U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Retko kada političar u pravom trenutku pronađe prave reči. Često se to desi spontano. Trenuci kakav je bio onaj u kome Kenedi na velikoj političkoj sceni izgovara “Ich bin ein Berliner” (Ja sam Berlinac) su istorijski izuzeci. Kanadskom premijeru Marku Korniju to je u sredu u Davosu pošlo za rukom, piše nemački „Špigel“.
Rekao je da se međunarodni poredak pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država zasnovan na pravilima faktički raspao i da države „srednje snage“, poput Kanade, moraju hitno da promene strategiju kako ne bi postale žrtve pritisaka velikih sila.
Iako nije imenovao američkog predsednika Donalda Trampa, Karni je govorio o „američkoj hegemoniji“ i upozorio da velike sile danas koriste ekonomsku integraciju kao političko i geopolitičko oružje.
Karni nije radio samo ono, zbog čega je izabran na funkciju na kojoj se nalazi: da govori o Kanadi i svetu. On je skicirao viziju kako bi liberalna politika mogla da izgleda, nakon što se urušio liberalni svetski poredak, ocenjuje „Špigel“.
Pritom je svim političarima jasno da je došao kraj starim izvesnostima. Da se svet munjevito menja, da stara prijateljstva više ništa ne vrede i da sve zemlje globalnog Zapada moraju da se preorijentišu. Samo što to do sada jedva da je neko izgovorio.
Umesto toga svi gledaju u Donalda Trampa: Šta sada ludak planira? Koga je sada uvredio? Koju je novu glupost smislio njegov tim veštačke inteligencije? Da li je opet premestio neki nosač aviona?
To sve je koliko uzbudljivo, toliko i iscrpljujuće. I odvraća pažnju od suštinskih stvari.
„Naša stara pretpostavka da nam geografija i savezništva automatski garantuju prosperitet i bezbednost više ne važi“, nastavio je Karni, dodajući da se svet nalazi u fazi dubokog poremećaja međunarodnih odnosa.
Prema njegovim rečima, Kanada mora istovremeno da bude „principijelna i pragmatična“ – jačati sopstvene kapacitete i smanjivati zavisnost od jednog dominantnog partnera, pre svega SAD. „Integracija“, kako je naveo, sve češće vodi u „potčinjenost“, a ne u međusobnu korist.
Karni je ocenio da su multilateralne institucije – poput Svetske trgovinske organizacije, Ujedinjenih nacija i globalnih klimatskih foruma – znatno oslabljene i da države moraju da budu spremne da deluju samostalnije nego ranije.
„Zemlja koja ne može sama da se prehrani, snabdava energijom ili odbrani ima vrlo malo izbora. Kada vas pravila više ne štite, morate da se zaštitite sami“, poručio je kanadski premijer.
Iako je upozorio da svet „tvrđava“ – sa sve izraženijim izolacionizmom – vodi ka siromašnijim i nestabilnijim društvima, Karni smatra da je takav trend već realnost. Zato države srednje snage moraju da grade fleksibilne koalicije sa sličnim partnerima, umesto da pojedinačno pregovaraju sa globalnim hegemonima.
„Ako niste za stolom, vi ste na meniju“, rekao je Karni, naglašavajući da to nije „naivni multilateralizam“, već pragmatično udruživanje po konkretnim pitanjima.
Govoreći o potezima svoje vlade, Karni je naveo da je Kanada od njegovog dolaska na vlast udvostručila izdvajanja za odbranu, ubrzano diversifikovala trgovinu i u kratkom roku potpisala više od deset trgovinskih i bezbednosnih sporazuma širom sveta, uz dodatno približavanje Evropskoj uniji.
Posebnu pažnju izazvala je njegova odluka da obnovi i produbi ekonomske odnose sa Kinom, što je obrazložio potrebom da Kanada „igra ofanzivno“ u uslovima rastuće neizvesnosti u odnosima sa SAD. „Potrebna vam je mreža veza“, rekao je, uz napomenu da će saradnja sa Pekingom imati jasne bezbednosne i političke granice.
To je bio prst diretktno u oko Donalodu Trampu.
Osvrnuvši se na aktuelne tenzije oko Grenlanda, Karni je jasno stao uz Dansku, poručivši da Kanada ostaje čvrsto posvećena NATO savezu i principu kolektivne odbrane. „Mislim da je očigledno da NATO danas prolazi kroz ozbiljan test“, zaključio je.
„Stari poredak se ne vraća. Ne treba ga oplakivati – nostalgija nije strategija. Ali iz ovog lomljenja moguće je izgraditi nešto pravednije i stabilnije“, rekao je Karni u završnici govora.
Izvor: CBS News
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Dok je deo hrišćanskog sveta slavio Božić i pripremao se za obeležavanje kraja 2025. godine, ulazeći s opreznim i pomalo ciničnim optimizmom u 2026, Iran je doslovno goreo. Posle skoro tri nedelje nasilja, iz Irana stiže poruka teokratskog režima – držimo situaciju pod kontrolom
Izveštaji ukazuju da su hleb, urme, pirinač često osnova obroka. Nevladine organizacije su prošle godine izvestile da tek dva odsto dece u Iranu konzumira mlečne proizvode svakog dana, a 50 odsto ih ne konzumira uopšte, čak i ako roditelji rade. Gradovi sprovode restrikcije vode, ponekad i potpune prekide snabdevanja u trajanju od 12 do 18 sati, kako bi upravljali smanjenim zalihama
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
