskom mu Hrvatskom. Ranije je isticao i svoju bliskost sa Donaldom Trampom, te pričao koliko samo američki predsednik njega, Aleksandra, uvažava. Setimo se samo penkala koje je dobio na poklon i ključeva od Bele kuće. Realnost, međutim, izgleda drugačije.
Predsednik SAD Donald Tramp, okružen svetskim liderima, zvanično je u Davosu osnovao „Odbor za mir“. Potpisujući dokument, izjavio je da se ratu u Gazi sada „zaista bliži kraj”.
Osnivači ovog tela, među kojima su argentinski predsednik Havijer Milei i mađarski premijer Viktor Orban, sedeli su pored Trampa dok je on isticao dostignuća svoje administracije na polju mira.
Rekao je da bi ovo telo moglo biti „jedno od najznačajnijih” i nagovestio da će sarađivati sa Ujedinjenim nacijama, mada nije zadovoljan kako rade.
„Kada ovaj odbor bude u potpunosti formiran, moći ćemo da radimo praktično šta god poželimo. I to ćemo raditi u saradnji sa Ujedinjenim nacijama“, rekao je Tramp, dodavši da UN imaju ogroman potencijal koji još nije u potpunosti iskorišćen.
Prisutnima je prikazana i prezentacija „Nova Gaza”, koju je predstavio Trampov savetnik i zet Džared Kušner.
Trampu su se na ceremoniji potpisivanja Odbora za mir pridružili lideri i predstavnici 19 zemalja koje su prihvatile članstvo: Argentina, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Bugarska, Mađarska, Indonezija, Jordan, Kazahstan, Kosovo (čiju državnost UN nije priznao), Mongolija, Maroko, Pakistan, Paragvaj, Katar, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Uzbekistan. To su, praktično, države koje žele da budu pod američkim kišobranom.
Lideri zemalja, među kojima su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i druge evropske države, nisu ni prisustvovali potpisivanju, a neke su poziv izričito odbile.
Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper izjavila je u četvrtak za BBC da Velika Britanija „neće biti među potpisnicama”, navodeći kao razlog zabrinutost zbog poziva upućenog ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se pridruži.
To je predstavljalo problem i za najveći broj evropskih država, makar u istoj meri u kojoj ih je iritirala istovremena Trampova kampanja za pripajanje Grenlanda Sjedinjenim Državama „milom ili silom“.
Španija takođe nije poslala svog predstavnika na ceremoniju, a poziv premijeru Pedru Sančezu da učestvuje je, prema španskim medijima, „još u razmatranju”.
Tramp je prethodno izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da se pridruži njegovom Odboru za mir, međutim ruska strana to nije potvrdila.
Putin je izjavio da je Rusija spremna da uplati milijardu dolara u Odbor za mir kako bi podržao palestinski narod.
Iz Davosa se i po ovom pitanju oglasio predsednik Srbije koji je saopštio da nije siguran šta znači osnivanje ovog odbora, te da je njegovim osnivanjem Evropa dodatno podeljena.
Razmatrao je da neki smatraju da je to pandan Ujedinjenim nacijama, ali da je pitanje u kom smeru će to sve da se razvija i ko će da obezbedi trupe.
„Neki kažu da je to paralelni organ UN, ja nisam siguran u to. Francuska, Nemačka, Italija… Niko ne učestvuje. Kina je samo konstatovala da je dobila poziv. Videćemo u kom smeru će to da se razvija. Biće sigurno jasnije u danima pred nama”, naveo je Vučić.
Prema povelji Odbora za mir, to telo je namenjeno „promovisanju stabilnosti, obnovi pouzdane i legitimne uprave i obezbeđivanju trajnog mira“ širom sveta – posebno u „područjima pogođenim ili ugroženim sukobima“.
Dokument daje njegovom predsedniku široka ovlašćenja. Povelja imenuje Donalda Trampa kao osnivača i predsednika. Međutim, Pojas Gaze se u njoj uopšte ne spominje, objavio je ranije DW.
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Dok je deo hrišćanskog sveta slavio Božić i pripremao se za obeležavanje kraja 2025. godine, ulazeći s opreznim i pomalo ciničnim optimizmom u 2026, Iran je doslovno goreo. Posle skoro tri nedelje nasilja, iz Irana stiže poruka teokratskog režima – držimo situaciju pod kontrolom
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
