Sreda, 20 časova – tišina je prekrila Španiju. Minut ćutanja održan je u Madridu, Barseloni na severoistoku zemlje, kao i u Sevilji na jugozapadu i u Adamuzu, gde je pre samo deset meseci u nesreći brzog voza život izgubilo 46 ljudi.
U Urdi, u blizini Toleda, gde se dogodila najnovija železnička nesreća u Španiji, vladaju muk, neverica i tuga. Spasilačke ekipe radile su tokom cele noći. Među njima su i pripadnici španske vojne jedinice za vanredne situacije i stotine policajaca, a angažovano je i nekoliko velikih dizalica.
U akciji se koriste i dronovi s termovizijskim kamerama, kao i jedinica sa psima tragačima, koji pomažu u pronalaženju ljudi zatrpanih u olupinama.
Zemlja traži utehu
Urda je malo mesto u oblasti Toleda s nešto manje od 2.500 stanovnika. Ovde je tokom popodneva sveštenik Hose Manuel Pastrana pokušavao da pronađe reči kojima bi opisao užas koji je zadesio ovo mesto. Od deset časova ujutru bio je na mestu nesreće. Situaciju opisuje kao nešto što je teško pojmiti:
„Bilo je teško povređenih ljudi koji su tražili utehu. Bilo je i putnika koji su izašli iz vagona koji nisu bili zahvaćeni nesrećom. Oni nisu imali fizičke povrede, ali su osećali ogroman duševni bol zbog razmera tragedije koja je jednostavno potresna.“
Potresen je i Tangi Binije. Kaže da često putuje ovom prugom i da se nalazio u vozu privatne kompanije Irjo (Iryo), koji se zaustavio na otvorenoj pruzi nakon otkazivanja bezbednosnog sistema. U njega je potom velikom brzinom udario drugi voz.
„Bilo je ljudi koji su ostali zaglavljeni, ljudi sa stravičnim povredama, kakve god možete da zamislite. Bilo je užasno, iskreno, jedno veoma teško iskustvo. Ali zahvalan sam svima koji su nam pomogli.“ Dodaje da se tako nešto ne bi smelo dogoditi u Španiji.
Centar za pomoć porodicama
U gornjem delu mesta područje oko jedne škole je ograđeno. Unutra se kreću ljudi koji tragaju za svojim najbližima. Među onima koji im pružaju podršku su i zaposleni Crvenog krsta, poput Danijela Losade:
„Ovo je zamišljeno kao centralno mesto za okupljanje članova porodica, informativni centar u kojem su objedinjene službe koje im pružaju podršku i koje bi, nadamo se, mogle da im pruže i makar malo osećaja sigurnosti.“
Reč je, između ostalog, o ljudima koji do sada nisu uspeli da stupe u kontakt s nestalim članovima porodice. Mnogi putnici odmah su evakuisani i prevezeni u bolnice ili zdravstvene centre. Trenutno je teško, a ponekad i veoma komplikovano, uspostaviti kontakt s osobama koje se nalaze u bolnicama.
O patnji porodica govorio je i španski premijer Pedro Sančez tokom posete mestu nesreće. Špansko društvo deli njihov bol, poručio je Sančez. „Na brzim železničkim prugama doživeli smo dve strašne tragedije u roku od godinu dana. Za sada mnogo toga ukazuje na to da uzroci ove dve nesreće nisu povezani.“
Šta se dogodilo posle otkazivanja sistema?
Dok se zbrinjava više od 100 povređenih, počela je potraga za uzrocima nesreće. Jedno je jasno: tragedija je počela tehničkim kvarom.
Prema prvim saznanjima, u regionu Kastilja-La Manča otkazao je automatski bezbednosni sistem. Taj kompjuterski upravljani sistem reguliše kretanje vozova na dugoj deonici pruge između Madrida i Sevilje i nalaže njihovo zaustavljanje ili usporavanje kada se razmak između dva voza previše smanji.
Prema rečima ministra saobraćaja Oskara Puentea, automatski sistem otkazao je u 8.30 časova. Zbog toga su se svi vozovi na deonici pruge dugoj 63 kilometra zaustavili. Kontrolu nad saobraćajem potom su preuzeli zaposleni u kontrolnom centru u Madridu.
Kako prenosi španski list El Pais, kontrolni centar je već šest minuta kasnije, pisanim putem i telefonom, naložio mašinovođama da nastave vožnju „uobičajenom“ brzinom. Propisi, međutim, predviđaju takozvanu vožnju na vidljivost, brzinom od 40 kilometara na čas. Pri toj brzini postoji mogućnost da voz uspe da se zaustavi na vreme.
Dva voza na istom koloseku nalazila su se na međusobnoj udaljenosti od svega 25 kilometara. Jedan je bio brzi voz državne kompanije Renfe, s 397 putnika, a drugi kompozicija operatera Irjo, sa 147 putnika. Prema pisanju listova El Mundo i El Pais, voz kompanije Irjo, po svemu sudeći, nije mogao da krene zbog tehničkih problema.
Posada voza kompanije Irjo telefonom je obavestila kontrolni centar o tehničkim problemima. Osim toga, na ekranima u kontrolnom centru u Madridu jasno se videlo da se vozovi kompanija Renfe i Irjo nalaze na istom koloseku, prenosi El Pais. Uprkos tome, voz kompanije Renfe je 17 minuta kasnije velikom brzinom udario u voz kompanije Irjo.
Ministar govori o ljudskoj grešci, sindikat traži odgovore
Ministar saobraćaja Puente govori o ljudskoj grešci. Signal je bio postavljen na crveno, izjavio je ministar. Ipak, zaposleni u kontrolnom centru upravljača železničke infrastrukture Adif odobrio je nastavak vožnje, iako je voz kompanije Irjo i dalje stajao na pruzi, rekao je Puente. Takva odluka je „neobjašnjiva“ i „pogrešna“, ocenio je ministar.
Mnoga pitanja i dalje su bez odgovora. Sindikat mašinovođa ocenio je okolnosti nesreće u izjavi za list El Mundo kao „veoma čudne“.
Izgleda da niko u kontrolnom centru nije naložio mašinovođi voza kompanije Renfe da se zaustavi. Zaposleni koji je bio odgovoran za kontrolu saobraćaja u međuvremenu je angažovao advokata da ga zastupa. Istraga treba da utvrdi zašto ni njegov nadređeni ni kolega nisu upozorili na predstojeću nesreću.
Neredi u Madridu
Nakon teške železničke nesreće, uveče su ispred Ministarstva saobraćaja u Madridu izbili protesti i neredi. Protestni skup organizovale su ultradesničarske grupe. Prema izveštaju televizije TVE, došlo je i do sukoba između pojedinih demonstranata i policije. Okupilo se oko 1.500 ljudi. Policija je na kraju upotrebila suzavac kako bi rasterala demonstrante.
Protest je bio usmeren protiv vlade socijaldemokratskog premijera Pedra Sančeza i ministra saobraćaja Puentea, koje učesnici skupa smatraju odgovornim za železničku nesreću u provinciji Toledo.
Državna železnička kompanija Renfe zasad je obustavila prodaju karata za brze vozove između Madrida i Andaluzije do decembra. U Španiji je proglašena trodnevna državna žalost.
Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
