Pouke Đinđićevog mandata: Ne cmizdrite nego delajte

Ponešto što su Srbiji doneli Peti oktobar i Vlada Zorana Đinđića opstalo je do danas – recimo, Srbija nije svetska parija, penzije stižu redovno, a benzinom se ne trguje u plastičnim bocama.

Ponešto je sasvim propalo, kao što su slobodni i pošteni izbori.

Povodom četvrt veka od stupanja Đinđića na mesto premijera, „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja (na kioscima od ovog četvrtka, 22. januara) postavlja pitanje koje su opomene i pouke tog doba.

„Građani su od Đinđića zahtijevali gotovo trenutno poboljšanje životnog standarda i privredni oporavak. Poslije euforije nakon pada Miloševićevog režima, strpljenje je jedva postojalo. Iako su premijer i njegovi ministri mnogo toga postigli na ekonomskom planu, za širu javnost nikad nije bilo dovoljno“, piše u uvodniku glavni urednik Filip Švarm.

On zaključuje da je najvažnija zaostavština: „Promjena je moguća, pravda, demokracija i istina mogu pobijediti, a Srbija postati normalna i moderna evropska država.“

Šta je nasleđeno

O temi u velikom intervjuu govori Ivan Vujačić, ekonomista, bivši ambasador u SAD i predsednik upravnog odbora Fondacije „Zoran Đinđić“. Vujačić je Đinđića poznavao otkako su bili mladići, a kao funkcioner Demokratske stranke bio je blizu zbivanja.

Pitali smo ga kakvu su situaciju zatekli tog januara 2001. godine: „Bila je mnogo gora nego što smo očekivali. Samo jedan detalj: kada je došla zima, Evropska unija nam je pomogla između ostalog i donacijom u struji jer bi se inače sistem raspao.“

Bez obzira na sve što je urađeno do ubistva Đinđića u martu 2003. godine, Vujačić podseća da prvi demokratski premijer nije bio popularan. Izbore bi, kaže, sigurno izgubio.

„Alibi za nedelovanje“

Danas se Srbija seća Đinđića kroz godišnjice, a to je pogrešno, kaže Vujačić.

„Već smo svi bezbroj puta čuli rečenicu da bi sve bilo drugačije da je Đinđić ostao živ. Ali to nije istina. Bilo bi drugačije, naravno, ali i ne u tom smislu u kojem to ljudi govore. Nije on sam mogao da transformiše Srbiju.“

Podseća da je i Đinđić apelovao na ljude da se organizuju sami i urade nešto umesto da „cmizdre“.

„Ljudi su skloni jadikovkama i izgovorima, da bi sebi pribavili alibi za nedelovanje. Rečenica koja kaže ‘s njim bi bilo drukčije, a sada je sve gotovo’ jednostavno je defetistička. Ako toliko poštujete Zoranovo delo, uradite ono što bi on uradio – borite se sada, verujte u sebe i nemojte da posrnete i odustanete.“

*Sve tekstove na ovu temu čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka, 22. januara.Ili se odmah pretplatite na štampano ili digitalno izdanje